Babezioze (Piroplazmoze, „stočne malarije’’)

 

Babezioze su parazitske bolesti domaćih i divljih sisara i čoveka,  akutnog ređe hroničnog toka uzrokavane krvnim parazitima iz roda Babesia. Bolest je rasprostranjena širom sveta, a pojavljuje se i u mnogim područjima naše zemlje naročito kod pasa, ređe kod goveda i ovaca, a najređe kod konja. Oboljenje je obligantno-transmisivno jer je za nastanak ovog oboljenja potrebno prisustvo krpelja koji je biološki vektor u prenosu infekcije.

 

Etiologija

 

Uzročnici babezioza (piroplazmoza) su krvni paraziti, protozoe iz familije Babesidae i roda Babesia spp. Ove protozoe parazitiraju i razmnožavaju se u eritrocitima prijemčljivog i infestiranog domaćina. Osim u eritrocitima, razvojni ciklus babezija se odvija i u endotelu kapilara unutrašnjih organa i u limfocitima (samo B.equi i B.microti ) i to multiplom deobom. U eritrocitima životinja i čoveka odvija se bespolni način razmnožavanja uzročnika (šizogonija) do formiranja zrelih oblika-merozoita. Odrasli krpelji prilikom sisanja infestirane životinje ili čoveka unose u organizam merozoite nakon čega dolazi do polnog načina razmnožavanja (gametogonija) uzročnika u crevnom epitelu i drugim organima krpelja što rezultira nastankom  zigota. Od zigota, sporogonijom nastaju sporonti, a zatim sporoblasti. Nakon oplođenja ženki krpelja, sporoblasti dospevaju najpre u jajnike krpelja, a zatim i u jaja krpelja. Iz jaja krpelja izlaze larve, zatim se obrazuju lutke, a na kraju nastaju odrasli krpelji u čijim se pljuvačnim žlezdama nalaze sporoblasti. Multipnom deobom sporoblasta stvara se veliki broj sporozoita koji su infektivni oblici parazita i koje krpelji unose u organizam životinja i ljudi prilikom sisanja krvi. Nakon dospeća sporozoita u krvotok oni prodiru u eritrocite i razmnožavaju se deljenjem (pupljenjem) na dva ( ređe četiri) istovetna oblika. Vreme koje protekne od pričvršćivanja krpelja na telo domaćina pa do formiranja infektivnih oblika-sporozoita iznosi 1 do 10 dana (prosečno 3 dana) u zavisnosti od vrste babezija. Ovo je veoma značajna činjenica jer ukoliko se krpelj odstrani sa tela životinje pre nego što nastanu sporozoiti, inokulacija babezija će se izbeći.
Prenošenjem uzročnika babezioza preko jaja krpelja, nekoliko generacija krpelja mogu biti inficirane i prenositi parazite na životinje što znači da je infekcija nasledna. Ovakav vertikalan (transovarijalan) način prenosa uzročnika karakterističan je za jednodomaćinske krpeje dok se kod diksenih i triksenih krpelja babezije prenose transstadijalno.
Na osnovu veličine kruškolikih oblika, babezije se konvencionalno klasifikuju na velike i male organizme. Prvu grupu čine oblici čija je prosečna dužina 3 ili više µm, a drugu grupu čine mali oblici kod kojih je prosečna dužina manja od 2.5 µm. Babesia bovis i Babesia bigemina (goveda) imaju i velike i male oblike. Predstavnici sitnijih babezija su: Babesia ovis (ovca), Babesia equi (konj), Babesia perroncitoi (svinja), Babesia gibsoni (pas). Predstavnici krupnijih babezija su: Babesia divergens (govedo), Babesia canis (pas), Babesia caballi (konj), Babesia mothasi (ovca), Babesia trautmanni (svinja).
Paraziti su strogo specifični i svaka vrsta može da parazitira samo u odgovarajućoj vrsti životinje.
Na razmazu periferne krvi inficirane životinje obojenom po Gimzi u eritrocitima se sreću različiti oblici parazita (citoplazma se boji plavo, a jedro crveno). U početku bolesti na razmazu krvi se zapažaju pretežno okruglasti oblici, a u kasnijem stadijumu bolesti kruškoliki oblici parazita. U početku bolesti su retki eritrociti sa parazitima. Veličina parazita u eritrocitima zavisi od vrste i razvojnog stadijuma parazita.

