(sin. John-ova bolest)

 

Paratuberkuloza je hronična, neizlečiva zarazna bolest domaćih i divljih preživara, a manifestuje se granulomatoznom upalom creva sa povremenom ili stalnom dijarejom, progresivnim mršavljenjem, smanjenjem produktivnosti, anemijom, hipoproteinemijom i dr. Oboljenje može da se javi kod goveda, ovaca, koza, zatim jelena, srna, kamila, bizona i još nekih  divljih preživara kao i kod nekih ne preživara kao što su lisica, kunić, ptice i ne ljudski primati. Eksperimentalno, oboljenje može da se izazove kod konja i pasa. Klinički se oboljenje najčešće ispoljava kod mlečnih goveda dok je broj kliničkih slučajeva bolesti kod divljih preživara mali. Oboljenje može da nanese velike ekonomske gubitke u stadu zbog smanjenog prirasta, pada mlečnosti, smetnji u reprodukciji i zbog prijemljivosti životinja na druge infekcije. Bolest je dugog toka i na kraju dovodi do kaheksije i uginuća.

 

Etiologija

 

Uzročnik bolesti je Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis koji pripada porodici Mycobacteriaceae i rodu Mycobacterium. To je štapićasta bakterija, dimenzija 0.3- 0.5 µm x  1--2 µm. Obicno se nalazi pojedinacno, a u razmazima iz materijala i u grupama.  Teško se boji po Gramu (Gram pozitivni bacil), ali se lako boji karbol fuksinom tehnikom po Ziehl-Neelsenu (crveno) i tada se ne može odbojiti alkoholom i kiselinom (acidoalkoholorezistentn bakterija) što joj daje bitne karakteristike roda. Visok sadržaj lipida u ćelijskom zidu bakterija odgovoran je za: patogenost ovog uzročnika, neosetljivost prema humoralnoj imunoj reakciji, otpornost prema kiselinama, bazama i drugim dezificijensima. Mikobakterije nemaju kapsulu, ne stvaraju spore i nepokretne su. Rastu u aerobnim uslovima i veoma sporo, teško se uzgajaju na hranljivim podlogama, a izgled kolonija zavisi od medijuma na kojem se uzgajaju. M. avium i srodne mikobakterije rastu pri temperaturi 25-45 ºC, s približnom optimalnom temperaturom 40ºC. Slabo su im  izražene biohemijske osobine. Veoma su otporne na nepovoljne uslove života. Mikobakterije ne poseduju endotoksine, egzotoksine i histiolitičke enzime kao ostale bakterije, već se njihova patogenost ogleda u sposobnosti da izbegnu ubijanje od strane makrofaga i sposobnosti da izazovu  IV tip hipersenzitivne reakcije (kasni tip preosetljivosti organizma) koji dovodi do oštećenja tkiva u kojima se nalaze mikobakterije. Mycobacterium avium subsp. paratuberculosis može da preživi temperaturu pasterizacije. Ovaj uzročnik je fakultativno intracelularni mikroorganizam koji može da preživi fagocitozu u makrofagama i da se razmnožava u njima.

 

Epizootiologija

 

Paratuberkuloza je bolest  svetske distribucije i ona danas predstavlja jednu od najrasprostranjenijih bolesti bakterijske etiologije preživara koja uzrokuje velike ekonomske štete. U našoj zemlji ova bolest nije mnogo proučavana. U Srbiji je bolest prvi put  otkrivena 1995. godine u jednom  stadu ovaca rase II de France, a zatim i kod goveda 2001. godine serološkim ispitivanjima. Zaraza se unosi u stado inficiranim životinjama, a infekcija se primeti nakon nekoliko meseci ili godina na većem broju životinja. Infekcija  nastaje uglavnom kod mladih životinja jer su one najosetljivije na infekciju dok se klinička slika ispoljava tek nakon više meseci. Osnovni izvor infekcije je feces bolesnih životinja u kome uzročnik može ostati infektivan 11 meseci. Izvor uzročnika može biti kolostrum i mleko obolelih životinja. Infekcija nastaje peroralnim unosom uzročnika putem  hrane ili vode  koja je kontaminirana uzročnikom, a postoji i mogućnost intrauterine infekcije. Starija goveda su relativno rezistentna na infekciju. Postoji mogućnost permanentnog zaražavanja i neke životinje mogu mesecima i godinama da ne ispolje kliničke simptome bolesti ili da usled nekih nepovoljnih faktora  (graviditet, pobačaj, laktacija, nepravilna ishrana) pojave znaci koji pobuđuju sumnju na paratuberkulozu. Bolest je neizlečiva ali može da se zaleči tj. da se uklone simptomi bolesti, ali pojava recidiva je sigurna. Oboljenje se javlja kod goveda starosti 2 do 6 godina, najčešćee za vreme početka prve i druge laktacije.

