- (autonomni nervni sistem) deo nervnog sistema koji reguliše funkcije unutrašnjih organa. Autonomni nervni sistem obuhvata centre u kičmenoj moždini, moždanom stablu i hipotalamusu. Ovaj sistem deluje nesvesno najčešće putem visceralnih refleksa. Senzorni (aferentni) signali ulaze u pomenute centre sa periferije, a iz centara se šalju refleksni odgovori (eferentni signali) nazad u visceralne organe, čime se reguliše njihova aktivnost. Zahvaljujući ovom sistemu organizam je stanju da za vrlo kratko vreme odgovori na razne uticaje iz spoljašnje i unutršnje sredine npr. da za par sekundi udvostriči srčanu frekvenciju ili krvni pritisak. Eferentni (nishodni signali) se prenose do organa putem dva sistema sa suprotnim funcijama: simpatičkog i parasimpatičkog. Autonomnom nervnom sistemu pripada još i enterički nervni sistem, koji se nalazi u crevu.

Simpatički i parasimpatički sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama. Simpatička stimulacija stimuliše rad nekih organa, dok deluje inhibitorno na druge. Parasimpatička stimulacija takođe može delovati stimulativno i inhibitorno na različite organe. Kada simpatički sistem neke organe stimuliše, tada ih parasimpatički sistem uglavnom (ali ne uvek) inhibiše i obratno, kada simpatikus inhibiše, tada parasimpatikus stimuliše. Simpatikus se uglavnom aktivira kada postoji naka opasnost, neka nagla promena, on priprema organizam "za borbu ili beg". Parasimpatikus je aktivaniji u stanju mirovanja. U sledećoj tabeli je prikazano dejstvo ovih sistema na pojedine organe.