 

Epizootiologija

 

Oboljenje je registrovano širom sveta, a kod nas se najčešće javlja kod pasa. Oboljenje je sezonskog karaktera i javlja se onda kada ima krpelja (mart-novembar). Ako se oboljenje javi van sezone u pitanju je recidiv. Da bi se oboljenje pojavilo na određenom terenu moraju postojati određeni faktori, a to su inficirane životinje, odgovarajući krpelji (Ixodidae) kao biološki vektori  i prijemčljive životinje.
Za razvoj krpelja pogoduju peščani tereni, nekultivisani pašnjaci koji su obrasli žbunjem, šipražja, šume, šumarci i dr.
Mlade kategorije životinja retko obole ili obole sa blažim simptomima bolesti, izuzev psi kod kojih starost ne utiče na pojavu oboljenja.

 

Imunitet

 

Kod životinja koje prebole bolest, nastaje infektivni imunitet (premunicija) jer u organizmu životinja ostaje određeni broj parazita tako da su prebolele životinje parazitonoše i učestvuju u održavanju infekcije. Imunitet koji se stvara je različitog stepena i nije apsolutna zaštita , sprečava pojavu bolesti pri ponovnoj infekciji istom vrstom babezija (imunitet je strogo specifičan). Imunitet vremenom slabi, a iščezavanjem parazita iz organizma prestaje podsticaj za stvaranje specifičnih antitela i životinje ponovo postaju prijemljive na infekciju. Ponekad se kod prebolelih životinja bolest može ponovo javiti ( recidivi).

 

Patogeneza

 

Patogeno dejstvo parazita je različito i zavisi od mnogih faktora koji uslovljavaju njihovo razmnožavanje. Ovde se pre svega misli na starost životinje, njenu osetljivost i reaktivnost prema uzročniku, a zatim da li je životinja pre toga već bila inficirana babezijama ili nekim drugim uzročnicima, kakvi su uslovi ishrane i dr. Intezitet patogenog dejstva babezija zavisi od inteziteta razmnožavanja uzročnika i broja parazita. Razmnožavanjem parazita u eritrocitima dolazi do njihovog razaranja i sve dogod organizam može da nadoknadi izgubljene eritrocite štetno dejstvo i klinička slika bolesti nije ispoljena. Umnožavanjem  i nastankom sve većeg broja babezija dolazi do propadanja sve većeg broja eritrocita zbog čega nastaje hemolitička anemija. Oslobođeni toksini i belančevine iz razorenih eritrocita deluju na centar za termoregulaciju pa dolazi do povećanja telesne temperature do 42°C. Toksični produkti koji se stvaraju tokom razvoja parazita ometaju razne funkcije u organizmu, a naročito deluju toksično na CNS. Iz propalih eritrocita se oslobađa velika količina hemoglobina koji se u jetri prerađuje u žučne boje. Propadanjem sve većeg broja eritrocita jetra nije u stanju da metaboliše preveliku količinu hemoglobina pa se jedan deo izlučuje preko bubrega dovodeći do hemoglobinurije. Nagomilani hemoglobin u jetri se pretvara u žučne boje koje prelaze u krvotok i izazivaju žuticu (ikterus). Smanjen broj eritrocita u cirkulaciji izaziva nedostatak kiseonika u organizmu zbog čega je srce primorano na ubrzan rad i zbog toga slabi pa je i tonus krvnih sudova oslabljen usled čega nastaju cijanoza i edemi. Kao posledica poremećaja u cirkulaciji nastaju poremećaji u digestivnom traktu (meteorizam i katar) i poremećaji funkcije bubrega. Jaka imunostimulacija i citokini koji se oslobađaju takođe dovode do poremećaja cirkulacije koja može dovesti do sistemske upalne reakcije, poremećaja funkcije mnogih organa i šok.
Povećanjem otpornosti organizma dolazi do smanjenja patogenog dejstva babezija i do postepenog ozdravljenja što vodi ka ozdravljenju i potpunom oporavku životinje. Babezioze često mogu završiti i uginućem životinje.

