Pastereloza je zarazna bolest domaćih i divljih životinja, a kod ljudi se javlja u vidu lokalne infekcije najčešće nakon ujeda pasa. Bolest se karakteriše septikemijom, hemoragičnim zapaljenjem unutrašnjih organa i visokim procentom letaliteta u akutnom toku.

Laksi tok bolesti se ispoljava u tkz. pektoralnom obliku kod goveda, ovaca i svinja, dok se kod živine javljaju promene na podbradnjacima, zglobovima i srednjem uhu sa tortikolitisom.

 

Etiologija

 

Uzročnici pastereloze pripadaju porodici  Pasteurellaceae i rodu Pasteurella. Za veterinarsku medicinu su značajne :

Pasteurella multocida

Pasteurella pneumotropica

Pasteurella trehalosi (raniji naziv P. haemolitica biotip T)

Pasteurella gallinarum i

Mannheimia haemolytica (raniji naziv P. haemolitica biovar A) pripada rodu Mannheimia.

 

Pasteurella multocida

 

Pasteurella multocida ima 3 podvrste na osnovu biohemijskih osobina:

subsp. multocida

subsp. septica

subsp. gallicida

 

 

 

 

Serotipizacija Pasterela :

 

Na osnovu kapsularnih K antigena,  P. multocida je podeljena u 5 serotipova:
tipovi  A , B , D , E  i F.

Na osnovu somatskih O antigena podeljena je u 16 sojeva, sojevi od 1 do 16.
Sojevi kapsularnog tipa A izazivaju koleru živine, transportnu groznicu goveda, enzootsku pneumoniju goveda i povremeno mastitis kod krava, zatim pleuropneumoniju i mastitis kod ovaca i pneumoniju svinja. Kod kunića izaziva pleuropneumoniju, konjuktivitis, apscese, upalu srednjeg uha i infekcije genitalnih organa.
Tip B izaziva hemoragičnu septikemiju goveda i enzotsku bronhopneumoniju goveda. Tipovi A i D kod svinja uzrokuju fibrinsku pleuropneumoniju kao sekundarnu infekciju, dok tipovi D ili E uzrokuju atrofični rinitis svinja.
Sojevi kapsularnog tipa D proizvode dermonekrotoksin (osteolitički toksi ili toksin atrofije turbinalija).
Mannheimia haemolytica (ranije P. haemolitica biotip A) se javlja u 12 kapsularnih tipova i 4 glavna O tipa. Ona stvara endotoksin i leukotoksin koji je značajan u etiologiji transportne groznice goveda, enzootske pneumonije i pneumonije jagnjadi.
Pasteurella trehalosi (P.haemolitica biotip T) slična je P.multocidi ali je beta – hemolitična i raste na Mac Conkey agaru, stvara leukotoksin čime smanjuje fagocitozu. Uzrokuje septikemiju kod ovaca.
Uzročnici pastereloze se nalaze u krvi, tkivu  i eksudatima obolelih životinja. Kod zdravih životinja se nalaze na površini sluzokoža kao uslovno patogeni mikroorganizmi. Uzročnici su male Gram- negativne bakterije, štapićaste ili kokobacili sa zaobljenim krajevima, nepokretne i ne stvaraju spore. Po gramu se teško uočavaju u okolnom tkivu, a bolje se boje po Loffleru i Gimzi. Po Loffleru se boje bipolarno i u vidu su kratkih bipolarno obojenih štapića. Aerobne su i fakultativno anaerobne. Mogu da rastu na običnim hranljivim podlogama ali bolji rast postižu na podlogama sa dodatkom krvi i seruma: krvni agar, neutralni bujon i serum bujon. Zamućuju bujon i na dnu stvaraju talog. Materijl treba zasejati i na krvni agar i na Mac Conkey agar. Kolonije narastu za 24 časa, sitne su i okrugle i sivkaste, prozirne , a u toku daljeg rasta konfluišu i postaju neprozirne. Kolonije vrste P.multocida su nehemolitične i imaju neugodan, slatkast miris, stvaraju indol i ne rastu na Mac Conkey krvnom agaru. P.multocida tip A ima velike sluzave kolonije.
Mannheimia haemolytica (ranije P. haemolitica) na krvnom agaru je beta hemolitična , nema neugodan miris, ne stvara indol, raste na Mac Conkey agaru u vidu sitnih, tačkastih i crvenih kolonija. Mannheimia haemolytica toleriše žučne soli u podlogama.
Pasterele su slabo otporne bakterije, u spoljasnjoj sredini su aktivne 2-3 dana, a u hladnoj vodi do 2 nedelje. U trulim leševima, đubretu i zemljištu može preživeti 3 meseca.
Pasterele su osetljive na penicilin što je nespecifično za Gram negativne bakterije. Osetljive su i na neke druge antibiotike i sulfonamide, a rezistencija prema antibioticima i sulfonamidima je slabo izražena.

