(sin. Kvislendska groznica, Balkanski grip ili epidemijska bronchopneumonia, lat. Q fever)

 

Q groznica je zoonoza koja kod životinja najčešće  izaziva  klinički inaparentnu infekciju dok se kod ljudi menifestuje u vidu septikemije, atipične pneumonije, hepatitisa, endokarditisa, teške glavobolje, bolovima u mišićima, bolovima u trbuhu itd.
Bolest se nalazi na listi “B” OIE – a.

 

 

 

 

 

 

Etiologija

 

Coxiella burneti

Uzročnik Q groznice je rikecija Coxiella burneti, gram negativna, intracelularna i razmnožava se samo u živim ćelijama, a  smeštena je  intracitoplazmatski ili intranuklearno. Rikecija je pleomorfna, eliptična do štapićastog oblika, javlja se u vidu kokobacila, diplobacila ili u vidu pojedinačnih štapića. Umnožava se na kokošijim jajima i pilećim embrionima. Uzročnik je veoma infektivan i samo jedan mikroorganizam koji uđe u organizam može izazvati oboljenje. Zbog toga se ovaj uzročnik smatra potencijalnim sredstvom za bioterorizam. Uzročnik je otporan na isušivanje i u osušenom materijalu može opstati 30 do 500 dana. U mesu koje se drži na temperaturi frižidera može opstati mesec dana. Na ledu može zadržati virulentnost 3 meseca. U kiselom mleku propada za 24 časa, a kuvanjem se uništi za 10 minuta.

 

 

 

 

Epizootiologija

 

Dermacentor

Bolest je raširena u svim zemljama, a stručnjaci smatraju da veliki broj slučaja bolesti prolazi nezapaženo ili se neki slučajevi bolesti ne prijavljuju nadležnim veterinarskim službama pa je teško dati tačnu procenu incidencije ove bolesti na globalnom nivou. Prirodni domaćini uzročnika su preko 100 vrsta sisara kao i krpelji. Od domaćih životinja Q groznica je najčešće ustanovljena kod ovaca i koza, zatim kod goveda, a ređe kod konja, pasa i živine. U prirodnim žarištima Q groznice najvažniji rezervoar i izvor zaraze su krpelji, jer se kod njih zaraza održava doživotno, a prenosi se i transovarijalno. Među divljim i domaćim životinjama zaraza se  prenosi prenosi  ubodom krpelja i fecesom krpelja. Larve i nimfe krpelja Dermacentor prenose infekciju na male kičmenjake (poljske miševe, zečeve, kuniće), dok odrasli krpelji napadaju veće životinje. Uzročnik se nalazi u slini, mokraći, izmetu i u manjim količinama u mleku. Životinje izlučuju uzročnike tokom porođaja, abortusa, vaginalnim iscetkom, amnionskom tečnošću itd. Uzročnik se prenosi kongenitalno i p.os preko inficiranih plodovih ovojnica, kontaminiranom hranom itd. Novorođene jedinke se redovno inficiraju, a tok infekcije je latentan. Infekcije mesojeda su retke i asimptomatske, a psi mogu biti rezervoari infekcije.
Najčešći način inficiranja ljudi je aerogeni tj. udisanjem prašine kontaminirane izlučevinama zaraženih životinja. Uzročnik se može uneti u organizam konzumacijom mleka i mlečnih proizvoda ili direktno preko povređene kože i ubodom krpelja. Retko se infekcija prenosi sa čoveka na čoveka. Najveći rizik  imaju profesionalna zanimanja kod kojih osobe dolaze u kontakt sa zaraženim životinjama, a to su  veterinari, radnici u postrojenjima za obradu mesa, ovčari i radnici u mlekarama. Veterinari mogu da se zaraze  pri teljenju.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u organizam uzročnik se razmnožava i širi po telu i pokazuje tropizam prema ćelijama RES – a, a zatim se uzročnici povlače i perzistiraju u vimenu i uterusu. Ako se javi pobačaj on je posledica placentitisa, a ako se porođaj odvija normalno plod se rađa zdrav, a uzročnik se obilno izlučuje.

