Sakagija je kontagiozna zaraza  kopitara, a mogu da obole i mesojedi i čovek. Bolest se primarno javlja kod kopitara dok se kod ljudi ređe javlja. Bolest se karakteriše pojavom čvorića i ulceracija na koži,  u potkožnom tkivu,  na sluzokoži nosa i u unutrašnjim organima (pluća, jetra, mozak, testisi itd.). Ranije se ovo oboljenje javljalo u svim delovima sveta dok je danas iskorenjeno u većini zamalja,a danas se može naći jos u severnoj Africi, Aziji , istočnoj Evropi i Brazilu. Kod nas je oboljenje iskorenjeno 1960 godine.

 

Etiologija

 

Burkholderia mallei

Uzročnik sakagije je Burkholderia mallei (Pseudomonas mallei, staro ime), koja pripada porodici Burkholderiacae, rodu Burkholderia, u kojem se nalaze dve vrste:
Burkholderia mallei i
Burkholderia pseudomallei.

Burkholderia mallei je gram – negativna, pleomorfna, štapićasta bakterija, na krajevima zaobljena, srednje veličine, ne stvara kapsulu ni spore i nepokretna je. U kulturama se nalazi u vidu dugih lanaca. Najbolje se boje Leflerovim alkalnim rastvorom metilenskog plavog. Raste na uobičajenim hranljivim podlogama, a još bolje na podlogama sa dodatkom glicerina i krvi. Rastu u prisustvu kiseonika. Kolonije su sitne, okrugle, sluzavog izgleda, konfluirajuće i hemolitične. Kolonije imaju miris hmelja. Uzročnici zamućuju bujon. Na serumu konja ili ovna izrastaju sitne kolonije u vidu kapi rose koje se kasnije stapaju u žućkaste, sluzave prevlake. Na 4 % glicerinskom agaru rastu S kolonije koje su glatke i one su jako virulentne i R kolonije koje su hrapave i manje  virulentne. Bakterije su katalaza i oksidaza  pozitivne, razlazu ksilozu, arbinozu i levulozu. Uzročnik je slabo otporan u spoljašnjoj sredini. U vlažnoj sredini uzročnik može da ostane u životu do 30 dana, a u sasušenom materijalu do 70 dana. Ova bakterija je interesantna jer se smatra potencijalnim biološkim oružjem u bioterorizmu. Za rad sa ovim uzročnikom potrebne su posebno opremljene laboratorije sa određenim nivoima biosigurnosti.

 

Epizootiologija

 

Izvor zaraze predstavljaju bolesne životinje koje izlučuju uzročnika u spoljašnju sredinu preko iscetka iz nosa, iskašljavanjem ili gnojem iz kožnih i potkožnih čireva. Leševi uginulih životinja predstavljaju izvor zaraze. Sekundarni izvori zaraze mogu biti kontaminirana hrana, voda, pribor i sve što dođe u kontakt sa sekretima obolelih. Sakagija spada u lančaste zaraze jer se lagano širi, a u nezaražena područja se unosi preko obolelih ili latentno inficiranih grla. Najprijemčljiviji na infekciju su magarci i mazge, a zatim konji. Goveda su otporna na prirodnu infekciju dok je veštačkim putem moguće izazvati infekciju kod goveda. Ako se koze i ovce veštačkim putem inficiraju dolazi do razvoja akutnog oboljenja. Psi i mačke se mogu zaraziti konzumacijom zaraženog  konjskog mesa. Svinje se teško inficiraju,a ptice su otporne na infekciju. Čovek se retko inficira,a ugroženi su  su veterinari, dreseri, zaposleni u klanicama i laboratorijama, ljudi koji su u kontaktu sa kopitariima.
Infekcija najčešće nastaje ingestijom uzročnika,a nešto ređe aerogenim putem i preko povređene kože i sluzokože. Inficiranje veoma retko može nnastati kroz nepovređenu sluzokožu nosa ili preko konjuktiva,a ako nastane na ovaj način,onda je infekcija uglavnom akutnog toka. Ako infekcija nastane ingestijom uzročnika ona je hroničnog toka. Primarna plućna sakagija retko nastaje udisanjem uzročnika, uglavnom nastaje hematogenim putem. Primarna kožna sakagija takođe retko nastaje preko povređene kože,a najčešće nastaje metastatskim putem iz pluća.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam ingestijom, uzročnici preko sluzokože creva dospevaju u limfne čvorove, zatim limfne sudove i krvotok. Putem krvi,uzročnici se raznose po organima i to jedan deo odlazi u kapilare pluća,a drugi deo uzročnika u ostale organe i u sluzokožu nosa. Uzročnik svojim endotoksinima dovodi do specifičnog produktivnog zapaljenja koje se ispoljava u vidu karakterističnih sakagljivih čvorića veličine prosa, graška ili oraha. Oko uzročnika bujaju ćelije i nastaje nekrobioza,a nekroza se širi ka periferiji i čvorić raste. Oko čvorića se nalazi fibrozno tkivo. Čvorići su tvrdi i u nekim slučajevima mogu da kalcifikuju. Oboljenje pluća može da bude lokalno ograničeno samo na pluća ili iz pluća uzročnici mogu preko krvotoka da se raznesu u druge organe i izazovu iste promene kao i u plućima. Na takav način u poodmaklom stadijumu bolesti može nastati nosna i kožna sakagija. Smatra se da nosna sluzokoža oboli sekundarno u vezi sa primarnim oboljenjem unutrašnjih organa ili može da oboli istovremeno sa njima. Konji mogu preboleti plućnu sakagiju ako se otklone nova zaražavanja,dok je klinički oblik sakagije veoma retko izlečiv.

