(lat. Lymphadenitis caseosa)

 

To je oboljenje ovaca i koza koje se manifestuje hroničnim gnojnim  limfadenitisom (kazeozni limfadenitis) i pojavom apscesa i kazeozne nekroze u limfnim čvorovima, pretežno površinskim. Oboljenje se javlja u mnogim delovima sveta, a široko je rasprostranjeno u Severnoj Americi. To je važna endemska infekcija koja se javlja u regionima sa velikom populacijom ovaca. Ovo oboljenje može imati smrtan ishod ako se apscesi pojave na unutrašnjim organima odn. ako je infekcija generalizovana. Ovo oboljenje je prvenstveno oboljenje ovaca i koza ali se sporadično može javiti kod konja, goveda, kamila, divljih preživara, primata, svinja i peradi. Retko uzrokuje regionalne limfadenitise kod ljudi. Bolest može izazvati velike ekonomske štete zbog odbacivanja mišićnog tkiva sa promenjenim limfnim čvorom i zbog oštećenja kozje kože usled čega se umanjuje njena vrednost.

 

 

Etiologija i patogeneza

 

Corynebacterium Corynebacterium, rast na podlozi

Uzročnik oboljenja je Corynebacterium pseudotuberculosis (Bacterium pseudotuberculosis ovis i Preisz - Nocard - ov bakterium, raniji nazivi) iz familije Corynebacteriaceae.  Identifikovana su dva biotipa Corynebacterium pseudotuberculosis na osnovu sposobnosti redukcije nitrata. Grupa koja ne redukuje nitrate izaziva infekcije kod koza i ovaca, a grupa koja redukuje nitrate, izaziva infekcije kod konja (ulcerozni limfangitis konja).
Corynebacterium pseudotuberculosis je gram-pozitivan štapić nepravilnog oblika i izgleda buzdovana sa metahromatskim zrncima  koja se najbolje uočavaju bojenjem po Neisseru. Nepokretan je, bez cilija i spora. U starijim kulturama boji se gram-negativno po Gramu. Aerobna i fakultativno anaerobna bakterija koja raste sporo. Na krvnom agaru formiraju sitne, 1mm precnika kolonije, mat, neprozračne, žuto-sive boje, a hemolizu stvara samo u anaerobnim uslovima (uska zona β hemolize). U bujonu se pojavljuju male grudvice na dnu epruvete. Uzročnici ne stvaraju indol, fermentišu saharozu i delimično glukozu i laktozu. Ureaza i katalaza su pozitivni. Corynebacterium pseudotuberculosis je fakultativno intracelularna bakterija. Svi sojevi mogu proizvoditi antigenski sličan egzotoksin sa enzimskom aktivnošću (fosfolipaza D) koji je leukotoksičan i može oštetiti endotelne ćelije, a zatim dovesti do širenja infekcije na regionalne limfne čvorove i unutrašnje organe. Hemijski sastav ćelijskog zida i visok procenat lipida u njemu omogućava uzročniku da preživi unutar makrofaga, izbegne fagocitozu i održi hronične infekcije uprkos dobrom imunom odgovoru.
Nakon ulaska uzročnika u organizam kroz oštećenu kožu, uzročnik naseljava limfne čvorove i obično zahvata superficijalne (preskapularne) ili subilijačne (prefemoralne) limfne čvorove zbog povreda na nogama, dok kod koza apscesi češće zahvataju limfne čvorove glave i vrata. U zahvaćenim limfnim čvorovima se razvija gnojni limfadenitis. U početku se pojavljuju mikroapscesi sa brojnim eozinofilima u korteksu i sinusima. Apscesi su obavijeni debelom fibroznom kapsulom  koja sadrži žućkast, kazeozni gnoj kao posledica kazeozne nekroze. Usled povećanja apscesa dolazi do stvaranja koncetričnih lamela koje su vidljive na preseku starih apscesa. Čitav limfni čvor bude zamenjen apscesom koji sadrži polutečni gnoj ili kazeozni gnoj u zavisnosti od starosti procesa. U početku je gnoj u apscesima zelenkaste boje zbog prisustva  eozinofila i polutečan, a starenjem procesa gnoj postaje kazeozan. Infekcija može da se proširi i na visceralne organe (pluća, bubrezi) putem krvi i limfe sa pojavom apscesa na zahvaćenim organima.

 

Epizootiologija

 

Uzročnik se može nalaziti u površnim slojevima zemlje i đubretu koje je kontaminirano uzročnicima. Niske temperature, nečistoća i vlaga omogućavaju preživljavanje uzročnika u spoljašnjoj okolini. Kontaminacija životne sredine se smatra najvažnijim faktorom u širenju ove infekcije. Kontaminiran pribor za napajanje, voda, hrana, pribor za strižu ovaca i dr. što je kontaminirano uzročnikom učestvuje u širenju infekcije. Zaraza se najčešće unosi u stado od ovaca koje se donose iz zaraženog stada, napasanjem na pašnjaku na kojem su boravile obolele ovce, preko pribora za strižu itd. Gnoj iz apscesa sadrži veliki broj uzročnika koji kontaminira okolinu. Ulazna vrata infekcije su koža i sluzokoža.

