Example of Category Blog layout (FAQs/General category)

Opširnije o infekcijama izazvanim mikoplazmama

sreda, 02 jun 2010 10:56

Pogodaka: 58945

Mikoplazmoze su oboljenja domaćih životinja,divljih životinja i ljudi uzrokovane bakterijama iz roda Mycoplasma, a manifestuju se u vidu respiratornih infekcija, mastitisa, agalakcije, artritisa, keratokonjuktivitisa, reproduktivnih smetnji i dr.

Etiologija

Micoplasma

Mycoplasma

Fluorescentna mikroskopija

Mikroskopija u tamnom polju

Izgled kolonija

Mikoplazme su specifične i jedinstvene vrste bakterija i najsitniji jednoćelijski mikroorganizmi na planeti. Nemaju čvrstu opnu i ćelijski zid za razliku od ostalih bakterija, asporogene su i imaju tanku troslojnu citoplazmatsku membranu. Zbog nedostatka ćelijskog zida kod ovih mikroorganizama je izražen ćelijski polimorfizam. Njihov oblik može biti bacilaran, kokobacilaran, sfericčan i filamentozan. Mikioplazme se mogu javiti u zvezdastoj ili prstenastoj formi, kao i u vidu razgranatih štapića. Ta osobina povećava njihovu fragilnost. Većina mikoplazmi ima sposobnost inkapsulacije. Mikoplazme su veoma sitni mikroorganizmi veličine 0,2 do 0,3 µm i manje, a mogu se videti samo uz pomoć elektronskog mikroskopa. Prokarioti su i imaju genom manji od 500 gena zbog čega imaju malu sposobnost biosinteze pa žive na račun ćelije domaćina koristeće za svoj rast holesterol, aminokiseline, masne kiseline i dr . Imaju citoplazmu, ribosome, DNK, RNK i ponekad plazmide. Zbog nedostatka ćelijskog zida mikoplazme su osetljive prema osmotskom šoku, alkoholu, deterdzentima i prema litičkom dejstvu antitela i komplemenata. Zbog nedostatka ćelijskog zida na mikoplazme ne deluju antibiotici koji sprečavaju sintezu ćelijske membrane. Gram-negativne su, bolje se boje po Giemsi ili Dienesu.
Zbog ograničenih fizioloških aktivnosti mikoplazme se teško uzgajaju na veštačkim podlogama. Podloge za uzgoj sadrže ekstrakt goveđeg srca, krvni serum, pepton, ekstrakt pekarskog kvasca, DNA i NAD (nikotin amid dinukleotid), a kao inhibitori bakterijskog rasta koriste se penicillin i talijum-acetat. Kolonije imaju karakterističan izgled pečenih “ jaja na oko”, okrugle su i u sredini su gušće i središte kolonije urasta u podlogu. Kolonije narastu za 3 do 7 dana na temperaturi 37°C. Izgled i veličina kolonija nisu karakteristične za vrstu. Optimalni ph za rast mikoplazmi je 7,6 . Najbolje rastu u aerobnim uslovima. Većina mikoplazmi su fakultativni, a neki su i obligatni anaerobi. Mikoplazme mogu da se uzgajaju i na tečnim podlogama, kulturi ćelija i u kokošijem embrionu.
Biohemijske osobine: postoje glukoza pozitive i aginin negativne, zatim glukoza negativne i arginin pozitivne, glukoza negativne i arginin negativne i glukoza pozitivne i arginin pozitivne mikoplazme. Slabije rastvaraju galaktozu i ksilozu, a nikako ne rastvaraju arabinozu, rafinozu, saharozu, laktozu i glicerin.
Mikoplazme su osetljive na tetracikline, eritromicin, spiramicin, oleandomicin, tilozin, linkomicin, spektinomicin, kitasamicin, tiamulin i florohinolone, dok penicilin, cefalosporini, bacitracin, cikloserin, polimiksin i sulfonamidi ne deluju na mikoplazme. Mikoplazme deluju imunosupresivno na organizam koji zbog toga u nekim slučajevima teško može da se izbori protiv mikoplazmi i pored upotrebe antibiotika. Kod upotrebe antibiotika mogu da nastanu latentne infekcije. Imuna reaktivnost organizma doprinosi otpornosti organizma ali je nastala otpornost slaba da bi uklonila uzročnika iz organizma. Mikoplazme su ustanovljene kod ljudi, životinja, biljaka i insekata. Utvrđeno je preko 100 vrsta mikoplazmi koje mogu biti patogene za životinje, ljude i biljke. One se često nalaze na sluzokožama kao komensali i mogu uzrokovati infekcije pod određenim uslovima, a često uzrokuju bolesti sa drugim mikroorganizmima (mešane infekcije). Mogu da žive intracelularno ili ekstracelularno ali uvek koriste hranljive materije od domaćina bez obzira da li se nalaze intracelularno ili ekstracelularno. Otporne su na fagocitozu. Veoma se dobro prilagođavaju promeni sredine u telu i mogu da žive u većini tkiva. Uglavnom parazitiraju na povšini sluznica i sinovijalnim opnama, a retko napadaju tkiva. Adhezija mikoplazmi je preduslov za njihovo patogeno dejstvo. Za razliku od virusa, mikoplazme mogu da rastu u tkivnim tečnostima (krv,likvor) i unutar bilo kog tkiva živih ćelija bez ubijanja ćelija. Mikoplazme su sposobne da izazovu mutacije na DNK i RNK lancu ćelija pa se smatra da mogu imati kancerogeni efekat. Takođe mogu da izazovu autoimune reakcije u organizmu sa raznim oštećenjima. Odlikuju se velikom varijabilnošću površinskih antigena što otežava identifikaciju i sticanje imunosti. Samo pojedine vrste mikoplazmi stvaraju egzotoksine (hemolizine, proteaze koje mogu inaktivisati IgA i druge enzime).

Klasifikacija mikoplazmi :

RAZRED: Mollicutes

RED: Mycoplasmatales

ROD: a) Mycoplasma koja ima oko100 vrsta koje su patogene za životinje i

čoveka.

b) Ureaplasma sa 6 vrsta koje su patogene za životinje i čoveka.

Najvažnije patogene vrste i oboljenja koje izazivaju mikoplazme:

Goveda:

m_micoides_coloni1

M. mycoides kolonije

M. bovis

M. mycoides subsp. mycoides (tip malih kolonija): uzročnik je zarazne pleuropneumonije goveda, a smatra se da je apatogena za ovce i koze,

M. bovis (M. aglactiae var. bovis): antigenski je slična sa M. agalactiae, a uzrokuje mastitis, artritis, enzootsku pneumoniju goveda, upalu genitalnog trakta, abortus, arthritis, keratokonjunktivitis, potkožne apscese i dr.

M. bovigenitalium: često se može naći u prepucijumu bika i izazvati epididimitis, mastitis, cervicitis i endometritis krava, a kod teladi može izazvati arthritis,

M. bovoculi: smatra se uzročnikom ili sekundarnim patogenom kod zaraznog keratokonjuktivitisa zajedno sa Moraxella bovis,

M. canadense: uzrokuje mastitise,

M. dispar: mogući je uzročnik upala respiratornog sistema teladi i junadi (enzootska pneumonija goveda)

M. capricolum subsp. capricolum: retko inficira goveda,

M. wenyonii (Eperythrozoon wenyoni, raniji naziv): je hemotropna vrsta mikoplazmi koja inficira eritrocite i može dovesti do anemije.

Ostale mikoplazme izolovane iz goveda: M. alcalescens, M. bovirhinis, M. californicum itd.