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti u prirodnim uslovima infekcije traje dve nedelje pa do nekoliko meseci što zavisi od virulencije uzročnika, načna inficiranja i otpornosti organizma životinje. Nakon inkubacije se može ustanoviti povećanje temperature i oboljenje unutrašnjih organa koje se sporije razvija. Ukoliko bolest traje duže vremena zapaža se mršavljeje životinje, dlaka je bez sjaja, a zivotinja je slabe kondicije i brzo se zamara naročito ako su ishrana životinje i uslovi držanja loši. Telesna temperatura životinje stalno varira. Sakagija može da se javi kao akutno i hroničo oboljenje.
Akutni tok bolesti se javlja kod magaraca, mazgi i mula dok kod konja u mnogo manjem procentu. Akutni tok bolesti može da se razvije i iz hroničnog oblika bolesti ako se hronična sakagija generalizuje ili komplikuje sa drugim akutnim oboljenjima.
Aktni tok bolesti je ustvari septikemični oblik bolesti koji se manifestuje naglim povećanjem telesne temperature, inapetencom, opštom slabošću i bronhopneumonijom. Iz nosa se cedi smrdljivi krvavi iscedak, a u sluzokoži nosa su prisutni čvorići i ulceracije koje mogu da konfluišu. Sluzokoža nosa može biti prekrivena difteroidnim naslagama. Zbog promena na nosnoj sluznici u vidu oteknuća i zadebljanja, disanje je otežano, a pregledom pluća se zapaža bronhopneumonija. Pored promena na plućima i nosnoj sluzokoži nastaju i promene na koži u vidu edematoznih otoka na koži, čvorova i ulceracija na koži, limfni sudovi su uvećani i sa upalom, a limfni čvorovi su otečeni i zagnojeni (mandibularni i retrofaringealni). Promene na koži nastaju zbog metastaza uzročnika iz pluća, a retke su promene na koži kod akutnog toka. Promene u vidu čvorića se mogu zapaziti i na jednjaku usled čega životinja slabije uzima hranu i mršavi. Životinje uginu za 3 do 4 nedelje bolesti, a nekada i ranije.
Hronični tok bolesti počinje sa nešto manjom telesnom temperaturom, manje je buran i životinja postepeno mršavi i zamara se pri radu. Plućna, nosna i kožna sakagija nisu posebni klinički oblici bolesti jer mogu prelaziti jedan u drugi i mogu se istovremeno pojaviti na životinji. Sakagija najčešće nastaje prvo sa promenama na unutrašnjim organima, prvenstveno na plućima, a odatle se hematogeno širi na nosnu sluzokožu i kožu.

Plućna sakagija:

Razvija se veoma sporo i potrebno je više meseci kako bi životinja ispoljila simptome bolesti i za to vreme može da inficira i ostala grla. Životinja ima povremeno povišenu telesnu temperaturu i brzo se zamara, a simptomi bolesti ukazuju na oboljenje pluća: suv i bezbolan kašalj, bronhopneumonija, suvi ili vlažni ronhi, pooštreno vezikularno ili bronhijalno disanje, osetljivost laringsa na palpaciju itd. U ređim slučajevima životinja može da krvari iz nosa ili da izbaci krvavi ispljuvak.