 

Klinička slika

 

Bolest je hroničnog toka. Nakon ulaska uzročnika u organizam kroz kožu, na mestu ulaska se može razviti apsces koji je lokalizovan, bezbolan i polako raste. Proces odatle može da se proširi na regionalne površinske limfne čvorove, a nešto posle se infekcija može raširiti i na unutrašnje limfne čvorove i unutrašnje visceralne organe. Inicijalna infekcija može da protekne bez kliničkih simptoma bolesti ili može nastati groznica, anoreksija, anemija i celulitis na mestu infekcije. Površinski apscesi rastu i nakon rupture izlazi zarazni gnoj iz njih. Kod ovaca se većina površnih apscesa razvija u preskapularnom i prefemoralnom regionu i to nakon masovne striže ovaca. Kod koza,  kao i kod ovaca koje se ne strižu ili drže u domaćinstvima, apscesi se najčešće javljaju na površini glave i vrata, a infekcija nastaje verovatno zbog prenosa uzročnika putem kontaminirane hrane, vode itd. Životinje sa površinskim apscesima ne pokazuju znake bolesti osim ako apscesi ne ometaju gutanje ili disanje kod životinja. Apscesi koji su se provalili i povukli mogu ponovo da se vrate na istim mestima. Interni apscesi se češće pojavljuju kod ovaca nego kod koza i to na plućnom parenhimu i medijastinalnim limfnim čvorovima. Ostale manje učestale manifestacije bolesti su kazeozna bronhopneumonija, artritisi, pobačaj, apscesi u hipofizi, paralize i pareze zbog apscesa u kičmenoj moždini, skrotalni apscesi i ponekad mastitisi. Kod ovaca i koza se može razviti i gnojni glomerulonefritis (embolijski nefritis) kao posledica bakterijemije. Kod ovaca sa internim apscesima dolazi do mršavljenja ovaca i ovce gube kondiciju uprkos adekvatnoj ishrani. Skrotalni (preponski) apsces može uzrokovati privremenu neplodnost kod ovnova. Učestalost apscesa se povećava sa starošću životinje i oboljenje se klinički zapaža više kod starijih životinja, a 40% životinja u stadu može imati površinske apscese.

 

 

Patomorfološki nalaz

 

Kazeozna masa na preseku  limfnog čvora (Dr. G. Wobeser, Canadian Cooperative Wildlife Health Centre)

 

 

 

Promene se nalaze najčešće na cervikalnim i subilijačnim limfni čvorovima.U njima se razvija gnojni limfadenitis. Na samom početku se javljaju mikroapscesi sa eozinofilima u sinusima i korteksu, a kasnije se mikroapscesi stapaju i budu inkapsulirani fibroznim tkivom dok u središtu nastaje kazeozna nekroza. Napredovanjem procesa, na poprečnom preseku apscesa mogu se zapaziti karakteristične koncetrične lamele. U početku je sadržaj apscesa (gnoj) zelenkast i polutečan, a kasnije postaje kazeozan i žućkast. Ceo limfni čvor se zamenjuje apscesom. Apscesi mogu dostići veličinu 4 do 5 cm. Kod koza se apscesi najčešće nalaze u limfnim čvorovima glave i vrata. Slični apscesi se mogu naći i u unutrašnjim organima (pluća, bubrezi).

Dr. G. Wobeser, Canadian Cooperative Wildlife Health Centre

Dijagnoza

 

Može se postaviti na osnovu kliničke slike i anamneze. Za konačnu dijagnozu treba dostaviti jedan od zahvaćenih limfnih čvorova na bakteriološku analizu. Često se mogu izolovati razni piogeni mikroorganizmi zajedno sa Corynebacterium pseudotuberculosis. Serološki testovi: detekcija antitela na fosfolipaza D egzotoksin. Nalaz antitela ukazuje na aktivnu infekciju. Ponekad rezultati mogu biti lažno negativni. Kolostralna antitela nestaju za 3 do 6 meseci starosti. Vakcinisane životinje će dati pozitivne rezultate pa ih ne treba serološki testirati. Koze obično imaju veći titar antitela nego ovce.

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Gnojni limfadenitis može biti uzrokovan mnogim drugim mikroorganizmima kao što su Arcanobacter (Actinomyces)  pyogenes , Staphylococcus  aureus , Pasteurella multocida, a povremeno i anaerobima kao što je Fusobacterium  necrophorum. Takođe infekcije mogu biti mešane.
Skrotalni apsces može se zameniti sa orhitisom uzrokovanim  A. piogenes ili sa epididimitosom uzrokovanim Histophilus sp, Brucella  ovis ili sa drugim piogenim mikroorganizmima.
Za diferencijalnu dijagnozu kod iznurenih i mršavih ovaca i koza dolazi u obzir maedi (visna), artritis-encefalitis koza, paratuberkuloza, bolesti zuba i parazitske bolesti.

