Nema više nezavisne nauke

Arpad Pusztai, svetski poznat naučnik, izgubio je svoj posao kada je upozorio na GM hranu 1998. godine. Radio je za Institut Rowett u Škotskoj. Na zahtev ministarstva poljoprivrede, vodio je istraživanje genetski modifikovanog krompira, kako bi pripremio dolazak GM hrane u Veliku Britaniju. Računali su na to da će dobiti potvrdu o neškodljivosti GM hrane.
Arpad Pusztai je specijalizirao na lektinima. Ovi proteini imaju funkciju insekticida, štiteći biljke od napasti. Naučnici Roweta stvorili su krompire koji su bili otporni na insekte i uveli u njega gen visibabe koji je proizvodio pomenuti lektin. Genetski modifikovani krompiri su testirani na pacovima. To je imalo dvojaki efekat: prvo su počele da bujaju ćelije u utrobi pacova, a to može imati pojačavajući efekat na bilo koji hemijski indukovan tumor. Drugo, imuni sistem se ubacio u veću aktivnost. To znači da je organizam prepoznao GM krompir kao strano telo.
Nikad mu nisu oprostili kada je za BBC izjavio kako nije pravedno da ljudi služe kao zamorčići. Dan nakon emitovanja emisije, Arpad Pusztai je otpušten, a istraživački tim raspušten. Ovaj skandal pokrenuo je masovno odbijanje GM hrane u Velikoj Britaniji, koje je poveo Greenpeace.
Dr Stanley Ewen je bio zadužen za procenu uticaja GM krompira na unutrašnje organe pacova. On više nema iluzija o nezavisnoj nauci. Počeli su da diskredituju i njega, i oterali su ga u penziju.

Koje su posledice GM hrane?

Naučnici su objavili listu sa velikim brojem škodljivih efekata genetski modifikovane hrane. Ovo je samo kratka lista nekih od mogućih škodljivih posledica koje su zabeležene: smanjena težina unutrašnjih organa, smanjen rast, smanjena plodnost, oštećeni imuni sistem, različite upale, mutacije, alergijske reakcije, obolevanje različitih tkiva i organa zbog udisanja polena GM kukuruza, nove bolesti, smanjena hranljiva vrednost hrane, rak, a kod dece - povećana smrtnost, niža inteligencija i mentalna retardacija.

Jedan od osnovnih ciljeva GMO: smanjenje populacije ljudi

Ruski naučnici uradili su eksperiment kojim su dokazali da je glavna svrha genetski modifikovanih organizama, uz profit - takođe i sprečavanje rađanja narednih generacija sisara, a to se naročito odnosi na ljude.
Ovo je efekat kojeg priželjkuje i osnivač Microsofta, Bill Gates, koji je započeo borbu protiv porasta svetske populacije. Danas zajednica milijardera masovno plasira GM hranu, zamaskiranu kroz dobrotvorne namere, posebno u afričkim i azijskim zemljama.
Početkom 90-tih, Nikaragva, Meksiko i Filipini bili su zahvaćeni strašnom epidemijom, a naučnicima je trebalo vremena da otkriju izvor. Zdrave mlade žene pobacile bi tokom drugog ili trećeg meseca trudnoće. Dalji pokušaji začeća imali su iste rezultate, što je na kraju završavalo neplodnošću. Jedina veza u svim tim slučajevima bilo je podvrgavanje masovnoj vakcinaciji protiv tetanusa koju je nadgledala Svetska zdravstvena organizacija, a finansirala Rokfelerova (Rockefeller) fondacija.
Katoličko udruženje ˝Comite Pro Vida˝ sa sedištem u Meksiku, odlučilo je da testira vakcinu i pronašla nešto zapanjujuće. Ona je sadržala humani horionski gonadotropin, što je hormon trudnoće koji proizvodi posteljica. Dalje analize šokirale su naučnike. Kombinacija agenta protiv tetanusa i HHG-a stimuliše stvaranje antitela koja kasnije sabotiraju trudnoću i ženu čine neplodnom. Dakle, vakcina je bila prikriveni oblik abortusa.
Kada je zavera Rokfelera i SZO otkrivena, sa GMO nastavili su tamo gde su stali. Ne tako davno, ista stvar koja se dogodila u Nikaragvi i Filipinima, desila se u Zimbabveu i Gvineji. Ovaj put žene koje su snosile posledice, konzumirale su konzervisani kukuruz. No epidemija neplodnosti u zemljama Trećeg sveta nije se dogodila slučajno.
Javna je tajna da su svetske sile zabrinute zbog deficita prirodnih dobara. UN ima službeni dokument koji svetsku populaciju deli na glavnu, srednju i sporednu grupu, gde spadaju zemlje u razvoju. Smatraju da bi poslednju, koja sadrži i najbrojnije populacije, trebalo bi “iskoreniti poput korova”.
“Neplodnost u trećoj generaciji životinja koje su uzgajane na GM hrani znači kraj tih vrsta”, dodaje Alexander Baranov sa Instituta za biologiju. “Drugim rečima, GMO vodi do evolucijske smrti i degradacije vrsta.”
U 21. veku većina parova neće moći da ima decu. Oni koji pak uspeju, dobiće mentalno zaostalo potomstvo.