 

Klinička slika

 

Pobačaj

U slučaju prirodne infekcije nije poznato tačno vreme inkubacije bolesti. Kod veštačke infekcije bolesti inkubacija traje 6 – 12 dana, a kod ljudi 2 – 3 nedelje.
Kod ovaca i koza se najčešće oboljenje ustanovljava i u većini slučajeva prođe latentno ili je akutnog toka. Može se javiti povišena telesna temperatura, inapetenca, malaksalost, konjuktivitis, bronhopneumonia,  poliartritis, pobačaj i mastitis sa smanjenjem mlečnosti.
Kod goveda se javlja subakutna forma,  sa telesnom temperaturom od 41°C. Kod krava kod kojih je serološki dokazana Q groznica javlja se metritis i sterilitet. Zaostajanje posteljice je češće, žuto telo perzistira, a krave su anestrične. Javljaju se i pobačaji. Novorođena telad su avitalna i može nastati septikemija teladi i uginuće.
Kod čoveka se bolest karakteriše  temperaturom, glavoboljom, bolovima u mišićima, malaksalošću, opštom slabošću, konfuzijom, bolovima u grlu, mučninom, povraćanjem,  a kod većine i razvojem zapaljenja pluća. Kod nekih ljudi može doći do hepatitisa.
Većina bolesnika dostigne potpuno izlečenje u roku od nekoliko meseci bez ikakvog lečenja. 1-2% oboljelih od Q groznice umire od bolesti. Hroničan tok bolesti je ređi i traje više od 6 meseci, mnogo je ozbiljniji od akutnog. Ozbiljna komplikacija Q groznice je endokarditis.

 

Patomorfološki nalaz

Izgled placente obolele koze

Uvećanje jetre i slezine, pneumonia i ponekad endokarditis. Promene se mogu zapaziti na placenti. Na slici se vidi zamućenje interkotiledonarne placente zbog zadebljanja i prisustva eksudata. Na periferiji pojedinih kotiledona zapaža se nekroza dok su centri kotiledona crveno-braon boje usled kongestije i eksudacije.

 http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/clinical-signs-photos.php?name=q-fever

 

 

 

 

 

 

 

Dijagnoza

 

Identifikacija uzročnika mikroskopsi, kulturelno i TFA (DIF).
Serološki testovi: reakcija aglutinacije, IIF, ELISA , RVK i alergološki test. Antitela se javljaju za 2 – 3 nedelje nakon infekcije.
Alergološka proba se izvodi aplikacijom alergena supkutano u donji očni kapak. Trećeg dana se javi otok koji je tvrd i neosetljiv.
Biološki ogled se vrši na embrioniranim jajima ili zamorcima. Materijal koji je umnožen na kulturi ćelija inokuliše se miševima i zamorcima.

 

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Bruceloza i hlamidioza, a isključuju se serološkim testovima.

 

Terapija

 

Lečenje životinja je skupo i neefikasno i inficirane životinje se uništavaju STEMPING OUT metodom.
Coxiella burneti je osetljiva na tetracikline, hloramfenikol, eritromicin i hinolone.

 

Profilaksa

 

Infekcija najčešće pogađa lica koja zbog svoje profesije dolaze u kontakt sa uzročnikom (veterinari, mesari, stočari , radnici u klanicama i mlekarama itd). Iz tih razloga je potrebno sprovoditi zoosanitarne mere prilikom pomaganja pri porođaju, koristiti odgovarajuću opremu i zaštitu, upozoriti ljude koji su izloženi opasnošću, vakcinisati osobe koje su izložene riziku itd. Nakon porođaja na prikladan način ukloniti posteljicu i plodove tečnosti. Za ishranu koristiti samo termički obrađeno mleko.
Vakcina protiv Q groznice koristi se u rizičnim područjima Australije zbog razvijenosti ovčarstva na tom kontinentu. Nedostatak vakcine je što izaziva ozbiljne komplikacije na mestu aplikacije kod osoba koje su bile u kontaktu sa uzročnikom.

 

Piše: dr vet. med Radić Miroslav

 

Literatura:

 

Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.medicina.hr/aktualna%20tema/clanci/q_groznica.htm

http://www.stetoskop.info/Q-groznica-750-s2-sickness.htm

http://en.wikipedia.org/wiki/File:Coxiella_burnetii_01.JPG

http://coloradodisasterhelp.colostate.edu/prefair/disease/dz/Q%20fever.html

http://www.merckvetmanual.com/mvm/index.jsp?cfile=htm/bc/52000.htm&word=Q%2cfever

http://www.cfsph.iastate.edu/DiseaseInfo/clinical-signs-photos.php?name=q-fever

http://www.regionalpestmanagement.com/spiders.html