 

Terapija

 

Iako je uzročnik osetljiv na penicilin, terapija ne daje mnogo uspeha zbog formiranja apscesa koji onemogućava prodiranje i efikasnost penicilina, tako da profilaktički i terapijski tretman neće sprečiti bolest u stadu ili kod jedinke. Apscesi  se lokalno mogu tretirati ubrizgavanjem formalina što se nije pokazalo efikasnim s obzirom da je to veoma bolan tretman za životinje, a talog koji ostaje nakon tretmana je rezidua sa kancerogenim dejstvom. Apscesi se često vraćaju nakon hirurške obrade ili isušivanja.

 

Profilaksa

Prevencija se zasniva na smanjenju prenosa uzročnika sa bolesnih na prijemljive životinje. Životinje koje su iznurene i kod kojih se apscesi ponavljaju treba ukloniti iz stada. Vrednija grla sa apscesima treba izolovati i lokalno tretirati apscese sa preparatima na bazi joda ali voditi računa da se okolina ne konataminira uzročnicima koji se nalaze u gnoju. Mlade životinje treba izolovati od starijih obolelih. Strižu ovaca prvo vršiti kod zdravih ovaca, a na posletku kod inficiranih s tim što opremu treba dezinfikovati nakon striže. Ukoliko dođe do povreda kod striže, ranu treba dezinfikovati jodom.
Komercijalne vakcine koriste se za vakcinaciju ovaca i one smanjuju prevalenciju i incidenciju bolesti u stadu ali ne mogu sprečiti sve nove infekcije niti mogu izlečiti već obolele životinje. Postoje mrtve vakcine i toksoid vakcine. Vakcinacija mladih grla treba da počne nakon prestanka kolostranog imuniteta, a to je oko 3. meseca. Kolostrani imunitet se može poboljšati vakcinacijom gravidnih ovaca, a buster doza treba da bude mesec dana pre jagnjenja. Životinje treba vakcinisati kad su mlade dva puta u razmaku od 4 nedelje, a kasnije ih vakcinisati jednom godišnje kako bi zaštita bila sigurnija. Eradikaciju bolesti je teško izvesti. Ukoliko je niska prevalencija bolesti u stadu, vakcinaciju treba prekinuti i sve seropozitivne, nevakcinisane životinje ukloniti. Treba sprečiti unos seropozitivnih grla u nezaražena stada, a to se postize serološkim ispitivanjima i izolacijom životinja koja se unose u stada.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Radanov Pelagić V., Mikrobiologija stočne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2000 god.

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

 

Izvori sa interneta:

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Corynebacterium
http://web.mst.edu/~microbio/BIO221_2003/corynebacterium_pseudotuberculosis.htm
http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/10802.htm
http://www.hpa-standardmethods.org.uk/documents/bsopid/pdf/bsopid2.pdf
http://lib.bioinfo.pl/meid:219932
http://veterinaryrecord.bvapublications.com/cgi/content/abstract/140/16/423
http://www.scipub.org/fulltext/AJAV/AJAV3368-72.pdf
http://books.google.rs/books?id=qg2U6efl9WoC&pg=PT635&lpg=PT635&dq=lymphangitis+ulcerosa+equorum&source=bl&ots=xTQBN6rkgm&sig=cyWYCmTHIwMgeW2uX2qpIRBdBsM&hl=sr&ei=jtqRSeeeLIiyjAf5pKjECg&sa=X&oi=book_result&resnum=3&ct=result#PPT134,M1

http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.clgoatcare.org/CLFIG02.JPG&imgrefurl=http://www.clgoatcare.org/&usg=__031dWCvwMg2Vlz-RQfwxae5qeYU=&h=856&w=973&sz=138&hl=sr&start=24&itbs=1&tbnid=RrlStXZUBqFl-M:&tbnh=131&tbnw=149&prev=/images%3Fq%3Dlymphadenitis%2Bpurulenta%26start%3D18%26hl%3Dsr%26sa%3DN%26gbv%3D2%26ndsp%3D18%26tbs%3Disch:1

http://images.google.rs/imgres?imgurl=http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/ImageDB/TUB/TUB_001.jpg&imgrefurl=http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/ImageDB/imagesTUB.htm&usg=__sau_4v4XneqRmpNi1rzdl0HEw28=&h=510&w=760&sz=78&hl=sr&start=9&itbs=1&tbnid=57tsex7JrOk44M:&tbnh=95&tbnw=142&prev=/images%3Fq%3DCorynebacterium%2Bpseudotuberculosis%26hl%3Dsr%26sa%3DG%26gbv%3D2%26tbs%3Disch:1

http://en.engormix.com/MA-sheep/news/caseous-lymphadenitis-problem-your_14617.htm

http://mdsheepgoat.blogspot.com/2007/06/new-fact-sheet-on-cl.html