 

Patomorfološke promene:

 

Izgled leša i patoanatomske promene zavise od dužine trajanja bolesti.
Leš uginule životinje je kahetičan. Vidljive sluzokože, potkožno tkivo, organi, moždane ovojnice i seroze su ikterično prebojene. Na serozama, mukozama i unutrašnjim organima prisutne su hemoragije, a krv je hidremična. Prisutna je splenomegalija, a jetra i bubrezi su distrofični. Bubrezi su prebojeni hemoglobinom, uvećani i sa krvarenjima. Žučni mehur je često napet zbog prepunjenosti sa gustom žuči. U trbušnoj i grudnoj duplji nalazi se manja količina serozne ili serohemoragične tečnosti . Kao posledica toksičnog dejstva zapaža se i kataralni gastroenteritis. Sadržaj mokraćne bešike je crvene, mrke ili crne boje usled hemoglobinurije. Pluća su hiperemična i edematozna, a srce paenhimatozno degenerisano.

 

Klinička slika

 

Klinička slika će posebno biti opisana za svaku životinjsku vrstu.Ono što je zajedničko za većinu životinjskih vrsta jeste da bolest počinje visokom temperaturom, malaksalošću, apatijom, ubrzanim pulsom, anoreksijom i dr.
Životinje su bezvoljne, uglavnom se ne kreću i opšte stanje im je poremećeno. Napredovanjem bolesti dolazi do anemije, ikterusa, hemoglobinemije i hemoglobinurije.

 

Dijagnoza

 

Za dijagnozu babezioze koriste se :

1) Epizootiološki i anamnestički podaci:

Na osnovu epizootioloških podataka moguće je utvrditi da li postoje neophodni uslovi za nastanak oboljenja (prijemljive životinje, iksodidni krpelji i bolesne ili prebolele životinje) jer širenje infekcije nije moguće ukoliko nedostaje jedan od ovih faktora. Podaci o načinu držanja životinja (stajski ili pašni), uslovi gajenja životinje, godišnje doba i anamnestički podaci o prisustvu krpelja na životinji  takođe su značajni podaci.

2) Klinička slika:

Ukoliko su jasno izraženi simptomi kao što su povećanje telesne temperature , ikterus i hemoglobinurija može se postaviti sumnja na bolest, a ako se klinička slika dopuni sa epizootiološkim podacima može se postaviti i tačna dijagnoza.

3) Patomorfološki nalaz:

Nakon uginuća životinja uzima se u obzir patomorfološki nalaz (vidi patomorfološki nalaz) i prave se razmazi slezine i jetre za mikroskopsko istraživanje parazita.

4) Hematološke metode:

Ovo je rutinska metoda koja se najčešće sprovodi u dijagnostici babezioze. Kod mnogih babezioza u početku bolesti u krvi se teško nalaze uzročnici ili je nalaz negativan pa se iz tog razloga krv pregleda više puta. Mikroskopskim pregledom razmaza periferne krvi obojenom po Gimzi,  u toku akutne infekcije utvrđuje se prisustvo razvojnih oblika babezija u krvi.

5) Identifikacija uzročnika :

PCR je najosetljivija metoda za detekciju uzročnika pri niskom stepenu infekcije.

6) Serloški testovi: ELISA i IFA 

7) Dijagnostičko lečenje: Ukoliko životinju tretiramo lekovima koji su namenjeni za terapiju babezioze i životinja  pokazuje poboljšanje stanja to ukazuje da je u pitanju babezioza.

8) Veštačka infekcija:

Jedinkama iste vrste ubrizga se krv obolele životinje, a posle toga se vrši dijagnostičko ispitivanje krvi.

 

Hematološka dijagnostika babezioza:

 

Za ispitivanje krvnih razmaza na prisustvo babezija potrebno je uzeti perifernu krv od ispitivane životinje, a zatim napraviti krvni razmaz. Krv je najbolje uzeti sa vrha ili ruba ušne školjke  incizijom oštrim makazama pri čemu treba voditi računa da se uho ne zaseče previše i ne izazovu veća krvarenja. Nakon incizije, prstima se istiska krv iz kapilara, a zatim se krv kontaktom prenosi na predmetnicu (staklo) i razvlači po predmetnici. Razvučenu krv na predmetnici potrebno je osušiti na vazduhu, a zatim fiksirati preparat metanolom i to najranije 1 čas nakon sušenja, a najkasnije 24 časa nakon sušenja. Nakon sušenja metanola preparat se boji komercijalnim rastvorom gimze. Bojenje traje 20 do 30 minuta, a zatim se boja odlije i preparat ispere u običnoj vodi. Preparat osušiti na vazduhu i nakon sušenja posmatrati na mikroskopu. Objektiv mikroskopa treba da ima uvećanje 90 do 100 puta, a okular uvećanje 5 puta. Na rubovima razmaza se nalazi najveći broj parazita.
Razmazi se takođe mogu uzimati sa slezine, jetre, limfnih čvorova i dr. organa leša.