Nosna sakagija :

Ožiljno tkivo tkz. ledeni cvetovi

Na sluzokoži nosa se može zapaziti crvenilo, nabujalost i sitni čvorići i ulceracije. Iz nosa se cedi iscedak koji je u početku sivo – bele boje i sluzav, a kako proces napreduje iscedak postaje gnojav i zelenkasto – žute boje. Ponekad može da se javi krvavi iscedak iz nosa i nekada može biti jedini znak. Krvarenje nastaje kao posledica oštećenja krvnih sudova u predelu ulceracija. Čvorići na sluzokoži nosa su sivkasto – bele boje sa crvenim obodom i nalaze se na donjem delu nosne pregrade i konha. Čvorići ubrzo prskaju i tako se proces širi na ostale delove sluznice nosa jer se u sadržaju čvorića nalaze uzročnici. Posle prskanja čvorića na tim mestima nastaju ulceracije, a javljaju se i novi čvorići zbog širenja procesa. Ulceracije mogu da se prošire do ruba nosnog otvora, mogu da konfluišu i da dovedu do rupture nosne pregrade. Površne ulceracije mogu da zarastu i da se stvori ožiljno tkivo koje ima karakterističan izgled  zvezdastog oblika tkz. ledeni cvetovi, mogu biti uzdignuti ili ravni, crvene ili bele boje. Na mandibularnim limfnim čvorovima se javlja otok i to na strani na kojoj je zahvaćena nosna šupljina. Otok mandibularnih limfnih čvorova neće nastati na strani na kojoj nema promena na nosnoj sluzokoži. Proces može da zahvati i konjktive i da nastane katar konjuktiva, a na prednjoj očnoj komori se nalaze žućkasti čvorići sa eksudatom i kornea je zamućena.

 

 

Kožna sakagija :

Ulceracje na koži

 

 

Ona se uglavnom javlja kod hroničnog toka sakagije i najčešće nastaje metastatskim putem iz pluća, a veoma retko preko povredjene kože. Manifestuje se pojavom čvorića u koži i potkožnom vezivnom tkivu. Čvorovi se raspadaju i iz njih izlazi sekret koji podseća na med, a na mestu čvorova nastaju ulceracije koje mogu da konfluišu. Potkožni čvorovi se najčešće nalaze na nogama, prsima i trbuhu. Mogu se javiti i potkožni edemi. Limfni sudovi u blizini čvorića i čvorova su uvećani i mogu da apscediraju, a limfni sudovi su zadebljali.
Tok bolesti može da traje nekoliko nedelja do više godina. Smrt životinje nastaje usled akutiziranja procesa, iscrpljenosti ili zbog iznenadnog krvarenja u plućima. U nekim slučajevima može doći i do ozdravljenja što je retko.

 

 

 

 

 

 

Patomorfološki nalaz

 

Ruptura nosne pregrade

 

Leševi se ne seciraju ako za to ne postoje određeni uslovi. Patomorfološki nalaz se razlikuje u zavisnosti od stadijuma oboljenja. Na lešu i unutrašnjim organima (pluća,jetra, slezina, testisi, mozak, srce, bubrezi) nalaze se mnogobrojni čvorići i čvorovi veličine zrna graška do oraha. Na sluzokoži nosa se mogu zapaziti čvorići, ulceracije, ožiljci, a na nosnoj pregradi rupture u zavisnosti od stadijuma bolesti. Čvorići su oivičeni vezivnim tkivom, a oko vezivnog tkiva je zona fibroznog zapaljenja dok su u centru uzročnici sa leukocitim i džinovskim ćelijama. Ožiljci koji nastaju nakon raspada čvorića imaju zvezdast izgled kao kristali leda na zamrznutom staklu tkz. ledeni cvetovi.
Čvorovi u potkožnom vezivnom tkivu su mnogo veći nego na koži i mogu dostići veličinu kokošijeg jajeta. Potkožni čvorovi mogu da imaju fistule iz kojih se cedi sekret sličan limfi.
U plućima se mogu zapaziti eksudativne i produktivne sakagljive promene. Stariji čvorići imaju sasušenu gnojnu masu oko koje je izgrađen omotač od granulacionog tkiva. Produktivni čvorići nemaju jasno izražen mutan sadržaj i nemaju oštro ograničen omotač.
Čvorići se mogu naći i u mišićima i kostima, naročito u rebrima.

