(lat. Listeriosis)

 

Listerioza je zarazna bolest brojnih vrsta životinja i čoveka (zoonoza) koja se javlja u različitim kliničkim oblicima. Bolest se manifestuje u vidu septikemije sa lokalizacijom u jetri, slezini i CNS-u, zatim u obliku meningitisa, encefalitisa, vrtičavosti, mastitisa i abortusa, a ređe u obliku keratokonjuktivitisa i spinalnog mijelitisa.

 

 

 

 

 

 

Etiologija

 

Listeria monocytogenes

Uzročnik listerioze je Listeria monocytogenes, mali gram-pozitivan štapić ili kokobacil. Raste u aerobnim , mikroaerofilnim  i fakultativno anaerobnim uslovima. Virulentni sojevi listerija stvaraju hemolizin (listeriolizin O), koji se smatra glavnim faktorom virulencije. U proizvodima (hrana) preživljava do 100 dana pri 30,5% NaCl na +4°C. Psihrofilna je bakterija i može se razmnožavati na temperaturi od 1°C i ph 5,0 do 5,9 što joj omogućava preživljavanje u namirnicama koje se drže u frižideru.

 

 

 

 

 

 

Epizootiologija

 

Listerije su ubikvitarni mikroorganizmi koji se mogu izolovati iz zemljišta, biljaka, površinskih voda, kanalizacije, iz velikog broja sisara, ptica, riba i insekata. Smatra se da su glodari prirodni rezervoari infekcije koji povremeno ili stalno inficiraju prijemljivu populaciju. Listerije se mogu naći u izmetu, urinu, pobačenim plodovima, plodovim ovojnicama, mleku i ostalim sekretima i ekskretima obolelih.
Čovek i brojne vrste životinja mogu asimptomatski nositi infekciju i izlučivati listerije izmetom. Listerije mogu saprofitirati na konjuktivama i sluzokoži ždrela kod životinja. Mogu se naći u vaginalnoj sluzi. Mleko i meso kao i prerađevine od mleka i mesa mogu sadržati listerije i biti izvor infekcije za čoveka. Silaža može biti izvor listerija, naročito njeni spoljašnji slojevi zbog aerobnih uslova.
Infekcija nastaje kontaminiranom hranom, sisanjem, umbilikalno, kongenitalno, koitalno, aerogeno, hematofagnim insektima i preko oštećene sluzokože usta. Encefalitički oblik nastane infekcijom terminalnih ogranaka nervusa trigeminusa preko oštećene sluznice usta. Za listeriju su prijemljive sve domaće životinje. Najprijemljiviji su preživari, naročito ovce, a povremeno obole konji i svinje. Čovek je takođe jako prijemljiv, naročito trudnice, novorođenčad i imunodeficijentni. Pernata živina, psi, mačke, divlji i pitomi glodari i ptice su takođe prijemljivi na infekciju. Oboljenje se javlja sporadično, a nekada i enzootski. Na pojavu oboljenja utiče loša ishrana, promene vremena, visoka gravidnost, porođaj, nehigijenski smještaj, virusna oboljenja, imunodeficijencije itd. Iako listerije saprofitiraju u organizmu životinja, mali broj oboli sa izrazitim kliničkim simptomima. Kod većeg broja životinja nastaje konuktivitis, mastitis ili bolest prođe u vidu latentne infekcije. To ukazuje da postoji velika razlika među životinjama za prijemljivost i da su potrebni određeni nespecifični faktori za nastanak oboljenja. Epizootije encefalitisa se mogu javiti kod ovaca nakon ishrane silažom.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska uzročnika u organizam preko sluzokože creva, može nastati:
inaparentna infekcija sa dugotrajnim izlučivanjem uzročnika, bakterijemija sa lokalizacijom u raznim organima i fatalna septikemija (sa meningitisom ili bez meningitisa, a nastaje najčešće kod monogastričnih životinja i mladunčadi).
Kod gravidnih životinja pobačaj nastane zbog edema i nekroze placente. Infekcija pri kraju graviditeta uzrokuje mrtvorođenje ili živo mladunče koje brzo ugine zbog septikemije. Listerija može da prodre i kroz sluzokožu usta kada nastaje encefalitični oblik.