Ovce:

M. mycoides subsp. mycoides (tip velikih kolonija): ređe uzrokuje agalakciju kod ovaca nego kod koza.

M. capricolum subsp. capricolum: retko inficira ovce, a izaziva agalakciju.

M. agalactiae: uzrokuje zarazni mastitis i agalakciju, artritis, keratokonjuktivitis i retko pneumoniju, a može da izazove i pobačaje.

M. conjunctivae: uzrokuje zarazni keratokonjuktivitis ovaca i koza, a kao uzročnici navode se jos i Chlamydophila psittacii i Branhamella ovis.

M. ovipneumoniae: mogući je uzročnik pneumonije ovaca,

M. ovis: je hemotropna vrsta mikoplazmi koja inficira eritrocite i dovodi do anemije i

M. arginini.

Koze:

M. capricolum subsp. capripneumoniae: izaziva zaraznu pleuropneumoniju koza

M. mycoides subsp. mycoides (tip velikih kolonija): izaziva respiratorne infekcije, fibrinozni poliartritis, septikemiju, meningitis, mastitis, peritonitis i pobačaj.

M. mycoides subsp. capri: izaziva respiratorne infekcije, fibrinozni poliartritis, septikemiju, meningitis, zarazni mastitis i agalakciju, peritonitis, perikarditis i pobačaj.

M. capricolum subsp. capricolum: kod koza, posebno kod jarića, uzrokuje groznicu, septikemiju, mastitis, artritis (poliartritis), keratokonjunktivitis, pneumoniju, upalu genitalnog trakta,

M. agalactiae: uzročnik je zarazne agalakcije ovaca i koza,

M. putrefaciens: uzrokuje mastitis i agalakciju, ponekad artritis i promene na očima, a može izazvati i pobačaje i uginuća,

M. conjunctivae: uzrokuje zarazni keratokonjuktivitis ovaca i koza, a kao uzročnici navode se jos i Chlamydophila psittacii Branhamella ovis.

Svinje:

m_hiopneumon

Enzootska bronhopneumonija

M. hyopneumoniae : uzročnik je mikoplazmatske pneumonije svinja (enzootska pneumonija),

M. hyorhinis: često se nalazi u prednjim partijama respiratornog sistema zdravih svinja. Oboljenje izaziva najčešće kao sekundarni uzročnik. Može prouzrokovati znakove mikoplazmatske pneumonije, artritise i poliserozitis,

M. hyosinoviae: Nalazi se u prednjim patijama respiratornog trakta i na tonzilama zdravih svinja. Uzrokuje artritis najčešće kod tovljenika težine 50 do 60 kg.

M. flocculare: Nalazi se u prednjim patijama respiratornog trakta ali nije dokazana njena patogenost,

M. suis (Eperythrozoon suis,raniji naziv): je hemotropna vrsta mikoplazmi koja inficira eritrocite i izaziva anemiju.

Ptice:

sinuzitis

Zarazni sinuzitis

M. gallisepticum: uzrokuje hroničnu bolest pluća (Chronic Respiratory Disease, CRD), a na infekciju su prijemčivi kokoš, ćurke, patke, guske, fazani, jerebice i druge ptice. Kod ćuraka može da izazove upalu infraorbitalnog sinusa zbog čega je bolest dobila ime zarazni sinuzitis.

M. synoviae: izaziva promene na sinovijalnoj membrani (zarazni sinovitis), tetivnim omotačima i na burzama. Može uzrokovati lezije na vazdušnim kesama ili infekcije prednjih partija respiratornog trakta kao i anemiju. Patogena je za kokoš i ćurke, a ređe se javlja kod pataka, gusaka i ostalih ptica.

M. meleagridis: patogena je samo za ćurke. Izaziva hroničnu upalu vazdušnih kesa, deformacije skeleta, kržljavost i nenormalno operjavanje.

M. iowae: primarno je patogena za ćuriće, retko za ostale ptice. Izaziva blagu upalu vazdušnih kesa i deformacije zglobova. Uzrokuje uginuća embriona, smanjuje broj izleženih pilića, ometa razvoj skeleta i dovodi do kržljanja.

M. gallinarum: nalazi se kao komensal respiratornog sistema kod kokoši i ćuraka, a smatra se da uzrokuje sekundarne infekcije zajedno sa virusima.

Ostale mikoplazme izolovane iz ptica: M. anatis, M. gallopavonis, M. columbinasale (golub) i M. columborale (golub).

Psi:

m_haemocanis

Mycoplasma haemocanis

M. haemocanis (Haemobartonella canis,raniji naziv): hemotropna vrsta koja inficira eritrocite i dovodi do anemije,

M. cynos: uzrokuje respiratorne infekcije pasa,

M. canis: može se naći u genitalnom traktu zdravih pasa. Pod određenim uslovima može izazvati infekcije urogenitalnog trakta, a takođe uzrokuje mešane infekcije sa drugim mikroorganizmima. Može se izolovati iz prostate, epididimisa i iz zida hronično upaljene bešike. Eksperimentalna infekcija pasa uzrokuje hronični uretritis i epididimitis u 50% slučajeva, a kod ženki može izazvati endometritis. Kod mužijaka može izazvati prostatitis, uvećanje testisa, smanjenje pokretljivosti spermatozoida i neplodnost. Upalni procesi ometaju proizvodnju sperme i infekcija može dovesti do autoimunog oštećenja spermatozoida.

Ostale mikoplazme izolovane iz pasa: M. spumans, M.haemotoparvum i M. gateae i M. bovigenitalium.

Mačke:

M. felis: nalazi se kao oportunista na konjktivama mačaka. Može izazvati mukopurulentni konjuktivitis i blage respiratorne infekcije gornjih disajnih partija (rinitis i sinuzitis). Takođe može da izazove sekundarne infekcije kod virusnog rinotraheitisa mačaka.

M. felis je takođe izolovana kod zdravih i konja i kod konja sa pleuritisom i izlivom u pleuralnu šupljinu.

M.gatae: zajedno sa M.felis uzrokuje gnojni erozivni konjuktivitis. Pošto su ove mikoplazme oportunisti smatra se da infekcija nastaje nakon patogenih dejstava koje su započeli Chlamydophyla psittaci ili herpes virus.

hemobartonella_felis_m_haemofelis

M. haemofelis

M. haemofelis (Haemobartonella felis velikog oblika ili Ohio varijanta, stari naziv) i

M. haemominutum (Haemobartonella felis malog oblika ili California varijanta): su hemotropne vrste mikoplazmi koje inficiraju eritrocite, a prenose ih artropode. Dolazi do pojave anemije zbog ekstravaskularne hemolize. Oni indukuju hladnu aglutinaciju kod zaraženih jedinki ali jos uvek nije jasno kolika je važnost antitela u nastanku hemolize. M. haemofelis (Ohiao varijanta) uzrokuje akutnu hemolitičku anemiju u imunokompetentnih mačaka dok infekcija sa M. haemominutum (California varijanta) protiče u subkliničkom obliku ili blagom obliku bolesti.

Iz mačaka su izolovane i Mycoplasma cynos i Mycoplasma spumans.

Mikoplazme laboratorijskih murida:

M. pulmonis: izaziva respiratorna oboljenja i otitis media,

M. arthritidis: uzrokuje poliartritise, submandibularni apsces, gnojni rinitis, uretritis, konjuktivitis, zamućenje rožnjače. Uzročnik je izolovan iz genitalnog trakta i zglobova ljudi,

M. neurolyticum: prirodna infekcija uzrokuje konjuktiviti, a veštačkom infekcijom nastaje rolling disease (bolest valjanja) kao posledica dejstva egzotoksina na mozak.

Mikoplazme kod ljudi:

M_pneumoniae

M. pneumoniae

M. pneumoniae : uzrokuje atipičnu pneumoniju,

M. genitalium: može izazvati genitalne infekcije,

M. hominis: može da se izoluje iz vagine zdravih žena. Smatra se da može da bude uzrok groznice nakon abortusa i porođaja.