Paratuberkuloza preživara u kliničkom, morfološkom i etiološkom aspektu ima izvesne slicnosti sa Crohnovom bolesti ljudi (Crohn’s disease) mada nikada nije naučno dokazano da je M.avium subsp.paratuberculosis jedini i glavni uzročnik oboljenja. Nedavni medicinski izveštaji pokazuju da je 30% bolesnika obolelih od  Crohn's disease bilo pozitivno na M.avium subsp. paratuberculosis. Pored ovog uzročnika mnogi faktori se navode kao odgovorni za nastanak ovog oboljenja kod ljudi, a to su genetski faktori, autoimuni odgovor, ishrana i neke druge infekcije. Kod nekih ljudi koji su bili na antibiotskoj terapiji sa antibioticima koji deluju na mikobakterije došlo je do poboljšanja stanja ali ti antibiotici takođe deluju i na druge uzročnike bolesti. Blagotvorne efekte kod Crohn's disease su pokazali i antibiotici koji ne deluju na mikobakterije. Napredak u istraživanju uzroka Crohn's disease je i otkriće specifičnih DNA sekvenci za M. avium supsp. paratuberculosis i ostale mikobakterije. Rezultati istraga pomoću drugih metoda su nejasni i ne dozvoljavaju prepoznavanje ovog uzročnika kao isključivog kod ovog oboljenja. Dalja istraživanja će biti potrebna da bi se u potpunosti razumela uloga M.avium supsp.paratuberculosis u nastanku Crohn's disease i njegovog potencijalnog prenosa na ljude preko mleka i mlečnih proizvoda.

 

Patogeneza

 

 

Nakon ingestije, uzročnici prolaze kroz gastrointestinalnu sluznicu i bivaju fagocitovani od strane makrofaga koji se nakupljaju u lamini propriji creva, a naročito u ileumu. Patomorfološke promene se odvijaju u završnom delu tankog creva, cekumu i kolonu. Nekoliko dana nakon infekcije nastupa faza multiplikacije uzročnika u zidu tankog creva. Zavisno od rezistencije ova infekcija može biti eleminisana ili životinja ostaje inficirana ali ne pokazuje znake bolesti. Prisustvo uzročnika u tkivnim makrofagama izaziva imunološki odgovor i nakupljanje makrofaga i limfocita iz cirkulacije na mesto infekcije. Limfociti produkuju citokine, a makrofage pokušavaju da fagocituju uzročnika, ali je uzročnik otporan na fagocitozu i na kraju dolazi do propadanja makrofaga. Iz propalog makrofaga se oslobađaju mikobakterije koje inficiraju nove makrofage koji se nalaze u okolini. Zbog propadanja makrofaga i prisustva mikobakterija nastaje granulomatozna upala i patološke lezije bez ulceracija u sluznici creva, a najčešće u ileumu. U crevima dolazi do malapsorpcije i nastanka pseudomembranoznih naslaga.

 

 

Klinička slika

 

 

Oboljenje se javlja sporadično i najčešće u goveda starosti 2 do 6 godina. Inkubacija bolesti je dve i više godina. Oboljenje je hroničnog toka bez poremećaja opšteg stanja organizma. Feces obolelih goveda je mek i homogen bez sluzi i krvi. Proliv je u početku bolesti intermitentan, a kasnije sve učestaliji dok ne postane stalan. Proliv se ređe javlja kod malih preživara. Patuljasta koza predstavlja izuzetak jer kod nje može doći do pojave eksplozivnog proliva sa neočekivanim uginućem. Životinja progresivno mršavi. Kod malih preživara može doći do ispadanja dlake odn. vune. Smanjuje se produkcija mleka kod životinja i dlaka životinje postaje grublja. Može doći do razvoja intramandibularnog i / ili ventralnog edema zbog hipoprotinemije, a otok  nestaje kad se proliv pojavi. Retko se javljaju abortusi. Kod drugih preživara bolest je hronična i javlja se mršavljenje. U endemskim područjima bolest se retko ispoljava sa kliničkim simptomima, većina životinja eleminiše infekciju ili postanu asimptomatski nosioci. Smrtnost iznosi oko 1 do 10% u obolelim zapatima, a 50% životinja u zapatu može biti latentno inficirano. Smrt nastaje usled dehidracije i kaheksije životinje. Ako se simptomi jednom pojave, paratuberkuloza je progresivna i završava uginućem.