 

Terapija

 

Danas se za lečenje babezioza koristi nekoliko preparata:  

1.Imidokarb: daje se supkutano ili intramuskularno u sledećim dozama:

Goveda: 1.2mg/kg telesne mase
Konji: 2.4mg/kg telesne mase
Psi: 6mg/kg telesne mase
Imidokarb je vrlo efikasan u terapiji babezioze, ima produženo zaštitno dejstvo koje traje mesec dana. Prilikom upotrebe voditi računa da se lek ne predozira jer granica sigurnosti ovog leka nije visoka. Lek deluje kao inhibitor acetil-holin esteraze.  

 

2.Kvinuronijum: Ovaj lek se daje isključivo potkožno svim životinjskim vrstama u sledećim dozama:

Goveda, ovce i svinje: 0.5mg/kg t.m.
Konji: 0.3 do 0.5mg/kg t.m
Psi: 0.25mg/kg t.m
Lek se kod ovaca i pasa primenjuje u obliku 0.5% rastvora dok se kod ostali vrsta daje u obliku 5% rastvora. Kvinuronijum dovodi do prestanka znakova oboljenja već za 24 do 48 časa. Lek deluje kao holinergik pa se u slučaju salivacije, tremora, uriniranja i defekacije daje atropin sulfat kao antidot.

 

3.Diminazen: Lek se daje intramuskularno ili potkožno kao 7% rastvor u dozi od 3.5mg/kg , a za 24  časa klinički simptomi bolesti iščezavaju.
Postoje i drugi lekovi koji se koriste protiv babezija, a koji su manje ili više efikasni, a to su: Fenamidin, Amikarbalid, Tripan-plavo i dr.
Pored specifične terapije koja je usmerena na uništavanje uzročnika sprovodi se i simptomatska i supurativna terapija.

 

Profilaksa

 

Profilaksa se zasniva na uništavanju krpelja na životinjama i pašnjacima. Za uništavanje krpelja na životinjama koriste se akaricidna sredstva. Krpelje treba uklanjati sa životinja ukoliko se primete na životinji. Za uništavanje krpelja na pašnjacima takođe se koriste akaricidna sredstva uz određene agrotehničke mere (uklanjanje biotopa za život i razmnožavanje krpelja).
U tropskim predelima gde se babezioza masovno javlja svake godine sprovodi se vakcinacija. Vakcinacija se sprovodi tako što se životinje inficiraju slabo patogenim sojevima nakon čega one stiču otpornost na prirodnu infekciju. U našoj zemlji se imunoprofilaksa ne sprovodi s obzirom da od babezioze ne oboljeva veliki broj životinja.
Imidokarb pored terapijskog ima i profilaktički efekat  s obzirom da njegovo dejstvo nakon aplikacije traje 4 do 8 nedelja. U profilaktičke svrhe daje se govedima  u dozi od 3mg/kg.

 

BABEZIOZA GOVEDA

 

Babezioza goveda je pašno, sezonsko oboljenje akutnog toka, vezano za pojavu krpelja, a menifestuje se visokom telesnom temperaturom, anemijom, žuticom i hemoglobinurijom.

 

Etiologija

 

Kod gobeda parazitiraju 4 vrste babezija iz roda Babesia i to: Babesia bovis, B.divergens, B.bigemina i B.major. U našoj zemlji najčešći uzročnik babezioze goveda je Babesia bovis dok je Babesia bigemina u manjem procentu (2-5%) uzročnik babezioze  kod nas. Babesia divergens je vrsta koja se javlja u zapadnoj i srednjoj Evropi. Ranije opisane vrste Babesia argentina i Babesia berberi smatraju se sinonimom Babesia bovis.
Babesia bovis je najpatogenija vrsta i uzročnik je bolesti pod nazivom Crvena voda,  a kao vektori služe Ixodes ricinus, Boophilus calcaratus i Rhipicephalus bursa.
Babesia bigemina je uzročnik Teksaške groznice, a kao vektori služe Boophilu calcaratus, Rhipicephalus bursa i Haemophysalis punctata. Vektori u prenosu Babesia divirgens su Ixodes ricinus, Haemophisialis spp ali se smatra da može biti i Dermacentron recitulatus.