 

Epizootiologija

 

Glavni izvor zaraze su obolele životinje i njihovi ekskreti i sekreti, a goveda i živina mogu izlučivati uzročnika preko izmeta. Uzročnik može da se nađe  na sluzokožama zdravih životinja kao uslovno patogeni mikroorganizam. Za pojavu pastereloze je pored uzročnika koji je ubikvitaran, potrebno i dejstvo nepovoljnih spoljašnjih faktora koji dovode do pada imuniteta i nastanka infekcije. Ovo je eksplozivna zaraza i najšešće nastaje zbog dejstva nespecifičnih faktora . Oboljenje često nastaje kao sekundarna infekcija kod bolesti izazvani virusima, parazitima ili mikoplazmama. Infekcija pasterelama može nastati kod parazitskih oboljenja pluća i digestivnog trakta, kod kuge svinja i živine, štenećaka, pleuropneumonije itd. Infekcija može biti i primarna, kada spontano izbije u zapatu jer se uzročnici nalaze u zdravim životinjama (na sluzokožama). Kao primarna infekcija javlja se hemoragična septikemija goveda i kolera živine. Infekcija može da nastane i unošenjem virulentnih pasterela u zapat, a  pasažom kroz prijemčljiv organizam, virulencija pasterela se povećava.
Infekcija dakle može biti endogena i egzogena, a najčešća ulazna vrata infekcije je respiratorna sluzokoža.

 

Patogeneza

 

Mehanizam nastanka bolesti nije u potpunosti poznat. Razvoj infekcije i tok bolesti zavisi od virulencije mikroorganizma i otpornosti životinje. Ako je uzročnik jako virulentan, a organizam životinje neotporan dolazi do septikemije i razvoja perakutnog ili akutnog toka sa brzim uginućem. U obrnutom slučaju tok bolesti je sporiji.
Nakon ulaska virulentnih sojeva u organizam, dolazi do septikemije i u perakutnom toku bolesti životinja može da ugine posle nekoliko sati. Delimičan značaj u nastanku septikemije imaju endotoksini uzročnika npr. P.multocida tip A (kolera živine) i P.multocida tip B (hemoragična septikemija goveda). Bolest može imati i sporiji tok i da septikemija traje nekoliko dana.
Kod septikemija nastaju krvarenja po sluzokožama i serozama, bez promena na slezini, limfni čvorovi su uvećani. Osim krvarenja nastaje i krupozna pneumonija, serofibrozno zapaljenje seroza, a na jetri i plućima nastaju nekrotična žarišta.
Termolabilni dermonekrotoksin vrste P. multocida tip D ima značajnu ulogu u
patogenezi atrofičnog rinitisa svinja. Infekcija nosnih konhi bakt. vrstom
Bordetella bronchiseptica olakšava naseljavanje i umnožavanje P. multocida tip D.
P. haemolytica (sada Manheimia haemolytica) stvara citotoksin (leukotoksin) koji deluje na plućne makrofage i slama njihov primarni mehanizam odbrane.

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti traje 1 do 3 dana, a nekada i kraće. Klinička slika zavisi i tok oboljenja zavisi od odnosa virulencije uzročnika i otpornosti organizma životinje.