 

 

Patomorfološke promene

 

Promene su u vidu granulomatoznog enteritisa (hiperplastični katar creva), a najčešće promena su na ileumu odn. ileocekalnom zalisku. Takođe, promene se mogu naći na cekumu i proksimalnom delu kolona u vidu segmentalnog zadebljanja i nabora. Zbog infiltracije upalnim ćelijama dolazi do proširenja lamine proprie, a takvo proširenje može dovesti do komprimiranja i atrofije kripti creva. Specifično granulaciono tkivo koje proliferiše u propriji mukoze, crevnim resicama i submukozi izgrađeno je od epiteloidnih ćelija  u kojima se Ziehl-Neelsen-ovim bojenjem otkriva veliki broj mikobakterija, zatim od džinovskih ćelija tipa Langhas, granulocita sa eozinofilnim granulama i limfocita ali bez kazeifikacije i kalcifikacije. Zid creva  koji je zahvaćen promenama, zadebljao je i deblji je 10 do 20 puta od normalnog zida creva. Na preseku creva, sluznica ima izgled moždanih vijuga zbog prisustva debelih ispreplitanih nabora belo-zućkaste ili sivo-žućkaste boje. Nabori su prekriveni sluzavom masom, a na sluzokoži nema ulceracija. Kod goveda se mogu zapaziti nekazeozni granulomi sa brojnim mikobakterijama. Nikada se ne formiraju granulomi u vidu tuberkula. Za razliku od goveda , kod ovaca, koza i jelena se mogu uočiti  tuberkuloidni kazeozni granulomi u crevu, limfnim sudovima i limfnim čvorovima i u ovim granulomima je teže utvrditi mikobakterije. Mezenterijalni limfni sudovi su prošireni, a limfni čvorovi su povećani i na preseku limfnih čvorova  zapažaju se sivo-beličasta slaninasta polja (limphadenitis paratuberculosa). U 25 % životinja mogu se pojaviti mikrogranulomi u jetri. Kod goveda može nastati mineralizacija aorte (arterioskleroza). Hiperplastični katar creva se ređe može zapaziti na debelim crevima, sirištu, mokraćnoj i žučnoj bešici.

 

 

Dijagnoza

 

 

Dijagnoza paratuberkuloze je veoma kompleksna s obzirom na dug period inkubacije, dug tok bolesti i ne baš uvek jasno ispoljenu kliničku sliku. Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu patolomorfološkog i patohistološkog nalaza kod uginulih životinja, a za vreme života bakteriološkim, serološkim i alergološkim metodama. Uzorci za ispitivanja su ileocekalni zalistak ili promenjeni delovi creva, feces i limfni čvorovi iz kojih uzročnik može biti izolovan. Takođe uzročnik ponekad može da se izoluje iz raznih tkiva kao što su jetra, materica, fetus i iz tečnosti kao što su mleko, mokraća i sperma. Identifikacija uzročnika se vrši mikroskopski, kulturelno i PCR metodom (ispitivanje DNK). Postoji nekoliko seroloških testova za otkrivanje antitela protiv M. avium subsp. paratuberculosis. Najčešće se koriste RVK, AGID i ELISA. Serološka dijagnostika je otežana zbog specifičnosti i osetljivosti testova za detekciju antitela. Alergološki test sa Johninom je nespecifičan jer daje pozitivne reakcije i sa drugim mikobakterijama.

 

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Salmoneloza, kokcidioza, endoparaziti, nedostatak Cu, hronični retikuloperitonitis, limfosarkom i kazeozni limfadenitis ovaca i koza

 

Terapija

 

Ne sprovodi se. Terapija bi podrazumevala upotrebu više vrsta antibiotika i trajala bi više meseci što je ekonomski neopravdano.

 

Profilaksa

 

Programi kontrole paratuberkuloze baziraju se na smanjenju transmisije agensa na prijemčive životinje, eliminaciji inficiranih životinja,sprovođenju zoosanitarnih mera i vakcinaciji.

 

Piše : dr vet.med Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.
M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008
Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

 

Izvori sa interneta:

 

http://cat.inist.fr/?aModele=afficheN&cpsidt=14652876
http://agri.bfro.uni-lj.si/drobnica/postojna96/PISLAK.html
http://scindeks.nb.rs/article.aspx?artid=0350-24570506507J〈=sr
http://www.paratuberculosis.net/
http://en.wikipedia.org/wiki/Mycobacterium_avium_subspecies_paratuberculosis
http://www.mad-cow.org/00/paraTB.html
http://ibdcrohns.about.com/od/crohnsdisease/a/map.htm
http://www.denniskunkel.com/DK/Bacteria/22141C.html
http://www.answers.com/topic/johne-s-disease
http://www.teara.govt.nz/en/diseases-of-sheep-cattle-and-deer/4/2
http://ucanr.org/repository/CAO/landingpage.cfm?article=ca.v058n03p137&fulltext=yes