 

Epizootiologija

 

Oboljenje se u našoj zemlji najčešće javlja u krajevima ispod  Save i Dunava, najčešće u jugoistočnim krajevima Srbije i na Kosovu. Najviše obolelih goveda ima u julu i avgustu mesecu. Mlade kategorije goveda  do godinu dana starosti su otpornije na infekciju i retko obole , a ostaju parazitonoše kao i starija goveda koja prebole bolest.
Premunicija kod goveda traje do 2 godine osim u slučaju infekcije sa Babesia bovis gde mogu da se inficiraju životinje koje su ozdravile. Letalitet iznosi do 30% što zavisi od mnogih faktora.

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti kod infekcije Babesia bovis iznosi 6 do 10 dana ,kod infekcije uzrokovane Babesia bigemina inkubacioni period iznosi 12 do 18 dana, a kod Babesia divirgens 10 do 14 dana.
Bolest počinje visokom telesnom temperaturom od 41 do 42°C, apatijom, malaksalošćukonjuktivitisom, ubrzanim i slabim pulsom, ubrzanim i otežanim disanjem. Životinje su bezvoljne i uglavnom leže, gube apetit, a žeđ im je povećana. Poremećeno je varenje pa se javljaju prolivi i opstipacije.Na vidljivim sluznicama najpre se zapaža bledilo usled anemije, a kasnije se zapaža ikterus naročito na konjuktivama. Ikterus se pojavljuje  3 do 4 dana posle pojave simptoma.Nakon 2 do 4 dana od početka bolesti zapaža se hemoglobinurija i nagli pad broja eritrocita u cirkulaciji, a u tom periodu se nalazi najveći broj babezija u eritrocitima. Mokraća obolelih životinja je mutna, a usled hemoglobinurije je crvena, a na kraju crne boje. Proizvodnja mleka se smanjuje ili potpuno prestaje, a mleko može imati žućkastu boju i gorak ukus zbog prisustva hemoglobina. Gravidne krave mogu pobaciti. Bolest traje 3 do 10 dana ređe duže, a nakon toga sledi period rekonvalescencije od 2 do 3 nedelje.
Kod lakše forme bolesti povećanje telesne temperature se ne zapaža ili iznosi 40 do 41°C, a takođe nisu prisutni hemoglobinurija i ikterus.

 

Patogeneza, patomorfološke promene, terapija i profilaksa su slične u većine vrsta životinja.

 

BABEZIOZA OVACA

 

Uzročnici babezije ovaca su Babesia ovis i Babesia mothasi, a u Indiji je ustanovljena i Babesia foliata. Kod koza u Indiji je ustanovljena Babesia teylori.Vektor u prenosu  babezija ovaca u našoj zemlji je Rhipicephalus bursa. Oboljenje je sezonsko i javlja se sa pojavom krpelja, u nekim krajevima sporadično, a u nekim epizootično. Odrasle ovce su osetlivije na infekciju od jagnjadi, a naročito su osetljive ovce koje dođu iz područja gde nije bilo babezioza i one uglavnom obole u perakutnom toku. Letalitet kod nelečenih ovaca iznosi 50 do 60%. Rekonvalescencija je dosta duga i veliki su gubici u proizvodnji.Premunicija postoji ali su mogući recidivi usled pada otpornosti organizma. Inkubacija bolesti iznosi 8 do 16 dana. Tok bolesti može biti perakutan i uglavnom se javlja kod ovaca donešenih sa područja slobodnih od babezija. Bolest se manifestuje povećanjem telesne temperature do 42°C, ikterusom, anemijom, jakim prolivom i hemoglobinurijom koja se javlja skoro u svim slučajevima bolesti. Životinja stoji sa raširenim nogama i spuštenom glavom ili leži.Proizvodnja mleka je smanjena ili prestaje. U perakutnom toku životinje mogu uginuti za 24 časa. Infekcija može proći sa blažim simptomima bolesti i neki od karakterističnih simptoma izostaju.

 

Patogeneza, patomorfološke promene, terapija i profilaksa su slične u većine vrsta životinja.