Ostale mikoplazme izolovane iz ljudi: M. fermentans, M. orale i M. amphoriforme.

Epizootiologija

Kao što je već rečeno mikoplazme mogu živeti kao komensali na sluzokažama organa i pod određenim uslovima npr. pad otpornosti organizma dovesti do oboljenja. Mikoplazme se prenose direktnim kontaktom između životinja, kohabitacijom, koitusom, preko sekreta i ekskreta obolelih, transovarijalno itd. Da li će infekcija nastati zavisi od otpornosti organizma. Za nastanak infekcije mikoplazmama nekada je potreban duži kontakt između životinja. Bronhijalni sekret, mokraća, mleko, plodove tečnosti, sadržaj iz zglobova mogu biti kontaminirani mikoplazmama. Nije isključena mogućnost prenosa uzročnika preko hrane ali se zaraza unosi u stado ili jato najčešće preko inficiranih životinja.

Dijagnoza infekcija uzrokovanih mikoplazmama

PCR

PCR metoda

Sigurna dijagnoza se može postaviti na osnovu laboratorijskog ispitivanja odn. izolacijom i identifikacijom uzročnika, serološki, biohemijskim testovima, itd. Uzorci za laboratorijska su nosni iscedak, bris nosnog sekreta, bronho-alveolarni ispirak, punktat pleure ili zgloba, krv itd. Uzročnik se može dokazati elektronskom mikroskopijom, može se izolovati na podlogama, dokazati u uzorcima tkiva i serološki. Identifikacija uzročnika se vrši uz pomoć TFA, IHH i PCR. Serološke metode za dokazivanje uzročnika: ELISA, RVK, WB, brza serumska aglutinacija i AGID. PCR je najpouzdanija metoda za laboratorijsko dijagnostikovanje mikoplazmi. Kod nekih mikoplazmatskih infekcija mogu se sprovoditi alergološka ispitivanja.

Terapija oboljenja uzrokovanih mikoplazmama

Sprovodi se antibioticima koji deluju na mikoplazme. Mikoplazme su osetljive na tetracikline, makrolidne antibiotile, linkozamine, tiamulin, florirane hinolone i hloramfenikol.

BOLESTI UZROKOVANE MIKOPLAZMAMA:

1. Kontagiozna pleuropneumonija goveda
(sin. Plućna zaraza goveda, lat. Pleuropneumonia contagiosa bovum)

To je teško, respiratorno i kontagiozno oboljenje goveda i domestifikovanih bovida (bivo, bufalo), a manifestuje se visokom temperaturom, smetnjama u disanju, kašljem, nosnim iscetkom, imunosupresijom, zapaljenjem pluća u vidu seroznog zapaljenja interlobularnog tkiva, krupoznim zapaljenja pluća i zapaljenjem porebrice. Oboljenje se takođe manifestuje promenama na urogenitalnom traktu, oku, vimenu, zglobovima i abortusom.
Oboljenje se javlja enzootski u većim delovima Afrike, Azije i istočne Evrope dok je u Severnoj Americi i Australiji davno iskorenjeno.

Etiologija

Uzročnik oboljenja je Mycoplasma mycoides subsp. mycoides (tip malih kolonija) koja ima afinitet prema respiratornom traktu kod goveda.

Epizootiologija

Infekcija nastaje inhalacijom kapljica u kojima se nalazi uzročnik. Izvor zaraze su obolele životinje ili rekonvalescenti. Nekrotični delovi plća u periodu konvalescencije obavijena su fibroznom kapsulom i u tim sekvestrima mikoplazme mogu da prežive mesecima i godinama. Uzročnik može da se iskašljava u spoljašnju sredinu nakon rupture tih sekvestra. Uzročnici mogu da se izlučuju u spoljašnju sredinu i preko mleka, urina, genitalnog i bronhijalnog sekreta itd. Sekundarni izvor zaraze može da bude hrana, odeća i obuća radnika koji rade na farmi sa životinjama itd. Da bi infekcija nastala potrebna je velika infektivna doza što znači da životinja treba da bude duže vremena izložena izvoru zaraze. Infekcija se širi veoma sporo i potrebno je oko 6 do 8 meseci da bi se ispoljili znaci oboljenja nakon unosa zaraze u stado.

Patogeneza

Patogeneza bolesti je još uvek nedovoljno razjašnjena ali se smatra da se patogeno dejstvo uzročnika zasniva na produkciji toksina, nekontrolisanoj produkciji TNF-α, disfunkciji trepljastog epitela, imunosupresiji i imunološki posredovanom vaskulitisu. Zbog vaskulitisa i tromboze nastaju lobularni infarkti. Imunosupresija koja nastaje kod ovog oboljenja izaziva sistemsku infekciju, promene na zglobovima, abortus, neutropeniju i limfocitozu. Nakon ulaska uzročnika u organizam aerogenim putem oni naseljavaju bronhije i bronhiole i u njima izazivaju zapaljenje. Nakon toga uzročnici prodiru u interlobularno vezivno tkivo i izazivaju seroznu infiltraciju, proširenje i trombozu limfnih sudova usled čega dolazi do potpune nekroze tkiva i nastanka nekrotičnih ognjišta. Pored ovih promena nastaje i krupozno zapaljenje parenhima pluća. U plućima takođe nastaje zapaljenje i tromboza ogranaka plućnih vena i arterija pa nastaje nekroza pluća koja se odvoji od okoline. Taj nekrotični deo pluća naziva se sekvestar i obavijen je vezivno-tkivnom kapsulom. Ako dodje do rupture sekvestra uzročnici se šire na ostale delove pluća i izazivaju iste promene, a iskašljavanjem mogu dospeti u spoljašnju sredinu. Mikoplazme prodiru u limfu i izazivaju zapaljenja porebrice, medijastinuma i regionalnih limfnih čvorova. Ako se proces zaustavi, sekvestar može da ostane i da ne ometa zdravstveno stanje životinje. Uzročnici ne moraju uvek uzrokovati patološke promene na plućima. Nekada uzročnici mogu da se nađu u krvotoku i da izazovu povišenje telesne temperature bez promena na plućima.

Klinička slika

iscedak_iz_nosa

Iscedak iz nosa

Naglo mršavljenje

Artritisi

Period inkubacije bolesti nakon prirodne infekcije je veoma teško odrediti s obzirom da se na početku infekcije ne javljaju vidljivi klinički znaci osim povećanja telesne temperature. Dužina inkubacije zavisi od virulencije uzročnika, infektivne doze i imuniteta organizma, veoma varira i traje oko 100 dana. U nekim slučajevima bolest može da završi brzim uginućem u akutnom toku ili da bolest ima hroničan tok.
U slučaju brze smrti od simptoma se zapaža povišena telesna temperatura, vlažan i produktivan kašalj, nevoljnost životinje, nosni iscedak, nakostrešenost dlake i artritisi, dok se u hroničnom toku bolesti zapaža nekroza određenih delova pluća sa inkapsuilacijom promenjenih delova pluća (sekvestri). U hroničnom toku bolesti životinja može i da prezdravi.
Bolest počinje povišenom temperaturom od 40°C i tokom bolesti može dostići do 42°C. Na početku bolesti u plućima nastaju mala zapaljiva gnezda tj.pneumonija u vidu fokusa i nodula, a zatim budu celi lobusi zahvaćeni (lobularna pneumonija). Zbog toga se javlja suv i bolan kašalj, a naročito u jutarnjim časovima kada se otvore štalska vrata i uđe svež vazduh u štalu. Životinja ne jede, nevesela je, poremećeno je preživanje i smanjena je produkcija mleka. Kako bolest napreduje kašalj je sve češći, jači,vlažan i bolan, a može se javiti sluzavo gnojni iscedak iz nosa. Auskultacijom može da se čuje pooštreno ili oslabljeno vezikularno disanje. U akutnom i subakutnom toku bolesti pored zapaljenja pluća javlja se i zapaljenje porebrice koje traje 2 do 3 nedelje, retko kraće. Tok bolesti je tada mnogo brži jer su zahvaćeni čitavi lobusi pluća. Životinja teško diše, ima jake bolove, ubrzano disanje i puls i stenje pri disanju. Zbog razvoja pleuritisa, životinja je osetljiva na dodir u predelu grudnog koša. Gravidne životinje uglavnom pobace. Obolele životinje naglo mršave, a na telu se mogu pojaviti edemi, a ponekad i artritisi. Bolest se uglavnom sporo odvija i protiče u hroničnom toku, a smrt nastaje za 6 nedelja ili može doći do ozdravljenja. Letalitet iznosi oko 50 do 70%. Nakon ozdravljenja životinja ponovo može da oboli ako se izloži stresu ili nekim drugim nepovoljnim faktorima. Ako infekcija nastane samo u krvi, bez promena na plućima, ona protiče u vidu povišene temperature i završava ozdravljenjem. Životinje koje su prebolele bolest, imaju doživotni imunitet.