Monsanto uništava individualnu poljoprivredu i poljoprivrednike

Posle nešto više od 10 godina, transgeni usevi prekrivaju više od 80 miliona hektara! 70% njih su otporni na Roundup, a 30% je genetski modifikovano da proizvodi insekticid zvan BT (pamuk spada u te vrste).
U srži otpora GM hrani je tema patenata. To je ono što Monsanto zove njihovim intelektualnim vlasništvom koje bi trebalo zaštititi kao njihove investicije. U Severnoj Americi, svaki poljoprivrednik koji kupuje biomodifikovano seme mora da potpiše da će poštovati kompanijin patent modifikovanog gena. Biotehnološki usevi su zaštićeni zakonom o patentima SAD-a. Zato poljoprivrednici ne smeju čuvati semenje da bi ga sejali naredne godine.
Kako Monsanto sprečava poljoprivrednike da ponovo seju dobijeno seme? Centar za sigurnost hrane u okrugu Vašington objavio je studiju o poljoprivrednicima koje je Monsanto tužio jer nisu poštovali njegove patente na semenje. Pronašla je najmanje 100 tužbi i mnogo bankrota. Monsanto je u tužbama tvrdio da ih je podneo na osnovu uzoraka sa farmi, a da bi ih uzeli, morali su nezakonito i neovlašćeno kročiti na privatno vlasništvo i bez dozvole ukrasti uzorke. Monsanto vodi iscrpljujuće višegodišnje sudske procese i uništava višegeneracijski rad poljoprivrednika!
Monsanto ima tzv. gensku policiju. Genska policija koju je stvorio Monsanto, kako bi primenjivali njen zakon u poljima, seje strah u ruralnoj Americi, gde poljoprivrednicima pokazuju totalitarne metode korišćene u svetu dominiranom GM hranom.
Monsanto je posvađao i najbliže susede-farmere. Poljoprivrednici su u strahu od nasilnika iz Monsanta. Imaju broj telefona na koji farmeri mogu prijaviti susede. To rade zbog kontrole. Žele da kontrolišu seme, da poseduju život!
Monsanto u SAD ima 75 obučenih istražitelja koji otkrivaju farmere koji zadržavaju semenje za sledeću setvu. Svako koga optuže da je zadržao seme, može biti tužen zbog kršenja prava na patent. Ti istražitelji su bivši vojnici ili policajci.
Čak i farmeri koji ne seju GM seme nisu zaštićeni od ovoga jer im se inficiraju usevi sa okolnih polja na kojima su GM usevi. Ako Monsanto nađe kontaminaciju, farmer mora da dokaže da ne krši njihovo pravo na patent!
Između 1999. i 2005. Monsanto je kupio preko 50 kompanija za semenje širom sveta. Ove kompanije proizvode kukuruz, pamuk, žitarice, soju, seme paradajza, krompira i šećerne repe, a spisak GM vrsta se stalno proširuje. Svugde su ljudi zabrinuti oko Monsantovog monopola koji na duže staze preti istrebljenjem svih ne-transgenih vrsta.

