- muške polne ćelije. Obrazuju se kod kičmenjaka u procesu spermatogeneze u muškim polnim žlezdama - semenicima (testisima). U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije. Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije, pa mu je i oblik tome prilagođen.
Sastoji se iz:

• glave (grade je jedro i akrozom);
• vrata (u kome su smeštene dve centriole (jedna će obrazovati deobno vreteno prve deobe posle oplođenja, a drugi predstavlja bazalno telašce biča spermatozoida);
• središnjeg dela ( u kome su smeštene mitohondrije (sadrže ATR koji je izvor energije za kretanje spermatozoida);
• biča (repa) kojim se spermatozoid kreće.

Spermatozoid sadrži haploidan broj hromozoma koji kod čoveka iznosi 23. U zavisnosti od toga koji polni hromozom imaju, X ili Y, spermatozoidi mogu biti:

• X spermatozoidi ili
• Y spermatozoidi.

Kod čoveka spermatozoidi su ti koji određuju pol deteta. Jajne ćelije uvek imaju H hromozom pa u zavisnosti od toga kojim spermatozoidom se oplode, obrazovaće se:

• XX kombinacija hromozoma, koja daje ženski pol ili
• XY kombinacija hromozoma za muški pol.