Patomorfološke promene

lobarna_pneumonija_sa_crvenom__hepatizacijom_i_mramorir_plucnim_lobulusima

Lobarna pneumonija sa crvenom hepatizacijom pluća

Vidljivi sekvestri

Presek sekvestra

fibrinske_naslage_uckaste_boje_na_povrsini_pluca

Fibrinske naslage na površini pluća

Na patomorfološkom nalazu zapaža se fibrozna bronhopneumonija (pleuropneumonija) i zapaljenje interlobularnog vezivnog tkiva zbog opsežnih limfatičnih proširenja i tromboza. Krupozna pneumonija se lagano razvija i mogu se zapaziti razni stadijumi hepatizacije. Nekroza i inkapsulacija nekrotičnih delova pluća je najčešća u kaudalnom delu pluća. Zbog bronhogenog načina širenja uzročnika iz sekvestra, na plućima se mogu zapaziti različito stari patološki procesi. U početku bolesti se nalaze pojedinačna lobularna gnezda veličine zrna graška ili oraha i većinom se nalaze subpleuralno pa pleura izgleda kvrgava. Pleura je u početku nepromenjena ili može biti mutna i prekrivena fibrinskim naslagama. Vezivno tkivo takođe u početku nije promenjeno, a kasnije je edematozno i prošireno. U grudnoj duplji se nalaz bistra, žuta ili zamućena tečnost sa fibrinom. U hroničnom stadijumu bolesti, pluća su nekrotična i karnifikovana. Krvni sudovi i bronhije su zadebljale. U hroničnom stadijumu nekrotični delovi pluća mogu dostići veličinu pesnice (sekvestri). Pleura je u hroničnom stadijuma zadebljala, pokrivena rastresitim naslagama i može doći do srašćivanja listova. Na zglobovima može da se nađe serofibrozno zapaljenje.

Dijagnoza

Za laboratorijsku dijagnozu kao uzorak se uzima nosni iscedak, bronho-alveolarni ispirak, punktat pleure ili zgloba, krv itd. Dijagnoza se postavlja izolacijom i identifikacijom uzročnika (elektronska mikroskopija, kulturelno, TFA, AGID, IHH, PCR), biohemijskim metodama, serološkim metodama (RVK, ELISA , WB, aglutinacija) i alergološkim intradermalnim testom (ubrizgavanjem alergena dolazi do povećanja telesne temperature za 1 do 2°C).

Terapija i profilaksa

Terapija se sprovodi antibioticima koji deluju na mikoplazme (tetraciklini, tilozin, tiamulin, florirani hinoloni i dr.). U zemljama koje su slobodne od zaraze lečenje se ne sprovodi nego se životinje uklanjaju (STEMPING OUT) jer je dokazano da uzročnici bolesti ostaju dugo vremena virulentni u zaraženom organizmu, a u slobodnoj prirodi ne postoje, tako da se zaraza može ugušiti jedino ubijanjem životinja koje nose uzročnike ove bolesti.
Potrebno je sprečiti unos zaraze u nezaražene zemlje i regione uvođenjem karantina i sprovođenjem drugih mera koje će sprečiti unos zaraze (serološka ispitivanja životinja i dr.). U enzootskim regionima vršiti kontrolu prometa životinja, sprovoditi antimikrobnu terapiju, zoosanitarne mere i vakcinaciju. Vakcinacija se izvodi živim atenuisanim vakcinama u enzootskim krajevima, a imunitet traje 1 do 2 godine.

2. Zarazna pleuropneumonija koza
(lat. Pleuropneumonia infectiosa caprinum)

m_capricolum

M. capricolum, izgled kolonija

Fibrinske naslage

Fibrinozno zapaljenje pleure

Zarazna pleuropneumonija koza je oboljenje koje se karakteriše lobarnom pneumonijom krupozno-nekrotičnog karaktera sa zapaljenjem pleure i obilnom eksudacijom. Oboljevaju isključivo koze, a bolest je analogna zaraznoj pleuropneumoniji goveda.

Etiologija i epizootiologija

Uzročnik ove bolesti je Mycoplasma capricolum subsp. capripneumoniae (soj F38). Ovaj uzročnik se smatra etiološkim uzročnikom tipične zarazne pleuropneumonije koza. Ova bolest je prisutna u Africi, Srednjem Istoku i delovima Azije, ali se može naći i u ostalim delovima sveta. Bolest se do sada nije javljala u našoj zemlji. M . mycoides subsp. mycoides (tip velikih kolonija) i M. mycoides subsp. capri takođe izazivaju respiratorne infekcije koza, a nalaze se u Severnoj Americi. U planinskim predelima bolest ima benigni karakter, a nakon transporta, stresa i promene klime bolest ima maligni tok s visokim morbiditetom i mortalitetom.

Klinička slika

Inkubacija bolesti traje oko 8 do 20 dana. Nakon inkubacije dolazi do povećanje telesne temperature i zapaljenja disajnih puteva pa se javljaju respiratorne smetnje (kašalj, nosni iscedak, pooštreno vezikularno disanje, dispneja i dr.). Pregledom grudnog koša zapaža se eksudativno zapaljenje porebrice ili hepatizacija jednog dela pluća. Bolest može da napreduje lagano ili da ima maligni tok ali oko 50% životinja uglavnom završi uginućem. Kod nekih životinja može da se zapazi vezikularni egsantem koji prolazi sam od sebe ako životinja preboli. Bolest u većini slučajeva traje 3 do 4 nedelje ali može da ima maligni tok sa brzim razvojem hepatizacije pluća i nastankom uginuća za 16 do 48 časova.

Patomorfološke promene

Makroskopske promene su slične kao kod zarazne pleuropneumonije goveda (teška fibrinozna bronhopneumonija i pleuritis). Proširenje interlobularnih septa i stvaranje plućnih sekvesara su ređi nego kod goveda, a javljaju se u hroničnom toku bolesti.
U akutnom toku bolesti promene su u vidu hepatizacije pojedinih plućnih režnjeva ili celog plućnog krila i u vidu proširenja intersticijuma. U grudnoj duplji se nalazi obilni sero-fibrozni eksudat. Slezina i peribronhijalni limfni čvorovi su natečeni, a na serozama i sluznicama se nalaze sitna krvarenja.

Profilaksa

Ukoliko se zaraza pojavi u nezaraženom području, sve obolele životinje i sumnjive na zarazu treba ukloniti (STEMPING OUT). U područjima u kojima je zaraza prisutna sprovoditi određene zoosanitarne mere i vakcinaciju.