Kako Monsanto uništava čitave narode i zemlje

Indija je treći najveći proizvođač pamuka na svetu. 1999. je Monsanto kupio Mahyco – vodeću kompaniju za semenje u Indiji. Dve godine kasnije indijska vlada je dozvolila prodaju BT-pamuka pod novim imenom - Bollgard. Ovaj pamuk je genetski modifikovan da proizvodi inssekticid koji odbija valjkaste gliste, parazite na pamuku.
2006. žetvu je poharala bolest koja zahvata transgenski pamuk. Bolest se širi i u nekim ne-BT poljima. U istraživanju Monsanta stoji da BT je za pamuk potrebno 70% manje pesticida, a da daje 30% veći prinos – ali to je potpuna dezinformacija. Nakon 70-90 dana poljoprivrednici moraju da zaprašuju BT pamuk protiv valjkaste gliste. Sve više poljoprivrednika je prinuđeno da kupuje BT pamuk jer je ne-BT semenja na tržištu sve manje.
Danas u Indiji Monsanto kontroliše skoro svo semenje pamuka na tržištu, terajući poljoprivrednike da kupuju seme za 4 puta veću cenu od cene semena konvencionalnih sorti. Mali poljoprivrednici moraju da zavise od zelenaša, koji naplaćuju visoke kamate. Ako je rod siromašan – to znači bankrot. Začarani krug desetkuje indijska sela. Zbog bankrota i dugova, seljani vrše samoubistva – preko 600 samoubistava svake godine. GM usevi čine da stopa samubistava strmoglavo raste. Ipak, malo njih se usuđuje da javno prijavi ovaj internacionalni skandal. U regijama u kojima se proizvodi pirinač, samoubistava je znatno manje.
2006. godine su u Indiji izbili neredi, pobuna malih poljoprivrednika. Desetine su pohapšene.
“Seme samoubistva” je naslov knjige fizičarke Vandane Shive. Ona je osvojila alternativnu Nobelovu nagradu i vodi Navdanya organizaciju kojoj je cilj očuvanje tradicionalnog semenja.
Sve GMO tehnologije ili biotehnologija u stvari poljoprivrednike čine potpuno zavisnima od tržišta, zato što ne samo što moraju platiti više za seme, nego i za đubrivo. I tvrdnja da nije potrebno zaprašivanje, takođe je lažna. Neistinita je i Monsantova tvrdnja da su GM usevi pogodni za male proizvođače.

Nema vrste biljaka koju Monsanto ostavlja netaknutom – modifikovali su slačicu, okru, patlidžan, pirinač, kupus itd. Jednom kada ustanove normu da se seme može posedovati kao njihovo vlasništvo, mogu se napraviti autorska prava. Zavisićemo od njih za svako seme i svaki usev kojeg uzgajamo. Ko kontroliše seme, kontroliše hranu – i oni to znaju. To je najbolji način da se kontrolišu populacije sveta.

GM kukuruz porobljava Meksikance

Meksiko je mesto porekla kukuruza, sa preko 150 sorti samo u južnom području. Ovo je svetska riznica sorti kukuruza, koje se čuvaju hiljadama godina (po nekim podacima, te sorte su stare i preko 10.000 godina). Ali, zagađenje tih sorti stiglo je iz SAD-a. Ako je postojbina kukuruza ugrožena, to znači da je sav kukuruz na planeti ugrožen.
Kako bi sačuvao raznolikost svog kukuruza, Meksiko je zabranio GM useve. No, zbog NAFTA sporazuma o slobodnoj trgovini (NAPOMENA: iza toga stoji J. D. Rockeffeler!) potpisanog sa SAD i Kanadom, Meksiko ne može zaustaviti masovni uvoz američkog kukuruza od kojeg je 40% modifikovano. Ovaj “industrijski kukuruz”, kako ga zovu u Meksiku, dobija velike finansijske podsticaje od vlade SAD-a. Zato na lokalnim pijacama košta upola manje od tradicionalnog meksičkog kukuruza, koji ima bolji prinos i hranljiviji je jer dolazi iz čistog tla.
Plavi kukuruz se u Meksiku gajio još pre španskih osvajanja. Nakon španskih osvajanja nastupilo je novo, transgensko osvajanje, kojim se želi uništiti sve, sa ciljem da lokalni kukuruz nestane. Ako uspeju, Meksikanci će zavisiti od multinacionalnih kompanija. Biće prinuđeni da kupuju đubrivo i herbicide bez kojih takav kukuruz neće da raste. A lokalni kukuruz raste sasvim dobro bez đubriva ili herbicida.
Elena Alvarez Buylia (The Nacional Ecology of Mexico) utvrdila je da je transgen ubačen na različita mesta u istu vrstu biljaka kao rezultat imao vrlo različite fenomene, iako su genotipi (skup gena) bili isti. U Meksiku, jednom kada se transgensko semenje pusti u okolinu, vrlo je verovatno da će se transgeni ubaciti u genom lokalnih meksičkih sorti. To se postiže prenošenjem polena među biljkama. Već je dokazano da su genetske zalihe tradicionalnog kukuruza nekontrolisano zahvaćene.
Genski modifikovan kukuruz se i spolja razlikuje od normalnih biljaka. Na primer, može da ima po 2-3 klipa u pazuhu jednog lista; to je biljka-monstrum.

