- se uočava u interfaznom jedru (to je jedro ćelije koja nije u deobi, već se nalazi u interfazi ). On je u obliku hromatinskih vlakana koja se, kada se obrade određenim enzimima, vide kao niska perli. Tokom ćelijske deobe dolazi do kondezovanja hromatinskih vlakana tako da ona postaju samostalna telašca, hromozomi. Naziv hromatina (hromozoma) potiče od grčke reči chromos što znači boja, odnosno, lepo se boji određenim baznim bojama.

Hromatin se sastoji od:

• DNK,
• male količine RNK i
• dve vrste proteina:
  1. histona i
  2. nehistonskih proteina.

Prema jačini bojenja razlikuju se dve vrste hromatina:

• heterohromatin i
• euhromatin.

Heterohromatin je kondenzovan (spiralni navoji DNK su zbijeni) pa je zbog toga tamnije obojen, lako se uočava u jedru i neaktivan je u transkripciji.
Euhromatin je difuzan (rasplinut, manje su zbijeni navoji DNK) pa je usled toga svetlije obojen i aktivan u transkripciji. Ćelije koje intenzivno sintetišu neki protein imaju malo heterohromatina, a dosta euhromatina, njihova jedra su svetlija.