(lat. Lyssa, engl. Rabies, fr. Rage, nem. Tollwut)

 

Besnilo je akutna i veoma teška zarazna bolest svih toplokrvnih životinja i čoveka dok se za ptice smatra da su relativno rezistentne na infekciju. Bolest se smatra najopasnijom zoonozom koja završava fatalno. Besnilo se manifestuje nervnim simptomima bolesti u vidu ekscitacije, poremećaja svesti, paralize i kome.  Bolest se nalazi na listi B OIE-a.

 

 

 

 

 

Etiologija

 

Izgled viriona

Uzročnik bolesti je RNK virus koji ima izrazit tropizam prema nervnom tkivu, najneurotropniji virus kod sisara. Pripada familiji Rhabdoviridae i rodu Lyssavirus. Virus je u spoljašnjoj sredini nestabilan. Odgovara mu vlažna i alkalna sredina za opstanak. U tečnoj slini je sposoban za infekciju duže od 24h, dok u sasušenoj slini virus gubi svoju virulenciju nakon 14 časova. Od dezinfekcionih sredstava virus je osetljiv na NaOH 3%, formalin 3% , parasirćetnu kiselinu 1% i na mnoge deterdžente.

 

 

 

 

 

 

 

 

Geografska rasprostranjenost besnila

 

Zemlje slobodne od besnila,2010.god, zelena polja

Oboljenje se javlja na svim kontinentima osim u Australiji sa Novim Zelandom i na Antarktiku. Noviji podaci govore da je virus izolovan iz slepih miševa u Australiji. U nekim zemljama je uspešno izvedena eradikacija bolesti kao npr.u Engleskoj. U Švajcarskoj, većem delu Francuske i južnom delu nemačke oboljenje se ne javlja zahvaljujući sprovođenju oralne vakcinacije divljih životinja. Oboljenje se endemski javlja u većini zemalja Azije, Južne Amerike i Afrike.

 

 

 

 

Epizootiologija

 

Rezervoari infekcije su divlje životinje najpre divlji karniovori , lisica, tvor, rakun, šakal, retko vuk , zatim sitni glodari, slepi miš, mungos i dr. Ptice takođe mogu prenositi virus. Infekcija nastaje  ugrizom besne životinje, a može se preneti i preko ozleđene kože koja je došla u dodir sa virusom. Ulazna vrata infekcije mogu biti i neozleđene sluzokože.  Svaki ujed besne životinje ne mora da bude opasan. Opasnost zavisi od količine i virulencije sline i veličine i dubine rane i količine nervnih vlakana ozleđenog mišića. Najopasnije su velike i duboke rane od ujeda pasa i vukova kao i male i duboke rane od ujeda mačaka. Zabeleženi su slučajevi infekcije nastale aerosolom, kada životinje borave u pećinama sa inficiranim slepim miševima.  Virus se izlučuje iz pljuvačke i mokraće obolelih životinja i može da se nađe u pljuvački životinja 15 dana pre ispoljavanja kliničkih simptoma bolesti. Iz tog razloga se prilikom ugriza vrši obavezna opservacija životinje koja je ugrizla čoveka.  Opservacija traje 10 do 14 dana iako životinja ne mora pokazati kliničke znake bolesti za to vreme  jer inkubacija bolesti može trajati i duže od vremena opservacije.  Razlikujemo silvastično, šumsko besnilo diivljih životinja i urbano besnilo domaćih životinja najpre pasa. Ljudi se najčešće inficiraju ujedom pasa.

 

 

 

 

 

Patogeneza

 

Nakon ugriza virus se najpre replikuje na mestu inokulacije (miociti), a zatim ulazi u završetke perifernih nerava i vezuje se za acetil-holinske receptore. Virus može direktno da inficira periferne nerve i u tom slučaju inkubacija bolesti je mnogo kraća. Virus se putem perifernih nerava prenosi do mozga retrogradnim aksonalnim transportom 12 do 100 mm po danu. Što je ujedna rana bliža mozgu inkubacija bolesti je kraća. Kada virus dospe do limbusnog sistema intezivno se umnožava što je praćeno razvojem furioznog besnila. Daljim širenjem virusa kroz moždano tkivo (neokorteks) dolazi do depresije, paralize i kome zbog blokade vitalnih centara. Za vreme širenja virusa među neuronima unutar CNS-a, virusi se šire centrifugalno iz CNS-a ka periferiji tako da se mogu dokazati u pljuvačnim žlezdama, pankreasu i nadbubrežnim žlezdama.