GM uništavanje Južne Amerike

U Južnoj Americi, transgenska soja je 2007. godine posejana na 40 miliona hektara. Njihovo osvajanje je počelo pre oko 10 godina u Argentini – jedinoj zemlji koja je službeno dozvolila transgenske useve. Od tada su se GM usevi tajanstveno proširili na susedne zemlje poput Brazila i Paragvaja. Potom je Paragvaj morao dozvoliti GM semenje jer je već bilo prisutno u zemlji. Stiglo je u neoznačenim vrećama, bez službenih oznaka. Krijumčarenje je bilo profitabilno za Monsanto. Čim su usevi legalizovani, kompanija je odmah dobila pravo prikupljanja zarade od autorskih prava na svaku tonu soje proizvedenu u Paragvaju. Isto kao i u Brazilu. Od tada nije bilo popuštanja u deforestaciji (seči šuma) Paragvaja i izbacivanju malih poljoprivrednika koji su odbijali da predaju svoje komade zemlje.
To je širenje “zelene pustinje”. GM soja je monokultura koja uništava sve ostalo. GM usevi ne mogu koegzistirati uz normalne useve.
Ovo je tihi rat koji eliminiše zajednice i porodice malih poljoprivrednika i dodatno uništava bioraznolikost okoline. Donosi smrt, siromaštvo i bolest, kao i uništavanje prirodnih resursa koji nas održavaju u životu.
Danas se Roundup raspršuje preko celog Paragvaja pomoću aviona ili poljoprivrednih mašina koje voze nezaštićeni radnici. Herbicid se raspršuje sve do pred vrata domova ili blizu susednih useva malih poljoprivrednika. Svake godine su usevi uništeni i na hiljade ljudi kontaminirano. Uginjavaju i domaće životinje zbog trovanja.
U Paragvaju 70% obradive zemlje poseduje samo 2% stanovništva. Sa GMO-ima ta koncentracija vlasništva u rukama velikih korporacija raste. Po najnovijem popisu stanovništva u Paragvaju, svake godine 100.000 ljudi napušta ruralna područja da bi živela u gradskim getima. Njih 70% beži od Monsantove genetski modifikovane soje koja je namenjena ishrani evropskih kokošaka, krava i svinja.
Cilj Monsanta je da kontroliše svu proizvodnju hrane na svetu, kroz poljoprivredu bez poljoprivrednika! Rezultat je da nas Monsanto lišava naše suverenosti nad hranom, naše sposobnosti da sami sebe hranimo bez zavisnosti od bilo koga drugog.

Sada više ni organski usevi nisu sigurni od genetski modifikovanih vrsta: veštački ubačeni geni šire se unakrsnim oprašivanjem sa susednih, genetski modifikovanih površina...
U prodavnicama SAD-a, 60 do 70% sve hrane sadrži GM sastojke, a 90% industrijskih prehrambenih proizvoda je od GM biljaka, pre svega od GM kukuruza i soje - ako ne direktno, onda preko desetina aditiva koji se od njih dobijaju. Od kukuruza se, na primer, dobijaju brojni aditivi, koji se dodaju u veliki broj proizvoda, kao i veliki broj drugih proizvoda: fruktozni sirup, kečap, sir, maslac od kikirikija, margarin, koka-kola, žele, sokovi, keksovi, meso, brza hrana, baterije, pelene, protivupalni lekovi, maltodekstrin, digliceridi, ksantan guma, skrobna kiselina, celuloza, alfa tokoferol, etil-acetat, ksilitol, saharin, polidekstroza, gluten, sorbitol, limunska kiselina, askorbinska kiselina (vitamin C), prašak za peciva, ekstrakt vanile, fruktoza itd.