3. Zarazna agalakcija ovaca i koza
(lat. Agalactia contagiosa ovium et caprarum)

Zarazna agalakcija ovaca i koza je hronično kontagiozno oboljenje koje se u tipičnom obliku manifestuje mastitisom i naglim presušenjem vimena, artritisom i keratokonjuktivitisom. Retko se javi pneumonija, a životinje mogu da pobace. Kod koza se može javiti granularni vulvovaginitis. Bolest je proširena u mediteranskim zemljama i na jugu Evrope, Africi, Aziji, Južnoj Americi i u zemljama bivšeg Sovjetskog Saveza.

Etiologija i epizootiologija

Uzročnik zarazne agalakcije ovaca i koza je Mycoplasma agalactiae. Pored ovog uzročnika, agalakciju ovaca i koza mogu da uzrokuju i druge mikoplazme (M. mycoides tip velikih kolonija, M. capricolum subsp. capricolum i M. putrefaciens).
Mycoplasma agalactiae, antigenski je slična M.bovis i raste na uobičajenim podlogama za mikoplazme. Veoma je otporna i može dugo da opstane u đubretu pa su ovčarnici i torovi gde su boravile ovce i koze izvor zaraze nekoliko meseci. Uzročnici se izlučuju mlekom, lakrimalnim sekretom, bronhijalnim sekretom, izlivom iz zgloba i fecesom. Bolest se prenosi direktnim i indirektnim kontaktom. Bolest izbija pri nepovoljnim uslovima, pojačanoj aktivnosti organizma ili usled poremećaja u mlečnoj žlezdi. Bolest se javlja za vreme jagnjenja, na početku i na kraju laktacije. Koze su prijemljivije na infekciju. Na bolest su prijemljive životinje u laktaciji jer se bolest klinički ne zapaža u stadima gde su kastrirani ovnovi ili jalove ovce. Ulazna vrata infekcije su mlečna žlezda ili alimentarni trakt.

Patogeneza

Nakon ulaska u organizam alimentarnim putem, mikoplazme dospevaju u krvotok i limfotok, a zatim za 24 časa preko krvi dospevaju u mlečnu žlezdu ukoliko je životinja u laktaciji. Uzročnici mogu i direktno preko mamarnih kompleksa dospeti u mlečnu žlezdu. Mlečna žleza je prvi organ u kome se mikoplazme razmnožavaju, a odatle uzročnici prodiru i u druge organe (slezinu, oči, jetru, mozak i pluća). Petog dana infekcije javljaju se mamarne lezije, a najveća količina uzročnika se nalazi u jetri, mlečnoj žlezdi i mozgu jer uzročnik ima najveći afinitet prema ovim organima. Uzročnici se u manjoj količini nalaze u slezini, pankreasu i u oku.

Klinička slika

Inkubacija bolesti se kreće u širokim granicama i može trajati od 6 do 60 dana, a klinička slika bolesti je raznolika i zavisi od virulencije i količine uzročnika i otpornosti organizma. Bolest počinje povećanjem telesne temperature, apatijom i inapetencom. Oboljenje se najčešće prvo manifestuje na mlečnoj žlezdi, ali u nekim slučajevima mogu se prvo javiti promene na očima. Zglobovi retko obole, a promene se mogu javiti istovremeno sa promenama na očima i mlečnoj žlezdi.

Promene na mlečnoj žlezdi :

Prvo dolazi do smanjenja proizvodnje mleka ili do potpunog prestanka sekrecije mleka. U večini slučajeva sekrecija mleka se postepeno smanjuje, a na kraju vime potpuno presuši. U mlečnoj žlezdi dolazi do kataralnog ili parenhimatoznog zapaljenja. Ukoliko se sekrecija mleka naglo smanji, mleko je slano i neukusno, plavičaste boje, a kasnije žute boje i rastegljivo nakon čega proizvodnja mleka potpuno prestaje (agalakcija). Ako se proizvodnja mleka postepeno smanjuje, mleko je vodnjikavo i nakon stajanja se razdvaja na dva sloja: gornji sloj koji je sivo-plavičaste boje i bistar, a donji sloj je sediment sačinjen od gromuljica žuto-zelene boje. Vime obolelih životinja je malo, mlitavo i mekano i može da atrofira do te mere da izgleda kao plod oraha.

Promene na očima:

Uglavnom se javljaju nekoliko dana nakon presušenja vimena. Promene se mogu javiti na jednom ili na oba oka, a promene na zglobovima se javljaju posle toga nekoliko dana ili istovremeno sa promenama na očima. Nastaje otok konjuktiva, lakrimalna sekrecija i mukozni iscedak. Životinje su fotofobične pa su im oči zatvorene ili malo otvorene. Najveće promene su na rožnjači i to u vidu difuznog zamućenja koje počinje od periferije ka sredini rožnjače. Dolazi do kongestije vežnjače pa su krvni sudovi izraženi. Zamućenje rožnjače se može javiti i u vidu belih tačkica. Očna jabučica je izbočena, nastaje parenhimatozni keratitis ili u težim slučajevima panoftalmija. Proces se uglavnom završi prestankom zapaljenja i životinja za nekoliko nedelja ponovo progleda. U težim slučajevima dolazi do zagnojavanja po unutrašnjoj strani rožnjače i ostalim delovima oka i do povećanja unutrašnjeg pritiska zbog čega rožnjača perforira i oko postepeno iscuri, a životinja oslepi.

Promene na zglobovima:

Javlja se artritis i otok zglobova pa životinja hramlje zbog bolova. U zglobu se nalazi serofibrinozni ili fibrinozni eksudat. U nekim slučajevima može doći do brze atrofije mišića ekstenzora i do zapaljenja tetivnih ovojnica pa se životinje ne kreću.

Prognoza

U većini slučajeva bolest prođe za 5 do 8 nedelja i životinje se oporave. Nakon novog porođaja mlečna žlezda se regeneriše i ponovo ima normalnu funkciju. Gravidne životinje mogu da pobace za vreme bolesti ili nakon prestanka simptoma bolesti. U težim slučajevima bolesti može doći do smrti.

Patomorfološke promene

U parenhimu vimena se zapažaju čvorići. Zglobovi su ispunjeni sero-fibrinoznim ili fibrinoznim eksudatom. Promene se zapažaju i na rožnjači u vidu zamućenja, promene boje i zagnojavanja.

Dijagnoza

Mikrobiološka pretraga (identifikacija i izolacija uzročnika), RVK, imunoenzimni test (antigen capture ELISA), PCR.

Diferencijalna dijagnoza

Gangrenozni mastitis, infekcija vimena uzrokovana korinebakterijama, E.coli i streptokokama, zarazna šepavost ovaca i slinavka i šap (promene na zglobovima).

Terapija

Sprovodi se antibioticima koji deluju na mikoplazme (tilozin, eritromicin, tetraciklini i dr.). Antibiotici ublažuju simptome bolesti ali ne smanjuju izlučivanje uzročnika mlekom.

Profilaksa

Obolele životinje je potrebno ukloniti , a stado izolovati 6 meseci nakon ubijanja obolelih. Đubre iz ovčarnika i torova treba spaliti i izvršiti dezinfekciju.
Imunoprofilaksa se sprovodi najčešće inaktivisanim vakcinama. Postoje i atenuisane vakcine ali životinje mogu postati kliconoše. Vakcine nisu potpuna i delotvorna zaštita.

