(Oedema maligni,  Parašuštavac)

 

Maligni edem je zarazna, nekontagiozna bolest životinja i ljudi koja se karakteriše opštim infektivnim sindromom, pojavom malignih edema, brzim tokom bolesti i visokim letalitetom.

 

Etiologija

 

Maligni edem je bakterijsko oboljenje koje uzrokuje više vrsta klostridija i to : Clostridium septicum, Clostridium hystioliticum, Clostridium novi tipa A i C, Clostridium perfigens tipa A i C (vidi gasnu flegmonu), Clostridium gigas i Clostridium oedematis maligni. Klostridije su ubikvitarni mikroorganizmi, što znači da su veoma rasprostranjeni u spoljašnjoj sredini, a naročito u tlu i digestivnom  traktu zdravih životinja i ljudi.  Klostridije su anaerobne, gram pozitivne štapićaste bakterije koje stvaraju spore tipa clostridium. U anaerobnim uslovima prelaze u vegetativne oblike, razmnožavaju se i produkuju veoma jake egzotoksine koji uzrokuju nekrozu tkiva, hemolizu, vazokonstrikciju i povećanu propustljivost krvnih sudova. Klostridije su veoma otporni mikroorganizmi zbog posedovanja spora i mogu izdržati temperature ključanja 20 do 60 minuta.

 

Osobine pojedinih klostridija :

 

Clostridium septicum:

 

To su gram- pozitivne štapićaste bakterije koje se nalaze pojedinačno ili u paru, slabo pokretne, bez kapsule, sa klostridijalnim ili plektidrijalnim tipom spora. Izgled im često varira, nekada su u vidu dugih niti, a nekada imaju kokoidni oblik. Stvaraju spore i u organizmu životinja. Strogi su anaerobi koji na krvnom agaru formiraju okrugle, poluprozračne, sjajne, sive kolonije veličine 1 do 5 mm, sa neravnim ivicama i stvaraju zonu beta hemolize nakon 48 h inkubacije. Hidrolizuju želatin i stvaraju gas iz glukoze. Patogeni su za čoveka, konje, svinje i preživare. Na infekciju su  manje prijemčivi mesojedi, a ponekad mogu oboleti perad. Spore C.septicum se uvek nalaze u crevima životinja.

 

 

Clostridium novyi (sin. Oedematiens):

 

Morfološki je sličan C.septicum ali je nešto deblji i sa razvijenijim cilijama. Gram pozitivan, anaeroban bacil, pokretan sa peritrihijalnim rasporedom flagela, ne obrazuje kapsulu. Pojavljuje se u vidu kratkih lanaca, kako u organizmu tako i u kulturama. Striktni je anaerob. Na čvrstim podlogama kolonije su sivo-žućkaste, nepravilnog oblika, lobularne, granulirane površine (podseća na sunđer). Na krvnom agaru kolonije su srednje veličine, pljosnate, ravne površine, talasastih ivica i stvaraju zonu hemolize. Može se širiti po čvrstoj podlozi ”fenomen rojenja”. Rastvara želatin za 5 dana. Ne rastvaraju koagulisani serum. Mleko kiseli ali ne gruša. Produkuje 7 različitih tipova toksina, a patogen je za goveda, ovce, konja i čoveka.

 

Clostridium hystoliticum:

Gram pozitivan, anaeroban, pokretan bacil nalazi se pojedinačno, u parovima i u lancima koji su uvek kratki za razliku od ostalih uzročnika. Sporogena je bakterija i spora se nalazi centralno ili supterminalno pa joj daje vretenas izgled. Na krvnom agaru kolonije su male, okrugle, pahuljičaste i urasle u podlogu. Kolonije su bezbojne ili bledo- sivkaste. Na podlozi nastaje neznatna hemoliza. Koaguliše mleko, a kasnije rastvara sam kazein. Stvara vrlo aktivan hemolizin u kulturi. Ako se toksin ubrizga zamorcu u zadnju nogu okolno tkivo potpuno odumre i pretvori se u krvavu kašu, a mekani delovi otpadaju do kosti. Nema truležnog mirisa i ne stvaraju se gasovi. Produkuje nekoliko toksina od kojih je α toksin letalan i nekrotizirajući.

 

Epizootiologija

 

Spore  se nalaze u zemlji ili fecesu jer životinje izlučuju uzročnike u spoljašnju sredinu i kontaminiraju tlo. Raspadom leševa spore se rasturaju po oklini i tako dospevaju u tlo. Ulazna vrata infekcije su  najčešće  oštećena koža i sluzokoža. Masovna oboljenja mogu da se jave nakon kastracije pastuva i nerastova, striže ovaca, jagnjenja i teljenja, kod akutne fascioloze, neaseptičnog davanja injekcija itd. Psi i mačke retko obole. Spore mogu krvotokom da dospeju do oštećenog tkiva i ispolje svoje patogeno dejstvo, jer je u tim tkivima anaerobna sredina koja pogoduje za razvoj klostridija pa dolazi do germinacije spora. Aerobne bakterije mogu da pomognu infekciju jer troše kiseonik u tkivu i stvaraju anaerobne uslove za razvoj klostridija. Infekcija najčešće završi uginućem.