Veza između GM useva i uzgoja stoke

Poznato je da se u siromašnim i zemljama u razvoju uništavaju ogromne površine prašuma i drugi prirodni ekosistemi radi gajenja useva koji služe za uzgoj stoke – ali ne za stoku u tim zemljama, nego zbog zadovoljenja neumerenih prohteva za mesom u bogatim, tzv. razvijenim zemljama. Pri tome veliki broj siromašnih ljudi u tim zemljama i dalje gladuje – u zemljama Južne Amerike, Azije i Afrike. Zato se kaže da stoka bogatih jede hleb siromašnih. Obradive površine bogatih zemalja nisu dovoljne da podmire potrebe njihovih stanovnika za mesom. Zato se za zadovoljavanje tih potreba uništavaju priroda i ljudi siromašnih zemalja. Tako, skoro 2/3 celokupne amazonske prašume uništeno je zbog stvaranja pašnjaka za uzgoj goveda i radi uzgoja soje isključivo za ishranu stoke.
2004. godine Svetska banka iznela je podatak da je 88% uništene amazonske prašume u Brazilu pretvoreno u pašnjake za uzgoj stoke ili stočne hrane. Brazil danas proizvodi 26% ukupne svetske količine soje, koja je pretežno genetski modifikovana, a 90% brazilske soje izvozi se u Evropu i druge zemlje kao hrana za stoku. U vodećim zemljama „zapada“ oko 80% proizvedenih žitarica koristi se za ishranu stoke.
Potražnja za hranom životinjskog porekla sve je veća u zemljama u razvoju, kao i u ukupnim količinama zbog stalnog povećanja broja ljudi na planeti
Pri tome, na površini 10 hektara (5 fudbalskih igrališta) može se uzgojiti: mesa dovoljno za ishranu 2 čoveka, ili kukuruza dovoljno za 10 ljudi, ili žita dovoljno za ishranu 24 ljudi, ili soje dovoljno za ishranu 61 čoveka.
Uprkos svim poznatim činjenicama, glavni sekretar Ujedinjenih nacija Ban Ki-Mun istakao je u svom završnom govoru na kraju samita u Rimu sledeći zaključak:
”... svetska proizvodnja hrane mora do 2030. narasti za 50% kako bi zadovoljila sve veću potražnju!” Međutim, to je nemoguće sa sve većom, rastućom populacijom ljudi na planeti.
Evropska prekomerna proizvodnja životinjskih proizvoda oslanja se na useve Trećeg sveta. Višak tih proizvoda baca se upravo u te zemlje kroz subvencionisani izvoz. Subvencionirajući izvoz namirnica životinjskog porekla u zemlje Trećeg sveta,
EU stvara negativan učinak na lokalne farme tih zemalja. Cena EU proizvoda znatno je niža nego što bi trebala biti, što smanjuje potražnju za lokalnim proizvodima. EU subvencioniše proizvodnju životinjskih proizvoda metodama direktne potpore
(plaćanje uzgajivačima životinja ili proizvođačima proizvoda) kao i merama intervencije kojima se nastoji osigurati potražnja za životinjskim proizvodima. Unutar mera intervencije nalaze se i izvozne subvencije. Takođe, jedan od oblika potpore je i podrška reklamiranju životinjskih proizvoda kako bi se njihova proizvodnja povećala.
(izveštaj “Stočarska industrija i klima”, Holm & Jokkala, Evropski parlament, 2008)
U SAD se danas GM kukuruz seje na 30% poljoprivrednih površina. Vlada plaća za proizvodnju više od potrebnih količina, i cena uzgoja takvog kukuruza je ispod prosečnih troškova proizvodnje. To je u skladu sa interesima multinacionalnih kompanija, da bi usmeravali kupovinu proizvoda koji njima odgovaraju.
Jeftini kukuruz spustio je cenu mesa, i multinacionalne korporacije na taj način usmeravaju stanovništvo (posebno siromašne) da se nezdravo hrani. Mnoge porodice sada ne mogu sebi da priušte redovno prisustvo svežeg voća i povrća u svojoj ishrani (nezdrava mesna hrana je jeftinija od svežeg voća i povrća!), dok meso i brza hrana čine njihove svakodnevne obroke. Današnja hrana je prepuna soli, masnoće i šećera. To sve, naravno, ima za posledicu enorman porast kardiovaskularnih oboljenja, raka, dijabetesa i svih drugih teških bolesti, a od toga ima profit i farmaceustka industrija, zbog povećane prodaje lekova...
Prosečan Amerikanac pojede preko 90 kg mesa godišnje po osobi. To ne bi bilo moguće bez ishrane stoke jeftinim kukuruzom – što dotiraju vlade, podržavajući velike korporacije na taj način. (A te subvencije idu iz poreza koje plaćaju svi građani... Političari ne pitaju one koji su ih izabrali da li pristaju na tako nešto, i na taj način finansiraju širenje bolesti, umesto da ih suzbijaju!)
Goveda nisu evoluciono naviknuta na ishranu kukuruzom. Neka istraživanja ukazuju na to da ishrana goveda kukuruzom rezultira pojavom sojeva Escherichia coli bakterija koje su otporne na kiselinu. Ti sojevi su daleko opasniji nego uobičajeni sojevi.
E. coli evoluira. Tako se pojavio vrlo opasan soj 0157-H7, i to prvo kod životinja u masovnim uzgojima. Taj soj izaziva teška oboljenja i smrt kod dece, starih i osoba sa oslabljenim imunitetom.
Životinje po ceo dan stoje u sopstvenom izmetu, goveda gaze po dubokom sloju izmeta. Tako, ako je jedna krava zaražena, zaraziće se i ostale životinje. Kada stignu u klanicu, njihova krzna su natopljena izmetom. A u klanici koja kolje po 400 životinja dnevno, na primer, nemoguće je sprečiti da taj izmet dospe na leševe. Tako izmet dospeva u meso. Zato su česta oboljevanja i smrtni ishodi ljudi zbog zaraženog i zagađenog mesa. U najvećoj klanici na svetu, u SAD, dnevno zakolju po 32.000 svinja! U njoj radi jeftina (i obespravljena) radna snaga, uglavnom crnci, Meksikanci i imigranti iz Istočne Evrope. Posao mesara u velikim klanicama je sada jedan od najopasnijih poslova u SAD (povrede i smrt). Tu rade mnogi ilegalni imigranti.
Patogena E. coli se više ne nalazi samo u mesu goveda, živine, svinja i drugih životinja. Pronađena je i u spanaću, soku od jabuka i drugim biljnim proizvodima, zato što je pobegla sa industrijskih farmi.
Što se više tehnologije primenjuje u proizvodnji hrane, to je ona zagađenija, a ne sigurnija. Postrojenja su sve veća, a to je savršeno za širenje patogenih bakterija i drugih uzročnika bolesti.
1970-ih bilo je na hiljade klanica širom SAD, a danas 13 klanica prerađuje većinu govedine prodate u SAD. Današnji hamburger ima komadiće hiljada goveda koja završe u istoj masi. Godišnje se u SAD uništi na hiljade tona mesa i drugih proizvoda zbog njihove zagađenosti i škodljivosti. Mogućnosti zagađenja se povećavaju ako je jedna životinja prenosila opasni patogen. Tako dete može umreti za desetak dana od patogenog soja E. coli.