 

 

 

Dijagnoza

 

Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu epizootiologije, kliničke slike, laboratorijske dijagnostike, biološkog ogleda i na osnovu alergoloških ispitivanja.
Ukoliko je klinička slika izražena sakagija se može sa lakoćom dijagnostikovati. Klinički znaci kao što su izliv iz nosa, čvorići i ulceracije u nosnoj sluzokoži koje imaju sivo -žutu osnovu i razjedene, nepravilne rubove sa otokom odgovarajućih mandibularnih limfnih čvorova, čvorići u koži i potkožnom tkivu, veći otoci u koži i ulceracije, zapaljenje limfnih  sudova i uvećenje limfnih čvorova, flegmonozni otoci na nozi, trbuhu, grudima, varijacije u telesnoj temperaturi, respiratorne smetnje, mršavljenje itd. mogu ukazati na sakagiju. Ukoliko u toku bolesti postoje samo neki od ovih simptoma, bolest se ne može sa sigurnošću potvrditi, a to je mnogo češći slučaj.

Laboratorijska dijagnostika:

Materijal za pregled se može uzeti od žive životinje (krv, serum, sadržaj apscesa, nosni iscedak) i od uginile (sadržaj apscesa, limfni čvorovi, jetra, slezina,pluća itd.). Mikroskopskim pregledom razmaza nosnog sekreta teško se dokazuje sakagija jer se pored uzročnika sakagije nalaze i drugi uzročnici ili se u razmazu ne nađu uzročnici sakagije iako postoji oboljenje. Pouzdanije je napraviti razmaz iz sadržaja čvorića i čvorova  potkožnog tkiva i kože. Razmaz se boji po Gramu i po Lefleru.
Na kulturi raste aerobno i anaerobno u prisustvu nitrata na hranljivom agaru ili bujonu, a pogotovo uz dodatak glicerola (vidi etiologiju).
Serološki testovi u dijagnostici maleusa: RVK, ELISA, aglutinacija i precipitacija. Ukoliko je životinjama ubrizgavan malein, a nije prošlo 2 do 3 meseca, reakcija seroloških ispitivanja može biti pozitivna.

Biološki ogled :

Štrausov fenomen

 

Izvodi se najčešće na zamorcu koji je polno zreo. Zamorcima se supkutano ubrizgava sadržaj iz čvorova kože, potkožja ili unutrašnjih organa. Može se ubrizgati i intraperitonealno jer se na taj način ogled brže odvija. Na mestu aplikacije se zapaza crvenilo i ulceracije sa gnojavim dnom. Ako se aplikuje peritonealno, za 5 do 8 dana zapaža se otok i zapaljenje testisa sa peritonitisom. Testisi su ispunjeni gnojavom masom, mršave i uginu za dve nedelje. Može da se javi i zapaljenje zglobova koji mogu da budu zagnojeni. Na koži i potkožju javljaju se čvorići, a iz nosne sluzokože se cedi gnojav iscedak. Orhitis malleosa je fenomen koji se naziva Štrausov fenomen. Štrausov fenomen nije specifična reakcija jer može da ga izazove i Burkhollderia pseudomallei.

 

 

 

 

 

 

Alergološka ispitivanja :

Zbog infekcije organizma dolazi do preosetljivosti organizma prema toksinima uzročnika što se može iskoristiti za dijagnostiku sakagije. Naime, alergološka ispitivanja se zasnivaju na IV tipu preosetljivosti tj.kasnom tipu preosetljivosti. Ubrizgavanjem prećišćenog proteinskog derivata maleina (alergen), koji sadrži Burkhollderia mallei 3 soja: Borgor (Indonezija), Mukteswar (India) i Zagreb (Yugoslavia), dolazi do alergijske preosetljivosti organizma (kasna preosetljivost, IV tip) ukoliko je organizam  inficiran Burkhollderia mallei. Postoji nekoliko metoda alergoloških ispitivanja na sakagiju:

                                              Oftalmomaleinizacija (konjuktivijalni načina maleisanja):

Mukopurulentni konjuktivitis nakon ukapavanja maleina

Zasniva se na alergijskoj osetljivosti konjuktive na ukapani malein. Malein se ukapa u medijalni očni ugao levog oka i oko se zatvori. Reakcija se očitava nakon 8, 12 i 16 i 24 časa. Ukoliko je konj oboleo od sakagije, pojaviće se mukopurulentni konjuktivitis u medijalnom očnom uglu. Pozitivnu reakciju prati i povišena telesna temperatura. Prednost ove metode je što ne ometa naknadne serološke testove.

