Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Lajmska bolest

sreda, 05 maj 2010 16:47

Pogodaka: 23248

(sin. Borelioza , lat. Borreliosis, engl. Lyme borreliosis, Lyme disease)

erythema_migrans

Erythema migrans

Lajmska bolest je multisistemsko oboljenje životinja i ljudi, subakutnog ili hroničnog toka, koje se manifestuje promenama na koži, zglobovima, srcu, nervnom sistemu, očima itd. Bolest ima nepredvidiv tok i sklonost ka recidivima i hronicitetu. Bolest je predominantna u Severnoj Americi ali se javlja i u Evropi, Aziji, Australiji i u Severnoj Africi.

Etiologija

Borrelia_burdgorferi

Borrelia burdgorferi

Uzročnici Lajmske bolesti su spiralne gram-negativne bakterije koje pripadaju rodu Borrelia. Unutar grupe Borrelia burgdorferi sensu lato nalazi se preko 10 različitih vrsta- genospecijesa od kojih neki uzrokuju oboljenja. Smatra se da je u Americi najčešći izazivač Lajmske bolesti B.burgdorferi sensu striictio, a takođe i u Evropi iako u Evropi oboljenje češće izazivaju B. garinii i B. afzelii. Genospecijesi B. afzelii, B. garinii, B. valaisiana i B. lusitanie se mogu naci u Evropi i Aziji; B. japonica, B. tanukii i B. turde u Japanu; B. andersonii i B. bissettii u SAD.

Epizootiologija

Ciklus_lajmske_bol

Ciklus lajmske bolesti

Krpelj

Krpelj kao vektor u prenosu inf.

Bolest je prisutna u Americi (naročito Severna Amerika), Evropi, Aziji, Australiji i Severnoj Africi. Oboljenje je prvi put kod nas zabeleženo 1987 na teritoriji Beograda. Rezervoari infekcije su glodari, voluharice, veverice, ježevi i druge male divlje životinje, zatim mufloni, ptice, jeleni i dr. Krpelji predstavljaju najznačajniji rezervoar infekcije jer su ujedno i vektori u prenosu infekcije na životinje i ljude. Pored krpelja infekciju mogu preneti i drugi hematofagni insekti što je ređe. Bolest se javlja obično sezonski (od ranog proleća do kasne jeseni) i to uglavnom kod osoba koje često borave u prirodi. Većina krpelja nije zaražena uzročnikom Lamjske bolesti , tako da najveći broj ujeda neće preneti infekciju. Krpelji prenose infekciju nakon ujeda odn. regirgutacijom sadržaja koji sadrži uzročnike Lajmske bolesti. Infekcija se može preneti transplacentarno, a postoje i neke tvrdnje da se infekcija može preneti seksualnim putem. Na infekciju su prijemčivi čovek i psi dok mačke, konji i veliki i mali preživari ređe oboljevaju sa kliničkim znacima bolesti.

Patogeneza

Nakon ujeda krpelja dolazi do infekcije okolnog tkiva što se najpre manifestuje promenama na koži u vidu eritrema koji se javlja za 1 do 30 dana nakon ujeda krpelja. Nakon toga dolazi do hematogene diseminacije uzročnika po organizmu što izaziva promene na zglobovima, srcu nervnom sistemu, bubrezima, očima itd.

Klinička slika

Ljudi:

Nakon ujeda krpelja, za 3 do 32 dana dolazi do pojave lokalnog otoka i crvenila (lat. erythema migrans) na mestu uboda. Lokalno crvenilo je toplo i uglavnom nije bolno. Kod 50% pacijenata identične promene se mogu javiti na drugim delovima tela, a kod 15% pacijenata kožne promene mogu da izostanu. Pored promena na koži mogu da se jave temperatura, jeza, malaksalost, glavobolja, regionalno uvećanje limfnih žlezda itd. Ukoliko se bolest ne prepozna i ne leči na vreme, nakon nekoliko nedelja razvija se drugi stadijum sa neurološkim simptomima, pojavom bolova u zglobovima i kardiološkim simptomima, a ukoliko se i u ovoj fazi bolest ne tretira nakon više meseci ili godina ona ulazi u treću fazu sa teškim neurološkim ispadima, promenama na zglobovima i koži. Od neuroloških poremećaja javljaju se meningitis i paraliza facijalnog nerva, kranijalni neuritis i promene ponašanja. Kardiološki poremećaji manifestuju se miokarditisom i AV-blokadom, a reumatološki artritisom. Oftalmološki poremećaji su u vidu konjuktivitisa i keratitisa.

Psi :

erythema2

Erythema migrans

Kod obolelih pasa retko se zapaža erythema migrans, a bolest se manifestuje stanjem opšte apatije,limfadenopatijom, hromošću, anoreksijom, kardiopatijom,oštećenjem bubrega, epileptičkim napadima i agresijom. Simptomi bolesti su izraženiji kod mladih pasa. Bolest pripada grupi potencijalno teških oboljenja jer može imati hronični tok sa trajnim oštećenjima na nekim organima.
Kod pasa se najpre javi šepavost i to često samo na jednoj nozi , a praćena je oticanjem limfnih čvorova, groznicom, anoreksijom, letargijom idr. Šepavost kod pasa se javlja nakon 2 ili više meseca od infekcije.Poliartropatija se može javiti čas na jednom čas na drugom zglobu ili da istovremeno zahvati više zglobova. Kod oboljenja zglobova na patomorfološkom nalazu u akutnom toku bolesti zapaža se eksudat koji je kombinacija fibrinozne i gnojne upale. U hroničnom toku bolesti mogu se zapaziti panus i hronična gnojna upala.
Bubrežni oblik borelioze je na drugom mestu po javljanju kod pasa i generalno gledajući smrtonosna je za pse.Manifestuje se uremijom, hiperfosfatemijom, nefropatijom i gubitkom proteina što je praćeno perifernim edemima i ascitesom.Na patohistološkom nalazu zapaža se glomerulonefritis i nekroza bubrežnih kanalića.
Kod kardijalne forme bolesti tipični znaci su ascites i bradikardija, a ova forma se ređe javlja.
Neurološki simptomi se manifestuju paralizom n.facialis-a, epi napadima, agresijom itd.