Modifikovani geni inficiraju sva živa bića!

Genetski modifikovane vrste ostavljaju posledice i po životnu sredinu: veštački umetnuti geni poreklom iz bakterija ponašaju se kao same bakterije iz kojih potiču, pa prelaze ne samo na istu nemodifikovanu vrstu, nego i na druge vrste biljaka, a modifikovani geni iz biljaka su nađeni u crevima i tkivima životinja koje se njima hrane (pa i u njihovom mozgu)! Kada se jednom ubace u neku sredinu – tamo trajno ostaju!
Do zagađenja dolazi uglavnom još pre berbe, oplodnjom polenom donesenim vetrom sa polja transgenog useva. Pokazalo se da su zaštitni pojasevi prostorne izolacije premali i da je oplodnja stranim polenom moguća na daleko većim udaljenostima nego što se očekivalo.
Tako, postoji u stranim medijima izveštaj o jednom australijskom poljoprivredniku čije je polje organske pšenice zagadila GM uljana repica sa njive udaljene – čitavu milju daleko! (To znači da GM materijal nije preskočio sa jedne njive na drugu, nego da je usput inficirao i sve ostale biljke!) Na taj način je uništen kompletan posao organskog uzgajivača jer sada se više ne uklapa u stroge propise u vezi organskih useva (u Australiji je to nula procenata prisustva GM useva). On pokušava da tuži odgajivača GM uljane repice, ali ovoga štiti isuviše jaka Monsanto korporacija...
Ali umesto da kazni GM poljoprivrednika i Monsanto za učinjenu štetu po životnu sredinu i da zaštiti organsku proizvodnju, ministar za poljoprivredu i hranu Zapadne Australije, Teri Redman, počeo je intenzivno da zastupa promenu standarda u organskoj proizvodnji – da bi udovoljio Monsantu. On tvrdi da je savršena čistoća organskih useva „nerealistična“ i da treba dozvoliti prisustvo GM semena među organskim biljkama...
Ne treba zanemariti ni činjenicu da GM biljke uništavaju bioraznolikost ne samo biljaka koje uzgajamo (97% sorti biljaka sa početka 20. veka je izumrlo, a GM usevi će uništiti ostatak), nego i divljih vrsta! GM usevi izazivaju još brže izumiranje brojnih vrsta biljaka i životinja, koje zajedno čine prirodne ekosisteme.
Takođe, naučnici su utvrdili da ljudski gen rasta ubačen u losose, izaziva izumiranje čitave vrste za samo 40 generacija – i to ako se u populaciju od 60.000 riba doda samo 60 transgenih (GM) primeraka!