4. Enzootska pneumonija goveda

pneumonia_goveda

Promene na plućima

Enzootska pneumonija goveda obično počinje kao akutna respiratorna infekcija uzrokovana virusima (parainfluenca 3 virusom, herpes virusom BHV1, BRSV-om, adenovirusima, reovirusima itd). Pored ovih uzročnika smatra se da primarni uzročnici enzootske pneumonije mogu biti Mycoplasma dispar, Mycoplasma bovis, Mycoplasma bovirhinus, M.bovigenitalium, Ureaplasma diversum i Chlamydophila. Ove mikoplazme se mogu naći kao normalni stanovnici gornjih disajnih puteva, osim M.bovis. Kod enzootske pneumonije goveda mikoplazme su retko jedini uzročnici oboljenja. Nakon infekcije bilo kojim od ovih uzročnika, nastaju oportunističke infekcije bakterijama kao što su Pasteurella multocida, Arcanobacterium pyogenes, Histophilus somni, Mannheimia haemolitica i E.coli koje uzrokuju gnojnu bronhopneumoniju kao najozbiljniji stadijum enzootske pneumonije. U nastanku infekcije značajnu ulogu imaju spoljašnji faktori i otpornost organizma.
Kod čiste infekcije mikoplazmama simptomi bolesti su kašalj, neznatna tahipneja, blaga groznica i depresija, a apetit je očuvan za razliku od virusnih oboljenja. Klinički je blaga bolest ali se ponekad na farmama može doći do uginuća Mikoplazme uzrokuju bronhiolitis, bronho-alveolarne nekroze i hroničnu bronhointersticijalnu pneumoniju. Za razliku od virusnih infekcija pluća, mikoplazme uzrokuju lezije koje imaju tendenciju prelaska u hronični stadijum sa izrozitom peribronhijalnom limfoidnom hiperplazijom (“cuffing “ pneumonija). Nakon mikoplazmatske infekcije pluća dolazi do razvoja oportunističkih infekcija pa nastaje gnojna bronhopneumonija. Na patomorfološkom nalazu promene su najčešće na kranioventralnim delovima pluća.

5. Enzootska pneumonija svinja

kasalj

Mycoplasma_hyopneumoniae_attached_to_swine_cilia

Trepljasti epitel sa naseljenim mikoplazmama

Promene na plućima

To je blago, hronično respiratorno oboljenje svinja koje se karakteriše smanjenim prirastom, kašljem, bronhitisom, bronhopneumonijom, visokim morbiditetom i niskim mortalitetom.

Etiologija

Uzročnik enzootske pneumonije svinja je Mycoplasma hyopneumoniae, koja je veoma prisutna u zapatima svinja. U plućima svinja se mogu izolovati i druge mikoplazme kao što su M. hyorhinis koja uzrokuje poliserozitis i artritis mladih svinja i M. hyosinoviae koja uzrokuje artritise kod tovljenika. Mikoplazme izazivaju blage infekcije ali zbog naseljavanja cilija i treplji traheje i bronhija dovode do slabljenja nespecifičnog sistema odbrane organizma i na taj način stvaraju uslove za druge infekcije respiratornog sistema.

Epizootiologija

Izvor zaraze za najmlađe kategorije svinja su krmače i starije sviinje. Infekcija je kapljična i širi se aerogenim putem ili direktnim kontaktom sa iscetkom iz nosa. Infekcija se brzo širi od legla do legla. Najmlađe kategorije svinja su i najprijemčivije na infekciju iako se u većini slučajeva javlja latentna infekcija kod najmlađih svinja. Infekcija retko kad može da prozrokuje lezije kod prasadi na sisi. Kada se životinje nalaze u fazi predtova, kada dođu u kontakt sa drugim mikroorganizmima i kada dođe do ispoljavanja nespecifičnih faktora tada bronhopneumonija može da se ispolji na većem broju životinja. S obzirom da se uzročnik već nalazi u organizmu svinja, u nastanku oboljenja značajnu ulogu imaju uslovi držanja životinja i imuni status životinje. Nepovoljni uslovi držanja svinja kao što su prenatrpanost objekta, nehigijena, vlaga, hladnoća, nedovoljna ventilacija, visoka koncetracija štetnih gasova u vazduhu, temperaturne oscilacije, mešanje životinja iz drugih zapata, nepravilna ishrana, parazitske bolesti i drugi nepovoljni uslovi doprinose nastanku oboljenja.

Patogeneza

Nakon ulaska u organizam aerogenim putem, uzročnik naseljava trepljasti epitel (cilije) bronha pomoću adhezivnog proteina i remeti aktivnost cilija, a zatim dovodi do ciliostaze. Kada se mikoplazme prihvate za ćelije one posredstvom metabolitima (H2O2) oštećuju ćelijsku membranu, a napadnute ćelije gube sposobnost razlaganja vodonik-peroksida. Uzročnik se širi i kolonizuje respiratorni sistem prihvatanjem za cilijarne epitelne ćelije traheje i bronha u kranioventralnim delovima pluća. Zbog odsustva cilijarnih pokreta i zbog nakupljanja sekreta i detruitusa, uzročnik se širi sve do terminalnih bronhiola i alveola, a nespecifični sistem odbrane čini neefikasnim. Prihvatanjem za respiratorni epitel, mikoplazme uzrokuju priliv neutrofila u traheobronhijalnu sluznicu i stimulišu hiperplaziju limfocita u BALT-u i privlače mononuklearne ćelije u peribronhijalni, bronnhiolarni i alveolarni intersticijum. Ove promene nastaju brzo posle infekcije, a antitela se pojave kasnije, nekada tek posle 100 dana infekcije, pa je zakasneli odgovor u akutnoj fazi bolesti indikacija da se radi o imunosupresivnoj infekciji. M.hyopneumoniae ima sposobnost redukcije fagocitoze od strane neutrofila u plućima i sposobnost menjanja hemijskog sastava sluzi čime predisponiraju pluća za sekundarne bakterijske infekcije.

Klinička slika

Inkubacija bolesti varira i može iznositi od 10 dana do 3 nedelje ali kod mladih kategorija inkubacija bolesti traje nesto kraće. Bolest je hroničnog toka i protiče u vidu blage bronhopneumonije ukoliko ne dođe do sekundarnih bakterijskih infekcija sa npr. Pasteurella multocida, Arcanobacterium piogenes, Bordatella bronchiseptica, Haemophilus spp, M. hyorhinis i drugim mikoplazmama. Ovu bolest prati visok morbiditet i nizak mortalitet. Kašalj je osnovni simptom bolesti koji je blag i u početku bolesti neproduktivan , a može se isprovocirati u jutarnjim časovima kada se otvore vrata svinjca i uđe hladan vazduh u objekat. Napredovanjem oboljenja kašalj je sve intezivniji i najizraženiji je kod tovljenika pri kraju tova. Frekvencija disanja je poremećena samo ako je zahvaćena veća površina pluća. Povećanje telesne temperature i tahipneja se javljaju samo ako dođe do sekundarnih bakterijskih infekcija. Ukoliko je u pitanju samo bronhitis kod životinja se povremeno javlja neproduktivan kašalj dok je telesna temperatura u normalnim granicama, a disanje može biti ubrzano, naročito nakon uznemiravanja životinja. Kod životinja kod kojih su procesom zahvaćena pluća, javlja se kašalj, smanjenje apetita, povećanje telesne temperature, otežano disanje, ubrzano disanje. Auskultacijom se zapaža pojačano vezikularno disanje, suvi i vlažni ronhi i dvofazni inspirijum. U hronično inficiranim čoporima odrasle svinje su otporne na infekciju, a klinički znaci se javljaju kod svinja u razvoju koje su izložene raznim stresnim faktorima.