 

Patogeneza

 

Ako se klostridije unesu u organizam preko digestivnog trakta, većina će nesmetano  napustiti organizam. Manji broj klostridija može da se prenese pomoću fagocita do tkiva koja poguduju njihovom razvoju, a to su oštećena tkiva sa smanjenom koncetracijom kiseonika. U takvim tkivima klostridije mogu dalje da se razmnožavaju, produkuju toksine i  još više oštećuju tkivo, stvarajući na taj način još povoljnije uslove za razmnožavanje. Aerobne infekcije dovode do potrošnje kiseonika i stvaraju uslove za germinaciju spora, a lokalnu nekrozu izazivaju toksini klostridija i tako još više stvaraju sebi povoljne anaerobne uslove. Toksini oštećuju tkiva i organe i produkti nastali oštećenjem kao i toksini dospevaju u krvotok i izazivaju toksemiju.
Ukoliko je ulazno mesto infekcije rana (najčešće duboka rana ili sa smanjenom koncetracijom kiseonika), iz spora isklijaju bacili i prvo se umnožavaju na mestu infekcije i produkuju toksine čijim dejstvom nastaju degenerativne i nekrotične promene u mišićima. Nakon daljeg prodora bakterija u okolno tkivo nastaju serozno – hemoragični edemi u mišićima, međumišićnom vezivnom tkivu i potkožnom vezivu. Ove promene se odigravaju veoma brzo, a smrt može nastati za 24 šasa.

 Od egzogenih infekcija rana i mekih tkiva razlikujemo:

-klostridijalnu mionekrozu (gasna gangrena, teško akutno oboljenje nastalo zbog povrede mišićnog tkiva i kontaminacije klostridijama, dolazi do nakupljanja gasa i pojave krepitacija sa želatinoznim otokom, dolazi do intravaskularne hemolize i nekroze tkiva sa miolizom do ogolićenja kosti, smrtnost velika)
-anaerobni celulitis i fascitis (klostridije kolonizuju nekrotično tkivo i se šire potkožno i između fascija, nastaje gas i supuracija, a mišići su pošteđeni)
-obična kontaminacija rane klostridijama (česta je i kod nje nema povoljnih uslova za razvoj klostridija)
-infekcije materice (nastaju pri povoljnim uslovima za razvoj klostridija, usled povreda i nagnječenja prilikom porođaja)

Endogene infekcije nastaju aktivacijuom “ uspavanih “ spora u mišićima i jetri i to su :

-crne noge
-nekrotični hepatitis i
-bacilarna hemoglobinurija

 

Klinička slika

 

Dužina inkubacionog perida zavisi od uzročnika. Ako je infekcija izazvana sa Clostridium septicum inkubacija bolesti traje  15 do 24 časa, a sa Clostridium novyi 2 do 3 dana. Nakon ulaska uzročnika u organizam i inkubacije, nastaje lokalna infekcija, ali vrlo brzo zbog oslobođenih toksina životinja malaksa, ima povišenu temperaturu, ništa ne jede i potištena je.
Ubrzo na mestu lokalne upale nastaje bolni i topli edem zbog nastanka nekroze, koji kasnije u sredini postaje neosetljiv i hladan, dok na periferiji i dalje ostaje bolan i topao. Edem se može s napredovanjem bolesti širiti, pa zavisno o lokaciji edema nastaju i različite poteškoće, npr. edem na vratu može prouzrokovati gušenje, na ekstremitetima šepanje i drugo. Zbog lokalizacije edema, ali i otpuštanja toksičnih produkta u krvotok, vrlo brzo može da dođe i do uginuća ako se na vreme ne pomogne životinji i ne započne s lečenjem. Uginuće može biti i stopostotno, ako se ne počne s ranim lečenjem.

 

Maligni edem konja:

 

Uzročnik je Clostridium septicum, Clostridium sordeli ili Clostridium novyi tipa A, ređe Clostridium histiolyticum ili se radi o mešanoj infekciji. Infekcija najčešće nastaje zbog kontaminacije kastracione rane, zbog povreda i raznih hirurških zahvata. Edem se razvije za 1-2 dana, a za 1-3 dana bolest završi uginućem. Oštećeno tkivo na mestu kastracione rane je modro crvene boje, a edem se širi na unutrašnje strane butina i predeo trbuha. Dolazi do poremećaja triasa: ubrzan puls, slab puls, disanje ubrzano, temperatura povećana. Infekcija može da nastane i usled davanja injekcija sa nesterilnim priborom. Tada nastaje otok koji se širi u oklolinu. Otoci su na početku topli i bolni, a na pritisak se čuje pucketanje usled prisustva gasa. Pucketanja nema ako je uzročnik Clostridium novy.