Konji:

Kod obolelih konja se mogu javiti simptomi bolesti u vidu pospanosti, blage groznice, oticanja i ukočenosti distalnih zglobova itd. B.burdgorferi je takođe izolovana iz tkiva mozga konja sa neurološkim znakovima bolesti (encefalitis). U prednjoj očnoj komori kod konja sa uveitisom i kod karpalnog sinovitisa konja su takođe izolovane borelije.
Kod mačaka i preživara su detektovana antitela na B.burdgorferi ali je nejasno da li su odgovorni za nastanak nekih kliničkih simptoma bolesti.
Prognoza Lajmske borelioze zavisi od stadijuma bolesi i od vremena početka terapije bolesti. Ukoliko se bolest ne leči može doći do razvoja hroničnog toka sa oštećenjima raznih organa. Bolest je sklona recidivima.

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i podataka o ujedu krpelja, a potvrđuje se laboratorijskom dijagnozom. Direktne metode detekcije uzročnika su mikroskopija u tamnom vidnom polju, IHH, PCR i marker antitela za detekciju antigena. Od indirektnim imunodijagnostičkih testova koriste se IIF i ELISA za otkrivanje antitela, a kao potvrdni test služi WB. Napreciznija metoda jeste PCR.

Terapija

Potrebno je što pre početi sa antibiotskom terapijom kako bolest ne bi napredovala i kako ne bi doslo do razvoja hroničnog toka bolesti. Za peroralnu upotrebu od antibiotika se koriste doksiciklin, amoksicilin ili cefalosporini. Za parenteralnu aplikaciju daju se benzilpenicilin, cefotaksim i ceftriakson. U veterinarskoj medicini se u terapiji Lajmske bolesti upotrebljavaju tetraciklini (doksiciklin) i makrolidni antibiotici, a takođe se može koristiti i amoksicilin. Terapija antibioticima kod pasa traje 4 nedelje. Ukoliko se sa terapijom počne na vreme nema razloga za brigu ali kod zanemarenih slučajeva posledice su mnogo teže. Kod bolova u mišićima i kod grčeva daju se preparati kalcijuma, magnezijuma i NSAIL. Primena kortikosteroida je diskutabilna jer njihova upotreba može dovesti do remisije bolesti. Kod neuspešne antibiotske terapije u kasnoj fazi bolesti preporučuju se kortikosteroidi. I pored terapije simptomi bolesti mogu i dalje biti prisutni.

Profilaksa

Potrebno je izbegavati područja gde ima krpelja (visoka trava, šiblje, grmovi) pogotovo u proleće i leto. Kućne ljubimce treba tretirati ektoantiparaziticima protiv krpelja ili im stavljati ogrlice sa sredstvima protiv krpelja. Ljudi koji borave treba da se zaštite od krpelja nanoseći na kožu sredstva protiv krpelja. Posle boravka u prirodi neophodno je pregledati pre svega odeću, a zatim i celo telo.
Vakcina protiv Lajmske bolesti postoji ali se vakcinacija vrši samo u endemskim područjima.

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

Literatura :

1.Burgdorfer W, Barbour AG, Hayes SF, Benach JL, Grunwaldt E, Davis JP. Lyme Disease – A Tick Borne Spirochetosis? Science 1982; 216:1317-1319.

2. Barbour AG. Isolation and Cultivation of Lyme Disease Spirochetes. Lyme Disease, first international symposium. Yale University Press, New Haven, Conn.1984; 71-75.

3. Johnson RC, Schmid GP, Hyde FW, Steigerwalt AG, Brener DJ. Borrelia burgdorferi sp. nov. :Etiologic Agent of Lyme disease. Int J Syst Bacteriol 1984;34(4):496-497.

4. Lunemann DJ, Zarmas S, Priem S, Franz J, Zschenderkein R, Aberer E et al. Rapid Typing of Borrelia burgdorferi Sensu Lato Species in Specimens from Patients with Different Manifestations of Lyme Borreliosis. J Clin Microbiol 2001; 39(3):1130-1133.

5. EUCALB Biology: The spirochaete:Classification, Borrelia strains.
6. Schwan TG, Burgdorfer W, Garon CF. Changes in Infectivity and Plazmyd Profile of the Lyme Disease Spirochetes, Borrelia burgdorferi, Resalt of in Vitro Cultivation. Infect Immun 1988;56(8):1831-1836.

7. Livey I, Schuster R, Zips ML, Crowe B, Dorner F. Outer-surface protein C sequence variability. VI International conference on Lyme borreliosis. Bologna, 1994. Advances in Lyme borreliosis research.1994; 7-10.

8. Jauris-Heipke S, Robler D, Lobentanzer R, Pradel I, Preac-Mursic V, Soutschek E et al. Immunological and molecular heterogenety of the outer surface protein C (OspC) of Borrelia burgdorferi sensu lato. VI International conference on Lyme borreliosis. Bologna, 1994. Advances in Lyme borreliosis research.1994; 11-14.

9. Belfaiza J, Postic D, Bellenger E, Baranton G. Genomic fingerprinting of Borrelia burgdorferi sensu lato by pulsed field gel electrophoresis: correlation with the defined four species. VI International conference on Lyme borreliosis. Bologna, 1994. Advances in Lyme borreliosis research. 1994; 11-14.