 

Pastereloza goveda

 

Uzročnik je P.multocida tip A i B i  M. haemolyticabiotip A. Bolest se javlja sporadično  ili kao opasna enzootija. Uzročnik se nalazi na sluzokoži farinxa i nazofarinxa kao uslovno patogen. Oboljenje se najčešće javlja u proleće i jesen, prilikom stresa i transporta, usled neodgovarajućih uslova nege i ishrane I dr. Bolest često završava uginućem. Ako se bolest pojavi ona se brzo širi među životinjama i enzootskog je karaktera. Bolest može da se ispolji kao primarna ili kao sekundarna infekcija. Ako se javi primarna pastereloza ona je u obliku hemoragične septikemije tj. edematoznom obliku bolesti. Promene se nalaze na plućima i digestivnom traktu. Bolest počinje naglo sa poremećajem opšteg stanja organizma, visokom temperaturom, poremećajem varenja, pojavom dijareje itd.  

Bolest može nastati u nekoliko oblika:

1) akutni – septikemični oblik bolesti: veoma težak oblik sa brzim uginućem za 12 do 36 časova, a nekada i kraće. Sluzokože su zacrvenjene, nosno ogledalo suvo i hladno, izmet je kašast i krvav i može se javiti hematurija.

2) edematozni oblik bolesti: može nastati nakon akutnog oblika bolesti. Kod ovog oblika dolazi do pojave otoka  u predelu faringsa, laringsa, vrata i sve do grudi. Retrofaringealni, vratni i preskapularni limfni čvorovi su uvećani. Jezik je modar i visi iz usta, cedi se sluz, životinja ne jede i može nastati uginuće zbog ugušenja i to za 6 sati.

3) pektoralni oblik: traje duže od predhodna dva. Kod ovog oblika dolazi do razvoja hemoragično – fibrozne pneumonije i pleuritisa. Mogu se javiti i zapaljenja na sirištu i crevima što se manifestuje krvavim prolivom . Ovaj oblik traje 5 do 8 dana i ako ne dođe do uginuća dolazi do razvoja hroničnog procesa u plućima. Hronični tok traje 2 do 3 nedelje i dolazi do raznih komplkacija na plućima sa stvaranjem priraslica između plućne i kostalne pleure.

4) digestivni oblik: počinje najpre opstipacijom, a zatim nastaje proliv i dolazi do pojave ikterusa. Ovaj oblik ima smrtan ishod za 8 dana.

5) hronični oblik pastereloze: traje 3 do 6 nedelja, a manifestuje se upornim prolivom i stalnim kašljem.

 

Pastereloza goveda može da se ispolji i kao sekundarna infekcija kod virusnih  bolesti   pluća, naročito kod teladi i goveda. Kao sekundarna infekcija poznata je pod nazivom “transportna groznica“ jer se oboljenje javlja i nakon transporta životinje i to 7 dana nakon transporta. Oboljenje se manifestuje u vidu hemoragično fibrinozne bronhopneumonije i zapaljenja pleure akutnog toka. U subakutnom toku bolesti dolazi do pojave nekrotičnih ognjišta u plućima, a induracija i karnifikacija pluća nastaju u hroničnom toku bolesti.
Simptomi bolesti su kašalj, mukopurulentni iscedak, povišena temperatura i bronhijalno disanje.

 

Pastereloza ovaca i koza

 

Uzročnici pastereloze ovaca su isti kao i kod goveda  P.multocida tip A i B i  M. haemolytica. Septikemijsku pasterelozu ovaca uzrokuje P. trehalosi biotip T kod životinja starosti 5 meseca dok kod jagnjadi ispod 2 meseca starosti M. haemolytica biotip A. Ovi uzročnici se nalaze kod zdravih životinja na tonzilama i orofarinksu i usled pada imuniteta izazivaju oboljenje. Perakutni i akutni tok se javlja kod jagnjadi i završava smrću za 2 do 5 dana i kraće, a javljaju se siimptomi u vidu temperature, malaksalosti, apatije, grčeva, kašlja i dijareje. Kod ovaca se javlja subakutni i hronični tok u vidu pleuropneumonije, mastitisa , konjuktivitisa i dr.
Kod koza se oboljenje javlja samo u pektoralnom obliku.