 

Maligni edem goveda:

 

Uzročnik je Clostridium septicum, Clostridium sordeli , Clostridium novyi ,Clostridium gigas ili Clostridium chauvoi (uzročnik šuštavca). Od malignog edema mogu da obole goveda svih starosnih kategorija dok od šuštavca obole goveda starosti do 3 godine, što je bitno za diferencijalnu dijagnostiku ova dve oboljenja. Infekcija nastaje preko povređene kože, sluzokože ždrela i digestivnog trakta ili nakon porođaja. Ako infekcija nastane nakon teljenja, supserozno tkivo u karličnom predelu je edemizirano, crveno žute boje i prožeto gasnim mehurićima, a iste promene se nalaze u zidu materice.

 

Maligni edem ovaca

Javlja se u 3 klinička oblika u zavisnosti od načina inficiranja, zahvaćenih organa itd. Prvi oblik je sličan kao kod konja, infekcija nastaje preko povredjene kože i sluzokože. Uzročnik je Clostridium septicum i Clostridium novyi. Masovne infekcije mogu da nastanu nakon striže ovaca. Pojedinačne infekcije mogu se javiti nakon ujeda pasa čuvara na paši ako dođe do infekcije rane.
Drugi oblik je nekrotično zapaljenje jetre (crna bolest), koji je izazvan sa Clostridium gigas i Clostridium novyi. Prouzrokovači bolesti dospevaju u jetru krvotokom, a bolest se razvija ako je predhodno oštećena jetra npr. metiljima. Kod ove bolesti dolazi do crnog prebojavanja kože, zbog venskog zastoja krvotoka u koži. Bolest ima buran tok i životine uginu za nekoliko sati ili 2-3 dana.
Treći oblik bolesti je “ bradsot “ koji nastaje alimentarnim putem, kada životinje jedu zamrznutu hranu. Oboljenje izaziva Clostridium septicum sa Clostridium novyi i Clostridium perfigens. Životinja tesko diše, škripi zubima, a pred smrt se javlja krvavi izliv iz nosa i usta. Promene su izražene na digestivnom traktu u vidu hemoragičnog  gastroduodenitisa i abomazitisa sa nekrozom. Javlja se i parenhimatozna degeneracija srca, bubrega i jetre. Bolest završava smrću.

 

Maligni edem svinja

 

Nastaje usled infekcija rane sa Clostridium septicum, nakon kastracije ili prašenja. Infekcija može nastati i alimentarnim putem i tada nastaju hemoragično nekrotične promene na želucu i crevima sa pojavom edema njihovih zidova i prisustvom gasnih mehurića.

 

Patomorfološke promene

 

Promene su u vidu degeneracija i nekroza u mišićnom tkivu i serozno – hemoragičnih edema u međumišićnom tkivu i potkožnom tkivu uz prisustvo mehurića gasa i mirisa na užegli maslac.
U vezivnom tkivu nalazi se crvenkasto – žuta hemolizirana tečnost sa mehurićima vazduha. Mišići su mrko – crvene, crno – crvene, sivo – crvene ili bledo žute boje, lako se kidaju.

 

Dijagnoza

 

Postavlja se na osnovu patomorfološkog nalaza i mikrobiološke dijagnostike.
Na analizu se šalju promenjeni delovi tkiva, a materijal treba potopiti u transportne podloge za anaerobe. Nakon smrti životinje ili tokom agonije Cl.perfigens dospeva iz creva u razna tkiva pa se često izoluje sa ostalim klostridijama iz promena nastalih kod malignog edema.
Identifikacija se vrši na osnovu morfoloških, kulturelnih i biohemijskih osobina. Brza identifikacija uzročnika u uzorku vrši se direktnom imunofluorescencijom. Može se vršiti biološki ogled na mišu ili zamorcu tj. test neutralizacije toksina na mišu ili zamorcu.

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Isključiti ostale anaerobne infekcije.
Antraks, streptokokne infekcije i dr.

 

Terapija

 

Bolest ima veoma brz tok pa lečenje retko uspeva. Potrebno je što pre odstraniti oštećeno i nekrotično tkivo na mestu ulaska uzročnika i obraditi ranu. Ranu treba tuširati oksidacionim sredstvima.  Sistemska terapija podrazumeva primenu antibiotika i to penicilina ili tetraciklina.

 

Profilaksa

 

Ukloniti leševe, operacije izvoditi u aseptičnim uslovima, dezinfekcija rana nakon striže ovaca itd.
Vakcinacija: antibakterijske ili toksoid vakcine, polivalentne vakcine (antraks, šuštavac, parašuštavac).
Vakcinišu se životinje stare 3 meseca, a buster doza je tri nedelje kasnije.

 

Piše: dr. vet. med Miroslav Radić

 

Literatura:

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Radanov Pelagić V.,Mikrobiologija stočne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2000 god.

Članak iz Novog lista; Mr.Sanjin Polić, dr.vet.med.