 

Klinička slika

 

Pojačana salivacija                  Agresija   Klinička slika kod mačke

Klinička slika 1            Klinička slika 2

Dužina inkubacije zavisi od mesta ulaska virusa i kolićine unetog virusa. Inkubacija iznosi najmanje 10 dana, najčešće 14 do 90 dana, a može trajati i nekoliko meseci i godina.  Psi, mačke i konji najčešće obole sa znacima furioznog besnila dok preživari sa znacima tihog besnila (paralitični oblik). Besnilo se može javiti u klasičnom i atipičnom obliku.
Klasičan oblik kod pasa i mačaka najčešće protiče kroz tri stadijuma:
Prodromalni stadijum: traje 1 do 3 dana. U ovom stadijumu životinje menjaju temperament,  apatične su, nemirne, uplašene, zavlače se na tamna mesta, leže, grizu mesto ujeda itd. Životinje se ne  odazivaju na poziv vlasnika i pokazuju netrpeljivost prema drugim psima i nepoznatim ljudima. Apetit je izgubljen, a dešava se i pojava nastranog apetita, kada životinja guta strane predmete. Životinja teško guta, može da slini, otežano defecira i urinira. Mnogi vlasnici ne primate ovaj stadijum.
Stadijum ekscitacije: traje 2 dana. Simptomi iz predhodnog stadijuma u ovom stadijumu su izraženiji. Životinje su uznemirene i razdražljive, besciljno lutaju, agresivne su, škripe zubima, grebu šapama, ujedaju druge životinje i ljude, grizu predmete i sopstvene delove tela. Usled pojave paralize larinksa, glas I lavež postaje promukao i onemogućeno je uzimane vode I hrane. Poremećen im je senzorijum, osetljive su na zvukove iz okoline na koje burno reaguju. Životinje imaju fotofobiju, dok hidrofobija nije zabeležena (D. Lalošević) kod životinja iako mnogi autori u literaturama navode hidrofobiju kod obolelih životinja. Hidrofobija se javlja kod ljudi obolelih od besnila.
Paralitički stadijum traje 3 do 4 dana. Dolazi do depresije, životinja se smiruje, nastaje paraliza donje vilice I jezika usled čega jezik viri iz usta I cedi se slina. Dolazi do paralize ždrela , grkljana I mišića trupa I ekstremiteta. Pred uginuće dolazi do konvulzija I grčeva, poremećaja disanja I kome.
Kod paralitičnog oblika besnila odn.tihog besnila prva dva stadijuma su kratka ili nisu izražena. Paralize nastaju naglo i uginuće se javlja za 2 do 4 dana. Nekad mogu nastati gastrointestinalni problemi i sa jakim grčevima. Ovaj oblik se najčešće javlja kod mačaka i završava uginućem za 4 do 7 dana.

 

 

 

Besnilo konja:

 

 

Besnilo konja počinje uznemirenošću životinje i veoma jaki svrabom na mestu ugriza.  Konji kopaju nogama, grizu jasle, osvrću se oko sebe, imaju grčevite napade u žvakaćim i disajnim mišćima, ispoljavaju agresiju prema čoveku i drugim životinjama, naročito prema psima. Telesna temperatura im je povišena i ubrzan im je puls. Kod nekih konja se javlja jak polni nagon i spontana ejakulacija dok se kobile ponašaju kao za vreme polnog žara. Nakon ovih simptoma nastaje paralitični stadijum. Bolest traje oko 4 do 6 dana.

 

 

 

 

 

 

 

 

Besnilo goveda:

Može da se javi u vidu furioznog ili tihog besnila. Kod furioznog životinje su jako uznemirene, tapkaju nogama, glava im je uzdignuta, pogled uplašen, a nekada su i agresivne pa udaraju glavom, rogovima i nogama o zid ili jasle. Glas im je promukao,riču promuklo, ne uzimaju hranu i ispoljena je salivacija. Kod tihog besnila životinje samo razgledaju okolinu, ne jedu ili slabije uzimaju hranu. Javlja se nadun, zatvor i slabost zadnjeg dela tela. Već sledećeg dana ležu prsima na zemlju s glavom zabačenom na stranu i stenju.

 

 

Kod koza i ovaca javlja se ntiho besnilo. Kod koza u nekim slučajevima može da se ispolji ekscitacijski stadijum sa slabijim znacima uznemirenosti i agresivnosti.

Kod svinja se javlja furiozno besnilo sa pojavom velike razdražljivosti. Svinje se kreću besciljno, imaju promukao glas, riju zemlju, grizu druge svinje i čoveka, jedu razne predmete itd. Nakon paralize životinje uginu.

 

 

 

 

Patomorfološke i  patohistološke promene

 

Negrijeva telašca

Negrijeva telašca 2

Obdukcioni nalaz i makroskopske promene mogu izostati.  Meninge mogu biti hiperemične, edematozne i sa tačkastim krvarenjima što ukazuje na leptomeningitis. U želucu se mogu naći predmeti zbog izopačenog apetita, zubalo može biti polomljeno, a mokraćna bešika puna.