 

Pastereloza svinja

Atrofični rinitis

Uzročnici pastereloze svinja su P.multocida serotip A i neki sojevi P.multocida serotip D. Uzročnici se nalaze na nosnoj šupljini i tonzilama svinja, zatim u digestivnom traktu i plućima zdravih svinja, a usled pada otpornosti organizma dolazi do endogene infekcije. U organizmu obolelih svinja pojačavaju svoju virulenciju i tako patogene se izlučuju u spoljašnju sredinu i izazivaju nove infekcije tj. egzogene infekcije. Ako se oboljenje javi pojedinačno znači da je u pitanju endogena infekcija. Oboljenje se ređe javlja enzootski, uglavnom su to sporadični slučajevi i bolest se uglavnom javlja kao pratilac virusnih i drugih bolesti. Često se javlja kao sekundarna infekcija kod klasične kuge svinja, gripa prasadi, PRRS, pseudorabijesa i kod enzootske pneumonije. Toksogeni sojevi P.multocida tip A i D kod svinja uzrokuju atrofični rinitis sa ili bez bakterije
Bordetella bronchiseptica.
Inkubacija blesti traje 12 do 24 časa, a nekada i 48 sati. Najčešće obole svinje starosti 4 do 12 meseca ali mogu oboleti i ostale kategorije svinja. Bolest karakteriše septikemija, hemoragično zapaljenje unutrašnjih organa i akutni tok bolesti. Endotoksini pasterela dovode do hiperemije seroza, do propusljivosti kapilara i krvarenja. Ako jet tok bolesti duži dolazi do razvoja krupozne pneumonije i hemoragičnog zapaljenja sluzokoža.
Bolest može da se javi u perakutnom, akutnom, subakutnom i hroničnom toku. Perakutni i akutni tok su septikemični oblici bolesti, a subakutni i hronični tok  su pektoralni oblici bolesti.
Perakutni tok bolesti karakteriše poremećaj opšteg stanja organizma sa povišenom telesnom temperaturom, otežanim disanjem, tahikardijom i pojavom hiperemije kože na ušima, vratu i abdomenu u vidu crvenih pega. Crvene pege po koži se javljaju pred smrt. Tok bolesti je kratak i smrt nastaje za nekoliko sati.
Akutni tok bolesti se takođe karakteriše poremećajem opšteg stanja organizma sa kratkim tokom bolesti od 12 do 24 časa. Dolazi do pojave edema u predelu faringsa i taj edem se spušta sve do grudi. Otok je topao i bolan i životinja sedi sa ispruženim vratom, otežano diše i pri disanju krči. Edem mže da se javi i na njušci i nogama.

Pneumonia

Subakutni tok bolesti je nešto blaži i sporiji. Može nastati pleuropneumonija. Telesna temperatura je povišena, životinja otežano diše i ima suvi kašalj i nosni iscedak. Na plućima se razvija hemoragično fibrozna pneumonija ili pleuropneumonija sa nekrotičnim ognjištima i raznim komplikacijama u vidu induracije i karnifikacije pluća. Bolest može trajati nekoliko nedelja i životinja uglavnom ugine zbog iscrpljenosti, retko dolazi do ozdravljenja, a bolest može preći i u hroničan tok.
U hroničnom toku bolesti nastaju simptomi pneumonije, otok zglobova, proliv i životinja je iscrpljena i mršava. Hronični tok traje 3 do 6 nedelja i životija ugine, retko ozdravi. Na obdukciji pri hroničnom toku bolesti  zapaža se krupozna pneumonija.
Na patoanatomskom nalazu se mogu zapaziti krvarenja po serozama i sluzokoži digestivnog trakta, faringitis, edem pluća, otok limfnih čvorova dok je slezina nepromenjena.

 

Pastereloza ptica
(kolera živine)

 