Ubijanje pčela radi smanjenja broja ljudi na Zemlji

Sledeća, veoma ozbiljna opasnost od GM useva je uništavanje tj. ubijanje pčela. Jasno je da su pesticidi smrtonosni za ta osetljiva bića (a tu spada i Monsantov Roundup totalni herbicid), ali nije teško zaključiti da su pčele prve na udaru prilikom oprašivanja GM useva, dok dolaze u direktan kontakt sa polenom tih neprirodnih biljaka, za koji je dokazano da izaziva ozbiljne alergije i kod ljudi. Pčele su indikator zagađenja životne sredine i one prve stradaju. Bez pčela neće biti ni ljudi, jer one oprašuju bar dve trećine biljaka kojima se hranimo.
U delovima SAD i nekih evropskih zemalja (Nemačka, Poljska Švajcarska, Španija), izumrlo je od 25-80% pčela! Pčele obično umiru van košnice, a kod onih koje su još neko vreme ostale žive, naučnici su utvrdili da su inficirane skoro svim poznatim pčelinjim virusima, kao i gljivama i parazitima – što znači da je kolabirao njihov imuni sistem, po svoj prilici uništen nekom toksičnom materijom.
Studija na Univerzitetu Jena, od 2001-2004. godine pokazala je da su toksini iz GM kukuruza dizajnirani da odbijaju insekte, a kada su kombinovani sa parazitima – značajno smanjuju broj pčela. Po profesoru sa Univerziteta Halle u istočnoj Nemačkoj, Hans-Hinrich Kaatz-u, bakterijski toksini iz GM biljaka oštećuju zidove creva kod pčela, što otvara put prodoru parazita i drugih izazivača bolesti.
Na kraju, plansko uništavanje pčela se savršeno uklapa u planove depopulacije ljudi od strane manijakalnih sociopata koji kontrolišu svet.

Wikileaks (Vikiliks), međunarodna neprofitna organizacija koja na internetu objavljuje tajne iz međunarodne diplomatije (zavere, korupcija i od javnosti sakrivene istine), a posebno o tome šta nadležni iz SAD rade širom planete - otkrio je detalje o tome na koje načine američke diplomate širom sveta šire i nameću Monsanto i njihovo genetski modifikovano seme.

Američki ambasador planirao „osvetu“ zbog zabrane Monsantovog kukuruza u Francuskoj

Craig Stapleton (Kreg Steplton), bivši američki ambasador, bio je zabrinut zbog odluke Francuske da zabrani Monsantovo MON-810 genetski modifikovano seme kukuruza i da će se ovo protivljenje biotehnologiji proširiti po ostalim EU zemljama.
Kako je Wikileaks nedavno objavio, ovaj ambasador je sugerisao „osvetu“ protiv Francuske i Evropske unije krajem 2007. godine, zbog uvođenja zabrane GM useva u Francuskoj i EU. Ovo se jedino može nazvati američkom zaverom, koja je usmerena protiv evropskih zemalja radi forsiranja GMO, a one koje ih odbiju - suočavaju se sa visokom cenom zbog svog otpora.
Craig Stapleton je čak poručio i nešto neverovatno, da “...mi (SAD) treba da kalibrišemo ciljnu osvetničku listu koja bi izazvala patnju širom EU zbog njihove kolektivne odgovornosti, ali se možemo fokusirati i na najgore počinioce. Lista treba da bude dugoročna jer ne možemo očekivati skoru pobedu.”
Treba imati u vidu da su to reči američkog ambasadora u Francuskoj, koji sugeriše SAD-u da “kalibriše ciljnu osvetničku listu”, da izazove “patnju širom EU” koja bi bila “održiva tokom dugog perioda vremena”. “Osveta” označava način kako dati do znanja da suprotstavljanje GMO usevima ima svoju cenu. Još nije poznato da li je osvetnička šema ovog ambasadora ikada primenjena.
Ovi termini su upadljivo militaristički, kao u bombaškim vojnim vežbama, i to nije obična koincidencija: ovi vladini operativci sebe ubacuju u rat sa celim svetom u nameri osvajanja sveta sa svojim GM otrovima. Čini se da su spremni sve da urade ne bi li svima nametnuli smrtonosne useve.
Ugovor o dozvoli sejanja Monsantovog MON-810 GM kukuruza od 1998. godine je istekao, a u narednim godinama još nekoliko zemalja sledilo je primer Francuske u zabrani GMO, jer su istraživanja pokazala njihovu škodljivost po životnu sredinu i zdravlje ljudi.
“Po našem gledištu, Evropa ide unazad a ne napred sa Francuskom na čelu, zajedno sa Austrijom, Italijom i čak Evropskom Komisijom... Pokret ka osveti će učiniti jasnim da će ovaj trenutni put imati cenu za EU interese i to bi moglo da pomogne širenju evropskih glasova u korist biotehnologije,” napisao je Stapleton.
MON-810 je modifikovan tako da izlučuje Bt toksin, koji je otrovan za neke “štetne” insekte (napomena: postoje pretpostavke da je Bt toksin opasan i za pčele!), a takođe je otporan na totalni herbicid glifosat, kojeg Monsanto proizvodi pod imenom Roundup.
Ovi poverljivi podaci koje je javnosti otkrio Wikileaks nepobitno dokazuju da postoji svetska GMO zavera kontrole (sve) hrane, pri čemu operativci vlada u tajnosti rade u cilju forsiranja Monsantovih GM semena, i tom prilikom kažnjavaju protivnike dodajući ih na “ciljne osvetničke liste”.