Patomorfološke promene

Na patomorfološkom nalazu se u početku bolesti zapaža bronhointersticijalna pneumonija. Na patohistološkom nalazu se zapaža mononuklearni infiltrat u alveolarnim ćelijama i nešto makrofaga i neutrofila u lumenu bronhiola i alveola. Ukoliko nastanu sekundarne bakterijske infekcije dolazi do razvoja gnojne ili mukopurulentne bronhopneumonije. Promene se nalaze uglavnom na ventralnim delovima apikalnig i kardijalnih režnjeva ali mogu biti zahvaćeni i prednji delovi dijafragmatskih režnjeva. Zahvaćeni delovi pluća u ranoj fazi bolesti su tamno-crvene boje dok u hroničnom stadijumu imaju bledo-sivu boju i izgledaju kao riblje meso. Promenjeni delovi pluća su uvučeni,niži od normalnih delova pluća. U lumenu bronhiola i alveola nalazi se eksudat.

Dijagnoza

Može se postaviti na osnovu kliničke slike (hroničan tok bolesti, uporan i neproduktivan kašalj, smanjen prirast, nizak mortalitet i dr.), patomorfološkog nalaza, patohistološkog nalaza i laboratorijske dijagnostike.
Uzročnik se dokazuje mikroskopskim razmazom obojenim po Giemsi, IHH, IF, PCR i drugim metodama. Od seroloških metoda značajne su RVK, IHA, ELISA. Antitela se mogu dokazati pomoću ELISA testa dve nedelje nakon infekcije prasadi.

Diferencijalna dijagnoza

Pneumonija uzrokovana sa Bordetella bronchiseptica, infekcije izazvane hlamidijama, verminozna pneumonija, influenca i Aujeskijeva bolest.

Terapija

Sprovodi se parenteralnim i peroralnim davanjem antibiotika u hrani. U terapiji i preventivi enzootske pneumonije svinja koriste se tiamulin, linkomicin, spektinomicin, oksitetraciklin, tilozin i florirani hinoloni.

Profilaksa

Potrebno je otkloniti sve nespecifične faktore koje doprinose pojavi bolesti. Pored toga potrebno je onemogućiti održavanje uzročnika u zapatima, a to se izvodi medikamentoznim tretiranjem krmača, prasadi i nazimadi. Krmačama se u poslednjoj fazi graviditeta i do 5. dana nakon prašenja daju medikamenti, a zatim se prasadima od 7. do 28. dana daju isti medikamenti (antibiotici) u cilju sprečavanja infekcije. Antibiotici se mogu davati u hrani ili parenteralno. Tretman se može ponoviti kod nazimadi na početku predtova. Vakcina ne pruža efikasnu zaštitu u zapatima prasadi u kojima je prisutna prirodna infekcija.

6. Mastitisi krava uzrokovani mikoplazmama

Nekoliko vrsta mikoplazmi može učestvovati u nastanku mastitisa krava, a to su:
M. bovis, M. californicum, M. bovigenitalium, M. arginini, M. bovirhinis, M. alcalescens, M. canadense i dr. Najčešći uzročnik je M.bovis koja se može naći u gornjim partijama respiratornog trakta zdravih životinja i koja pored mastitisa može da izazove i respiratorna oboljenja, oboljenja zglobova i dr.
Mikoplazmatski mastitis se može pojaviti sporadično ili kao nagla pojava u stadu. Ne javlja se često ali kada se javi izaziva značajne probleme. Infekcija nastaje hematogenim i limfogenim putem ili kontaminacijom sise, najčešće prilikom muže. Uzročnik se može preneti i sa inficiranih teladi i junadi koji imaju respiratorne infekcije ili artritise uzrokovane ovom mikoplazmom. Ukoliko se telad hrane mlekom koje potiče od krava sa mikoplazmatskim mastitisom mogu nastati respiratorne infekcije i artritisi teladi. Infekcija se na krave može preneti preko kontaminiranih antibiotskih injektora koji se koriste za intramamarnu aplikaciju. Krave koje su supklinički inficirane predstavljaju izvor zaraze za ostale krave u štali, a infekcija se može prenositi kontaminiranim rukama muzača ili aparatima za mužu. Istovremeno sa mastitisom na istoj farmi se mogu javiti i reproduktivni i respiratorni problemi, artritisi i dr.
Krave koje su pogođene akutnom infekcijom imaju dramatičan pad mlečnosti. Infekcijom može biti zahvaćena jedna ili više četvrti, a obolele četvrti su uvećane, otečene i svetlo smeđe boje. Nakon toga dolazi do gnojne upale i obolele četvrti trajno atrofiraju. U vimenu se mogu napipati čvorići u parenhimu. Čvorići predstavljaju apscese koji mogu biti prečnika 10 cm. Krave ne pokazuju sistemske znake bolesti. Mleko je vodenaste konzistencije, ponekad gusto, žuto-smeđe boje, a stajanjem se brzo istaloži pahuljast, zrnast ili peskovit sediment. Akutni mastitis može preći u hronični ili u supklinički oblik infekcije.
U toku akutne infekcije dolazi do neutrofilne infiltracije lobularnog intersticijuma i alveola, zatim degeneracije, vakuolizacije i nekroze alveolarnog epitela. U subakutnom toku kao upalne ćelije preovlađuju makrofage. Hronični mikoplazmatski mastitis karakteriše hiperplazija alveolarnog i duktalnog epitela, dolazi do nakupljanja limfocita u lobularnom intersticijumu i oko kanala i na kraju dolazi do fibroze intersticijuma i lobularne atrofije. Erozije duktalnog epitela popunjavaju se granulacionim tkivom.
Mikoplazmatski mastitisi uzrokuju štete zbog smanjene proizvodnje ili potpunog prestanka proizvodnje mleka u oštećenoj četvrti, povećavaju troškove lečenja koje je uglavnom neefikasno, smanjuju kvalitet mleka zbog povećanog broja somatskih ćelija u mleku i dr. Na mikoplasme treba posumnjati kada se proizvodnja mleka značajno smanjuje, kada redovna kultura iz krava sa kliničkim mastitisom pokazuje da nema bakterija, kada je zaraženo više od jednog kvadranta iste krave i kada postoji istorija bolesti disajnih organa, posebno ako životinja ne reaguje na antibiotike. Ako se mikoplazma otkrije u rezervoaru, laboratorija treba da proveri da li je to tip koji izaziva mastitis.
Terapija mikoplazmatskih mastitisa uglavnom je neefikasna, a preventiva podrazumeva higijensku mužu. Krave koje su zaražene smatraju se zaraženim do kraja života i te krave treba da se muzu poslednje, a ukoliko postoje uslovi trebalo bi ih odvojiti od zdravih. Da bi se uzročnik uništio preporučuje se uklanjanje inficiranih krava. Imunoprofilaksa je u istraživanju i vakcina ne pruža pouzdanu zaštitu.

7. Hronično respiratorno oboljenje ptica
(engl. Chronic Respiratory Diseases, CRD)

CRD

Konjktivitis

Promene na lešu ćurke

Artritis

Oboljenje se manifestuje hroničnim respiratornim poremećajima, konjuktivitisom, upalom prednjeg dela respiratornog sistema i vazdušnih vrećica, ređe pluća. Kod ćuraka se ovo oboljenje često naziva zarazni sinusitis zbog upale infraorbitalnog sinusa. Oboljenje može da se manifestuje i upalom zglobova. Bolest je veoma raširena po celom svetu i ubraja se u najvažnije zarazne bolesti farmskih ptica, posebno tovnih pilića.