Uzročnik pastereloze živine je P. multocida serotip A, koja se može naći kao saprofit na sluzokožama. Oboljenje se javlja sporadično ili enzootski, a infekcija može nastati endogeno ili egzogeno. Oboljenje se najčešće javlja pri lošim uslovima držanja i lošoj ishrani, kod infekcija parazitima ili prilikom stresa prilikom čega nastaju endogene infekcije. Infekcija može nastati i egzogeno i u jatu se širi iscetkom iz nosa, usta i konjuktiva, preko hrane i vode. Hronično obolele životinje su kliconoše i dovode do širenja i perzistiranja bolesti u jatu. Oboljenje mogu preneti i divlje životinje.
Bolest se može javiti u akutnom i perakutnom toku sa septikemijom i visokim morbiditetom i mortalitetom i u hroničnom toku sa promenama na raznim organima.
Kod perakutnog toka bolesti retko se zapaze simptomi bolesti, živina može uveče izgledati zdravo, a ujutro da ugine.
Akutni tok bolesti se karakteriše poremećajem opšteg stanja životinje, perje je nakostrešeno, krila su opuštena, kresta i podbradnjaci su cijanotični, iz osa se cedi iscedak, apetit je smanjen i javlja se krvavi proliv zbog hemoragičnog enteritisa. Akutni tok traje nekoliko dana i dolazi do uginuća, a mortalitet je visok. Na patomorfološkom nalazu u akutnom toku se nalaze koagulumi krvi u duodenumu i jejunumu sa proširenjem ovih delova creva. Na jetri se zapažaju sivo – beličasta nekrotična ognjišta,  na masnom tkivu krvarenja, a pluća su hiperemična i edematozna sa fibrozno – hemoragičnom pneumonijom.

Promene na podbradnjacima

 

U hroničnom toku bolesti se javljaju artritisi usled periartikularnih apscesa, bolest podbradnjaka i meningoencefalomijelitis sa simptomima opistotonusa i tortikolitisa. Artritisi se nalaze na zglobovima nogu i krila. Podbradnjaci kod petlova mogu biti povećani i edemizirani, a kasnije može doci do nekroze i otpadanja podbradnjaka.

 

 

 

 

 

Pastereloza kunića
(hemoragična septikemija kunića)

 

Uzročnik pastereloze kunića je P.multocida serotip A. Oboljenje se retko javlja, a bolest može imati perakutni, akutni i hronični tok sa kliničkim manifestacijama kao što su apscesi, genitalne infekcije, konjuktivitis, upala srednjeg uha i upala pluća (pleuropneumonija). Obolele životinje imaju poremećaj opšteg stanja organizma, povišenu temperature, apatične su, ne jedu, imaju proliv i uginu za nekoliko dana.
Perakutan tok bolesti podrazumeva vrlo brzu smrt, za par sati. Životinja obično uveče bude zdrava a preko noći ugine. Ako se životinja zatekne živa ona je potištena, povlači se u ugao kaveza, ubrzano diše, glava mu je pognuta, uši opuštene, a vidljive sluzokože su joj cijanotične. Telesna temperatura  je povećana i kreće se između 41,5 i 42°C.
Hronični tok bolesti može trajati 15 do 20 dana sa znacima mukopurulentnog konjuktivitisa i mukopurulentnog iscetka iz nosa, hemoragičnog enteritisa i fibrinozne pleuropneumonije. Bolest najčešće završi uginućem i pored antibiotske terapije.

 

Dijagnoza

 

Klinička slika i patoanatomski nalaz dosta pomažu pri postavljanju dijagnoze. Sigurna dijagnoza se postavlja laboratorijskim nalazom. Za laboratorijsku dijagnostiku se uzimaju uzorci i to organi (jetra, slezina, pluća, srce ili bubrezi kod septikemije), ceo leš ako je manja životinja, bris nosa kod goveda, mleko, eksudati itd.
Laboratorijska dijagnostika vrši se identifikacijom uzročnika kulturelno, mikroskopski, aglutinacijom i AGID. Serološki testovi se takođe koriste za dijagnostiku pastereloze.
Biološki ogled se može vršiti na mišu, golubu ili kuniću.

 

Terapija

 

Kauzalna terapija sporovodi se  antibioticima i sulfonamidima. Većina sojeva P.multocida je osetljiva na peniciline. Pored penicilina u terapiji se koriste i tetraciklini, streptomicin, hloramfenikol i sulfa preparati.

 

Profilaksa

Poboljšati uslove držanja i ishrane životinja  i životinje ne izlagati stresu jer su loši uslovi držanja i stres glavni faktori koji dovode do pojave pastereloze.
Vakcinacija se ne sprovodi jer su pasterele loši imunogeni, mada postoje monovalentne i polispeciifične vakcine.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.