Osam važnih istina

Sledi osam važnih istina proisteklih iz ovih dešavanja:
1. Wikileaks je merodavan u otkrivanju skrivenih istina o vladinim lažima, pa i o GMO zaveri.
2. Diplomatski službenici SAD-a rade za najmoćnije i najgore korporacije koje dominiraju svetom! To su farmaceutske kompanije, vojna industrija, poljoprivredni giganti, biotehnološke korporacije itd.
3. SAD žele da se osvete zemljama EU ukoliko zabrane GMO.
4. Ne čudi što SAD žele da se osvete Wikileaks-u i njegovom osnivaču zbog iznošenja ovih istina.
5. GMO zavera je dostigla najveći nivo globalne kontrole, time što se njome bave najvažnije ličnosti u američkoj politici i diplomatiji.
6. Vlade pokušavaju da bukvalno poubijaju sopstvene građane. Široko je poznato da su GMO smrtonosni, ali svejedno ih vlade i dalje forsiraju.
7. GMO zavera se uvek deklariše kao “nauka”, i svi oni koji im se suprotstave bivaju optuženi da su “protiv naučnog razmišljanja”. To daje loš predznak celokupnoj nauci jer arogantni naučnici u ime nauke truju ljude (živa, vakcine, plastika, lekovi itd).
8. Španija je ključna podrška SAD-u u širenju GMO po Evropi.

*Napomena: Ako ne može drugačije, i ovaj, plavo obojeni tekst može ići posebno.


Monsantova plaćenička vojska

Novinar Jeremy Scahill, koji piše za nezavisni nedeljnik “The Nation”, objavio je vest da Monsanto i još neke korporacije, pa i vlade i vojske (SAD, kanadska vojska, holandska policija, Chevron, Walt Disney, Royal Caribbean Cruise Lines, Deutsche Bank, Barclays) koriste usluge privatne plaćeničke vojske Blackwater i špijunskih organizacija koje su sa njom u vezi i osnovane od strane istog vlasnika, Erik-a Prince-a: Total Intelligence Solutions i Terrorism Research Center (TRC), i zajedno čine organizaciju “Xe”. Ova organizacija je povezana i sa ratnim zločinima u Iraku i Avganistanu. Nazivaju ih “vojskom iz senke”. Radili su i za Ujedinjene Nacije.
Suočen sa ovim optužbama, predstavnik Monsanta je prvo negirao a zatim priznao da je ta korporacija unajmila i platila ovu privatnu vojsku za akcije protiv aktivista i organizacija koje se bore protiv GMO i za zaštitu i prava životinja – koje špijuniraju širom sveta prateći lokalne medije i ostale javne izvore informacija, kao i blogove i sajtove.
Ovaj novinar kaže: “Monsanto, unajmljujući plaćeničku vojsku bivšeg agenta CIA-e, je smrtno ozbiljan u zaštiti svojih smrtonosnih proizvoda.” To samo daje još jasniju sliku o kompaniji koja nam je donela Agent Orange, PCB-ove, BST, DDT, aspartam itd.
U međuvremenu, stižu informacije o kupovini akcija “Blackwater”-a (tj. Xe privatne vojske i špijunske službe) od strane Monsanta, kao i da Bill Gates ima značajan broj akcija u Monsantu...
Ovaj primer posebno zabrinjava i pokazuje koliko su interesi korporacija protiv naših sopstvenih.