Etiologija i epizootiologija

Uzročnik bolesti je Mycoplasma gallisepticum koja je izuzetno patogena, naročito soj S-6 koji može da stvara neurotoksin. Bolest se javlja kod smanjene otpornosti organizma, kada je organizam izložen nekom stresnom faktoru (transport, premeštanje, hladnoća, vakcinacija, slaba ventilacija, prisustvo veće količine štetnih gasova u objektu, vlaga, nehigijena, nepravilna ishrana i dr.). Često se javljaju mešovite infekcije sa E.coli, Haemophilus, Pasteurella, Pseudomonas, Staphilococus, plesnima, virusom Newcastleske bolesti i virusom zaraznog bronhitisa.
Uzročnik se prenosi vertikalno (preko jaja) i horizontalnim putem preko kliconoša i kontaminiranih predmeta, hrane, vode. Oboleli izbacuju mikoplazme u spoljašnju sredinu preko respiratornih organa (eksudat), manje fecesom i uzročnik se brzo širi aerosolom. Mikoplazme su takođe prisutne i u organizmu zdravih ptica. Ptice se često inficiraju prilikom transporta i preko ljudi koji vrše transport i imaju kontakt sa pticama ( mehanički prenos). Na infekciju su prijemčive kokoš, ćurke, lovna pernata divljač, golubovi i druge divlje ptice ( azani, jerebice, prepelice). Patke i guske mogu da se inficiraju ako se drže sa zaraženim pilićima. Ptice koje su jednom inficirane, do kraja života su nosioci uzročnika i pri nepovoljnim uslovima zaraza može da izbije. Za vreme inkubacije jaja, zameci mogu da uginu u inkubatorima ili da se iz jaja izlegu inficirani pilići koji prenose infekciju na neinficirane piliće. Pilići koji se inficiraju u inkubatoru pokazuju simptome bolesti nakon 2 do 3 nedelje. Mortalitet kod CRD iznosi 5 do 30 %, a životinje smanjuju proizvodnju za 20 do 30%. Smrtnost se povećava kod mešanih infekcija. Kod nekomplikovanih infekcija morbiditet je visok, a mortalitet nizak. Mortalitet je najveći kod ćuraka. Ulazna vrata infekcije su konjuktive i respiratorni trakt, a ukoliko infekcija nastane preko stopala povećava se rizik za nastanak sinovitisa.

Patogeneza

Nakon aerogenog inficiranja ptica, mikoplazme se pomoći fimbrija pričvršćuju za različite delove sluznice respiratornog trakta i oštećuju ćelijske membrane i treplje koje tada gube funkciju. Takođe dolazi do oštećenja ćelija koje luče sluz u traheji. Zbog nastalih oštećenja dolazi do nakupljanja sluzi i detruitusa i stvaraju se uslovi za sekundarne infekcije. Takođe dolazi do hipertrofije i hiperplazije epitelnih ćelija. U vazdušnim kesama dolazi do nakupljanja seroznog ekssudata i fibrina. Kroz oštećenja na sluznici, mikoplazme dospevaju u krvotok, mozak i zglobove. U mozgu mogu dovesti do oštećenja krvnih sudova, tromboza i nekroza. Mikoplazme inficiraju jajne folikule i jajovod čime se pruža mogućnost vertikalnog prenosa infekcije preko jaja na potomstvo.

Infekciji se pridružuju i druge bakterije i virusi što dovodi do pogoršanja kliničke slike.

Klinička slika

Inkubacija bolesti dosta varira i kreće se od 6 do 21 dan, a nekada i mnogo duže. U tipičnom obliku bolest je hroničnog toka ali se može razviti akutni tok kod mlade peradi, naročito kod ćurića. Infekcija može da varira od asimptomatske pa do teške infekcije sa smrtnim ishodom. Smrtnost je naročito velika ukoliko se bolest komplikuje drugim bakterijama ili virusima. Odrasle kokoške boluju više meseci i retko uginu. Obolele ptice uglavnom razviju respiratorne simptome bolesti kao što su kašalj, kijanje, otežano disanje, rhinitis, zatim konjuktivitis, keratitis i dr. Životinja je letargična, zaostaje u rastu i smanjuje proizvodnju jaja. Iz očiju se pojavljuje iscedak koji je u početku bistar, a kasnije gnojav. Očni kapci su slepljeni zbog iscetka. Glava i sinusi su otečeni pa glava podseća na glavu sove. Povremeno se mogu javiti znaci encefalopatije i šetanje u krug. Simptomi su mnogo teži kod ćuraka kod kojih se bolest naziva “ zarazni sinuzitis “ jer su sinusi natečeni, oči su zatvorene pa ćurke ne vide i uginu od gladi. Promene na zglobovima u vidu oteklina izazivaju šepanje.

Patomorfološki nalaz

Nalaz varira u zavisnosti da li je infekcija bila udružena sa drugim uzročnicima. Mogu se zapaziti rinitis, sinuzitis, traheitis, edem i fibrinska upala vazdušnih kesa, pneumonija, uvećanje jetre i slezine, promene na zglobovima, nalaz fibrinskih naslaga oko organa, salpingitis i dr. Ukoliko je infekcija mešana sa E.coli nalazi se aerosakulitis, perikarditis i perihepatitis.

Dijagnoza

Sigurna dijagnoza postavlja se izolacijom i identifikacijom uzročnika iz promenjenih organa i eksudata (kultura, IF, test inhibicije rasta i metabolizma, PCR, IHH i dr.).
Serološki: brza krvna aglutinacija i brza serumska aglutinacija s obojenim antigenom, spora aglutinacija, inhibicija hemaglutinacije i dr.

Diferencijalna dijagnoza

Zarazni bronhitis, zarazni laringotraheitis, atipična kuga živine, korica, kolera i dr.

Terapija

U terapiji se koristi nekoliko antibiotika koji deluju na mikoplazme (tilozin, tilmikozin, spiramicin, tetraciklini, florirani hinoloni i dr.). Antibioticima bolest može da se kontroliše i da smanji mogućnost nastanka sekundarnih infekcija ali ne mogu u potpunosti kontrolisati bolest.

Profilaksa

Najpre treba umanjiti stres koji je jedan od važnih faktora u nastanku oboljenja. U mnogim zemljama profilaksa ima za cilj iskorenjavanje ove zaraze sprovođenjem odgovarajućih mera (nabavka ptica slobodnih od zaraze, depopulacija zaraženog jata, proizvodnja po principu ALL-IN / ALL-OUT, biosigurnosne mere, rutinski serološki monitoring itd.). U nekim okolnostima preventivno davanje antibiotika kod poznatih zaraženih jata može biti od koristi.
Postoje inaktivisane i atenuisane vakcine (F soj) koje daju nesigurne rezultate i otežavaju serološku dijagnostiku.

Piše: dr vet. med Miroslav Radić

Literatura:

1. Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

2. M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

3. Miljković V., Veselinović S., Porodiljstvo, sterilitet i veštačko osemenjavanje domaćih životinja, Univerzitet u Beogradu, Fakultet veterinarske medicine, Beograd 2005.

4. Šamac H.A., bolesti svinja, drugo dopunjeno i izmenjeno izdanje, Beograd 2001.god

5. prof. dr. sc. Branka Šeol, Bakterijske bolesti, Skripta, Zagreb 2004. http://www.vef.hr/org/mbio/specskripta.pdf

6. Orlić D., bolesti ptica, skripta.

Izvori sa interneta :

http://eu.wikipedia.org/wiki/Mikoplasma

http://cs.pandapedia.com/wiki/Mycoplasma

http://en.wikipedia.org/wiki/Mycoplasma

http://emedicine.medscape.com/article/807927-overview

http://www.rain-tree.com/myco.htm

http://www.thepoultrysite.com/diseaseinfo/94/mycoplasma-gallisepticum-infection-mg-chronic-respiratory-disease-chickens

http://www.cfsph.iastate.edu/factsheets/pdfs/avian_mycoplasmosis_mycoplasma_gallisepticum.pdf

http://www.uwex.edu/milkquality/PDF/Vol_3_pdf/Pg_3_43-45_mycoplasma_mastitis.pdf