Patohistološki se zapaža infiltracija leukocitima.  U velikim neuronima kao što su piramidalni neuroni hipokampusa (Amonovog roga), neuroni ma produžene moždine i Purkinjeovim ćelijama  malog mozga, mogu se naći acidofilne intracitoplazmatske inkluzije koje su ustvari aglomerati nukleinskih kiselina virusa. Ove inkluzije nazivaju se Negrijeva telašca i veoma su značajna u dijagnostici besnila. U nekim slučajevima Negrijeva telašca mogu biti prisutna u tkivima koja nisu upaljena.  Negrijeva telašca ne moraju uvek biti prisutna ali to ne mora da znači da životinja nije obolela.

 

POGLEDAJ VIDEO

 

Dijagnoza

 

Virusni antigen-zeleno, dokaz pomoću direktne TFA

Za izolaciju virusa u laboratoriji odn. za nalaz Negrijevih telašaca, u laboratoriju se šalju mozak, produžena moždina i pljuvačne žlezde. Najveća koncetracija virusa nalazi se u Amonovim rogovima, malom mozgu i produženoj moždini.  Kod goveda i divljih preživara Negrijeva telašca treba tražiti u Purkinjevim ćelijama malog mozga. Za dokazivanje virusnog antigena koriste se direktna TFA i imunohistohemijski testovi, biološki ogled na miševima i  metoda detekcije umnožavanja virusa u kulturi ćelija. Još pouzdanija metoda je PCR koji služi za dokazivanje nukleinske kiseline virusa besnila.
Od seroloških testova koristi se virus neutralizacioni test u kulturi tkiva i u miševima i TFA.

 

 

 

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Mnoge bolesti mogu da liče na besnilo kao što su npr.  Aujeskijeva bolest, nervni oblik štenećaka kod pasa, hiperemija i zapaljenje mozga, tumori i paraziti mozga, epilepsija itd.

 

Terapija

 

Terapija kod životinja se ne sprovodi. Kod ljudi se sprovodi trokratna terapija nultog, sedmog i dvadesetosmog dana nakon ujeda. Terapija se sprovodi hiperimunim antirabičnim serumom . Pored toga u terapiji se koriste i gama globulini i interferon. Terapija je što hitnija da se spreči prodor virusa u CNS.

 

Profilaksa

 

U cilju smanjivanja incidencije i prevalencije bolesti  potrebno je smanjiti populaciju lisica, pratiti kretanje bolesti, sprovoditi laboratorijska ispitivanja, vakcinisati divlje životinje oralnom vakcinom ako postoje sredstva i vakcinisati domaće mesojede.  Besnilo se u našoj zemlji suzbija po veterinarskom zakonu i pravilniku o merama za suzbijanje i iskorenjavanje besnila. Po odredbama programa mera zdravstvene zaštite životinja u našoj zemlji se sprovodi obavezna vakcinacija svih pasa i mačaka starijih od 3 meseca protiv besnila. Vakcinacija se vrši inaktivisanim vakcinama. Ljudi koji su profesionalno izloženi virusu besnila moraju se vakcinisati jedanput godišnje.
U slučaju ujeda potrebno je što pre i što snažnije isprati ranu 20% rastvorom sapuna u toploj vodi.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

1. Valčić M., Robertson I., Kulišić Z., Goss S., Specijalna epizootiologija, Compedium bolesti sa liste A i značajnih bolesti sa liste B Međunarodne organizacije za epizootije (OIE-a), Beograd 2004.

2.  Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.

3. Trumić P., Zaraze domaćih životinja, II specijalni deo, Beograd 1962.

 

Izvori sa interneta:

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Rabies

http://hawtaction.com/2008/11/disease-rabies.html

http://www.stanford.edu/group/virus/rhabdo/2005/Rabies%20Virus.htm

http://www.flickr.com/photos/tolfa/983436104/

http://www.fcps.edu/islandcreekes/ecology/rabies_virus.htm

http://www.cdc.gov/rabies/transmission/virus.html

http://osp.mans.edu.eg/elsawalhy/Inf-Dis/Rabies.htm

http://www.rkm.com.au/VIRUS/RABIES/rabies-virion-tilted.html

http://pethealth.petwellbeing.com/wiki/Dog_Rabies

http://www.ourbetternature.org/bats3.htm

http://oregonstate.edu/vetmed/diagnostic/lab-personnel/diagnostic-sections/virology

http://commons.wikimedia.org/wiki/File:Rabies_encephalitis_PHIL_3368_lores.jpg

http://www.flickr.com/photos/ajc1/3716307737/

http://www.rbe.fli.bund.de/About_Rabies/Virus_Structure.aspx