Subkutana proba (termička reakcija):

Konju se ubrizga supkutano malein i ukoliko je konj oboleo od sakagije odreagovaće ili samo termički tj. povišenjem telesne temperature ili u vidu lokalne reakcije na mestu aplikacije maleina. Lokalna reakcija je u vidu otoka koji je pljosnat i veličine šake, topao i osetljiv na dodir. On se javlja nakon 6 do 10 časova na mestu inokulacije maleina, a kasnije se širipo vratu, prsima i prednjim delovima nogu. Ova proba ometa naknadne serološke testove.

Kožna (kutana) proba (termička reakcija):

Izvodi se tako što se koža na vratu ošiša u dimenzijama 15 * 10 i ošišano polje se podeli na tri zamisljena dela. Prvi i treći deo se skarifikuje i nanosi se malein, a drugi deo se samo skarifikuje bez nanošenja maleina jer služi za kontrolu. Ukoliko je konj oboleo od sakagije u prvom i trećem kvadratu nastaje otok nakon 6 časova, a životinja ima povišenu temperaturu i poremećaj opšteg stanja organizma. I ovaj test ometa naknadne serološke testove.

Intradermopalpebralna ili intrapalpebralna  proba :

Izvodi se tako što se konjima ubrizga razređeni malein supkutano ili intrakutano u donji očni kapak. Ako je konj oboleo od sakagije za 2 do 5 časova dolazi do pojave edematoznog otoka očnog kapka (morbus maculosus) i nakupljanja gnojnog sekreta ispod kapka ili u unutrašnjem očnom uglu. I ovaj test ometa naknadne serološke testove.

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Diferencijalno dijagnostički treba isključiti :
Rhinitis catarrhalis chronica, Rhinitis bulosa, Rhinitis crupposa, Rhinitis follicularis, tuberkulozu, oboljenja sinusa, Adenitis equorum, Variola equina, Ulcerozni limfaginitis konja, afričku sakagiju, Epizootski limfaginitis, Morbus maculosus, Durinu konja itd.

 

Sakagija pasa i mačaka

Javlja se pri ishrani pasa i mačaka konjskim mesom. Infekcija je češća kod mačaka sa simptomima u vidu izliva iz nosa i konjuktiva jer je proces lokalizovan na sluznici nosa i konjuktiva. Izliv je zelenkasto – sive boje ili je krvavo purulentan. Na koži mogu nastati čvorići koji se raspadaju i stvaraju se ulceracije. Životinje uginu nakon nedelju, dve dana.

 

Sakagija čoveka

 

Može da se javi u vidu lokalne infekcije, septikemije i u hroničnom obliku. Lokalna infekcija nastaje na mestu ulaska uzročnika sa pojavom papula, pustula i ulceracija.
Plućni oblik:  može se razviti plućna infekcija, od pneumonije, plućnog apscesa do zahvatanja pleure u vidu pleuralnih izliva. Septikemija: javlja se kod bolesnika sa oslabljenim imunitetom i često završi fatalno. Hronični oblik: podrazumeva multiple abscese koji mogu da zahvate jetru, slezinu, kožu i mišiće.

 

Terapija

Kod nas u zemlji se terapija sakagije životinja ne sprovodi nego se životinje neškodljivo uklanjaju ako se pojavi oboljenje. U nekim zemljama se sprovodi terapija sulfonamidima.

.

Profilaksa

 

Podrazumeva zaštitu slobodnih teritorija, suzbijanje i iskorenjavanje oboljenja (STEMPING OUT) i sanitarnu profilaksu.

 

Piše : dr vet.med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Sofrenović Đ., Opšta patološka morfologija, Beograd 1992.

 

Izvori sa interneta:

http://www.stetoskop.info/Burkholderia-mallei-1916-c57-sickness.htm?b9

http://de.wikipedia.org/wiki/Datei:Malleinprobe_1918.jpg

http://images.google.rs/images?um=1&hl=sr&tbs=isch:1&q=rotz+krankheit&sa=N&start=18&ndsp=18