(sin. Pseudosakagija, Pseudomaleus, lat. Melioidosis)  

 

Burkholderia pseudomallei    Kolonije uzročnika na Ashdown's agaru   Kolonije uzročnika na MacConkey agaru

Melioidoza je veoma opasna zarazna bolest kopitara, goveda, ovaca, svinja, koza, pasa, mačaka, glodara i čoveka. Bolest je kod konja slična maleusu po kliničkim simptomima i patološkom nalazu po čemu je oboljenje dobilo naziv pseudomaleus. Oboljenje se karakteriše gnojnom upalom i stvaranjem apscesa u sluzokoži nosa, plućima, zglobovima, kičmenoj moždini, jetri, slezini, limfnim čvorovima, mozgu itd.

 

Etiologija

 

Uzročnik melioidoze je Burkholderia pseudomallei (Malleomyces pseudomallei, Actinobacillus pseudomallei) koja pripada porodici Burkholderiacae i rodu Burkholderia koji ima dve vrste:

Burkholderia mallei i

Burkholderia pseudomallei.

Burkholderia pseudomallei je gram – negativan bacil, pokretan i na oba kraja poseduje flagelu. Raste u aerobnim uslovima  na običnim hranljivim podlogama i  formira hrapave ili glatke sluzave kolonije sivo – žute boje, okrugle koje narastu za 72 časa. Rastu na podlogama sa dodatkom glicerina u vidu naborane skramice. Kolonije imaju miris gnoja, a kasnije miris zemlje. Na krvnom agaru uzročnik izaziva hemolizu. Uzročnik se može izolovati iz vode, pirinča, povrća, glodara , majmuna i dr. Uzročnik se smatra potencijalnim biološkim oružjem u bioterorizmu.

 

Epizootiologija

 

Oboljenje je trenutno prisutno u jugoistočnoj Aziji, a manjim delom u nekim evropskim zemljama (Francuska) i severnoj Australiji, gde je uzročnik prisutan u glodarima, zemlji, vodi i fecesu. Rezervoari infekcije su domaće životinje (kopitari, koze, svinje, ovce itd), glodari i majmuni, feces, tlo itd. Infekcija nastaje direktnim prenosom između životinja, ingestijom uzroičnika, ubodom insekta, preko oštećene kože ili inhalacijom uzročnika.

 

Patogeneza

Nakon ulaska u organizam uzročnik se krvlju raznosi po organizmu i uzrokuje gnojnu upalu i apscese u većini unutrašnjih organa. Ukoliko uzročnik uđe u organizam preko oštećene kože na mestu ulaska se stvaraju čvorići, a uzročnik dalje prodire u krvotok. Sadržaj apscesa je kazeozan i žute ili zelene boje. U plućima nastaju lezije tipa embolijske pneumonije sa stvaranjem plućmih apscesa, a na pleuri se razvija fokalni adhezivni pleuritis.

 

 

Klinička slika

 

Multipli čvorići na nosnoj sluzokoži   Multipli apscesi na slezini svinje           Čvorići na plućima

Klinička slika kod konja je slična maleusu. Javlja se povremeni gnojni  iscedak iz nosa i ispljuvka, a na koži mogu da se jave čvorići sa ulceracijama i limfaginitisom. Promene u vidu gnojnih čvorića i upala se nalaze na mnogim unutrašnjim organima. Kod ljudi se javlja u vidu lokalizovane akutne infekcije na koži na mestu ulaska uzročnika, a odatle se uzročnik može širiti dalje po organizmu i unutrašnjim organima izazivajući sistemske poremećaje. Ukoliko je proces na plućima javljaju se simptomi oboljenja respiratornog trakta (pneumonija, kašalj). Takođe može nastati generalizovana infekcija koja dovodi do sepse i septičnog šoka.
Hronična infekcija: uglavnom zahvata zglobove, limfne čvorove, kožu,  mozak, jetru, pluća, kosti i slezinu sa pojavom gnojnih apscesa u ovim organima.

http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/disease-images.php?name=melioidosis〈=en

 

Dijagnoza

 

Laboratorijski nalaz daje sigurnu dijagnoza. Identifikacija i izolacija uzročnika se vrši  ispitivanjem mikroskopskih, kulturelnih, fiziološko-biohemijskih i antigenskih osobina.
Direktnom imunofluorescencijom se dokazuje uzročnik u tkivu. Identifikacija uzročnika se može vršiti  aglutinacijom na predmetnom staklu. Serološki testovi za dokaz uzročnika su: RVK i ELISA.
Uzorak za laboratorijska ispitivanja je sadržaj čvorića ili apscesa obolelih.

 

 

 

 

Terapija

 

Sprovodi se kod ljudi. Daju se antibiotici, najčešće cefalosporini III generacije, penicilin, hloramfenikol ili trimetoprim-sulfametoksazol.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

 

 

Literatura:

 

M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.
Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.stetoskop.info/Melioidoza-1105-c36-sickness.htm?b9

http://www.fao.org/docrep/003/t0756e/t0756e05.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Bps_close.JPG

http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/clinical-signs-photos.php?name=melioidosis

http://www.nature.com/nrurol/journal/v4/n2/fig_tab/ncpuro0713_F4.html

http://www.sanger.ac.uk/about/press/2004/040914.html