 

Klinička slika

 

Listeriozni encefalitis

Listerioza može da se manifestuje encefalitisom, septikemijom, pobačajem, mastitisom, konjuktivitisom itd. Inkubacija bolesti traje od 3 do 6 nedelja.
Listeriozni encefalitis se manifestuje raznim neurološkim poremećajima u vidu tromosti, okretanja životinje u krug, okretanje i savijanje glave na jednu stranu, životinja škripi zubima, cedi joj se slina iz usta,depresivna je, odvaja se od stada itd. Ovi znakovi nastaju kao posledica oštećenja moždanog stabla. Jednostrana paraliza n.facialis dovodi do spuštanja očnog kapka i ušne školjke, a zbog delimične paralize ždrela životinja slini. Ovce i koze boluju dva do tri dana i uginu dok kod goveda bolest traje duže. Smrt nastaje usled prestanka disanja.
Listeriozni pobačaj izazvan L.monocytogenes javlja se najčešće kod ovaca, zapaža se i kod koza i goveda, a ređe kod svinja. Ovce i koze pobace 10 do 15 dana nakon infekcije, dok goveda pobace u poslednjoj trećini graviditeta ili rađaju mrtvu telad. Kod ovaca i koza nakon pobačaja dolazi do zaostajanja posteljice i pojave krvavog iscetka iz vagine.
Zabeleženui su i slučajevi pobačaja kod goveda uzrokovani vrstom L. Ivanovii.
Listerije retko prouzrokuju septikemiju, a najčešće se javlja kod novorođenčadi koja su se inficirala tokom intrauterinog razvoja, kod starijih goveda i kod imunodeficijentnih životinja. Septikemija se manifestuje depresijom, slabošću, mršavljenjem, groznicom, prolivom, nekrozom jetre i gastroenteritisom. Telad ima zamućenu rožnjaču, dispneju, nistagmus i opistotonus.
Promene na oku u vidu iritisa i keratokonjuktivitisa zapažaju se kod ovaca i koza koje su zimi hranjene silažom.
Listeriozni mastitis  zahvati jedu četvrt, mleko je normalnog izgleda, a lečenje mastitisa je bezuspešno.
Listerioza se ređe javlja kod monogastričnih životinja i ptica.

 

Dijagnoza

 

Laboratorijski način dijagnostike je jedini način za potvrdu infekcije. Identifikacija uzročnika se vrši mikroskopski, kulturelno, sa antiserumima, IF, PCR. Seroločke metode: RVK i aglutinacija koji nisu pouzdani. Antitela se ne nalaze kod encefalitičnog oblika bolesti.
Biološki ogled (okularna Antonova reakcija) vrši se na belim miševima, kunićima i zamorcu.

 

Terapija

 

Ima efekta samo ako se počne na vreme. Amplicilin i amoksicilin su najdelotvornije delovali na listerije u organizmu, a lečenje tetraciklinima i hloramfenikolom se ne preporučuje. Zabeleženi su slučajevi rezistencije listerija na eritromicin, streptomicin, tetraciklin i hloramfenikol.
Najbolja terapija se postiže primenom kombinacije ampicilina ili amoksicilina sa gentamicinom ili tobramicinom u većim dozama. Terapija listerioznog encefalitisa je dosta neuspečna. Terapija traje dugo i treba je nastaviti nakon prestanka znakova oboljenja jos 3 do 4 nedelje.

 

Profilaksa

 

S obzirom da je uzročnik ubikvitarna bakterija, profilaksa ne daje značajne rezultate. Pošto se bolest javlja usled dejstva nespecifičnih faktora, potrebno je ukloniti nepovoljne faktore koji mogu dovesti do pojave oboljenja. Preventivno se može davati tetraciklin u hranu. Pouzdane vakcine jos uvek nema.
Za prevenciju listerioze kod ljudi potrebno je sprečiti mogućnost da dodje do kontaminacije hrane tokom proizvodnje i obrade. Trudnice i osobe sa oslabljenim imunim sistemom treba da  izbegavaju konzumiranje nepasterizovanog mleka i mlečnih proizvoda, kao i svih vrsta gotove hrane koja se ne zagreva pred upotrebu. Hranu iz frižidera pre upotrebe treba dobro zagrejati.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

Radanov Pelagić V., Mikrobiologija stočne hrane, Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad 2000 god.

Šeol B., Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf

http://hr.wikipedia.org/wiki/Listerioza

http://www.stetoskop.info/Listerioza-846-c36-sickness.htm

http://www.medicina.hr/clanci/listerioza.htm

http://www.sgi.co.rs/html/004/00404.html

http://www.sheepandgoat.com/news/june2005.html

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sheep_encephalitic_listeriosis_neck_lateral_deviation.jpg

http://www.microbiologyatlas.kvl.dk/biologi/english/showmorf.asp?articleid=16