 

BABEZIOZA KONJA

 

Uzročnici babezioze konja su Babesia caballi i Babesia equi (ranije Nutallia equi). Prenosioci babezioza konja su krpelji Dermacentor reticulatus, D. sylvarum, Hyalomma savignyi i Rhipicephalus spp.
Babesia equi uzrokuje bolest pod nazivom bilijarna groznica. Novija istraživanja pokazuju da je razvoj Babesia equi identičan razvojnom ciklusu tajlerija tako da bi se ova babezija mogla klasifikovati u rod Theileria. Kod ove babezioze je karakteristično da prebolele životinje mogu biti nosioci infekcije čak 7 godina, a premunicija može da traje 1 do 2 godine. Period rekonvalescencije je dug i može trajati do 3 meseca. Mlađe kategorije životinja bolje podnose bolest i obole sa laksim simptomima bolesti. Klinička slika je slična kao i kod drugih životinjskih vrsta. Inkubacija bolesti traje 7 do 18 dana, opšte stanje je poremećeno , poremećan je trias, akutni tok traje 8 do 10 dana,a subakutni može trajati 30 do 40 dana i ima blaži tok. Infekcija sa Babesia caballi je slična kao infekcija sa Babesia equi s tim što bolest traje oko 7 do 12 dana.
Životinje koje su lečene i koje su pošteđenje rada lakše prebole bolest.

 

BABEZIOZA SVINJA

 

Babeziozu svinja uzrokuju Babesia trautmanni i Babesia perroncitoi. U našoj zemlji je zabeležen samo jedan slučaj babezioze svinja. Prenosioci infekcije su krpelji Rhipicephalus, Boophylus, Dermacentor i Hyalomma, a divlje svinje predstavljaju rezervoar infekcije za domaće. Klinička slika je slična kao kod ostalih životinja.

 

BABEZIOZA PASA

 

Najčešći uzročnik babezioze pasa je Babesia canis, a u svetu su ustanovljene jos i Babesia gibsoni i Babesia vogeli. Infekciju prenose krpelji Rhipicephalus sanguineus i Dermacentron reticulates, a mogu biti i vrste iz rodova Ixodes, Hyaloma i Haemophisialis. Babezioza pasa je jedna od najčešćih protozoarnih parazitoza pasa u urbanim sredinama. Najčešće se javlja u sezoni kada ima krpelja iako nije isključena mogućnost pojave oboljenja i izvan sezone , naročito kod latentno inficiranih pasa kada se oboljenje naglo javi usled dejstva stresnih faktora. Mladi psi su naročito osetljivi na infekciju i ukoliko se bolest ne leči završava uginućem za 2 do 3 dana nakon ispoljavanja kliničkih simptoma. Otpornije životinje lakes prebole bolest i klinička slika bolesti je slabije izražena.
Inkubacija bolesti traje 5 do 7 dana. Bolest je najčešće akutnog toka, počinje naglim povećanjem telesne temperature od 40 do 41°C koja se  održava  nekoliko dana. Pas je bezvoljan, malaksao, odbija hranu, ima ubrzan puls i lezi,opšte stanje mu je poremećeno. Zbog intezivnog propadanja eritrocita nastaje anemija i žutica, a u nekim slučajevima i hemoglobinurija ( mokraća je tamne boje zbog prisustva hemoglobina iz raspadnutih eritrocita). Svi ovi znaci daju sliku teškog oboljenja. Tok bolesti je oko 7 dana, a kod otpornijih pasa može da traje nekoliko nedelja..Kod pasa se ređe zapaža limfadenopatija, povraćanje, dehidracija i krvarenja. Ikterus i hemoglobinurija ne moraju uvek biti prisutni. Nakon preboljenja životinje stiču imunitet koji ih štiti 1 do 2 godine , a prebolele životinje predstavljaju parazitonoše. Bolest može da se vrati (recidiv) iako nije došlo do novog inficiranja.

 

BABEZIOZA MAČAKA

 

Babeziozu mačaka uzrokuje Babesia felis koja je registrovana u Sudanu, južnoj Africi kao i kod divljih felida.

 

 

Piše : dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

1. Milešević M., Ekert M., Mahnik M., Pinter L., Hajsig D.,(2005): Babezioza pasa-opis i analiza kliničkih slučajeva, Praxis veterinaria 53 (1-2),
2. Šibalić s., Dijagnostika parazitskih bolesti Beograd,1996.
3. Simičić Č.,Invazione bolesti, Beograd,1975.
4. Cvetković Lj., Parazitske bolesti, Beograd,2003.
5. Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.
6. Aleksić N. ,Parazitske bolesti-specijalni deo, Beograd, 2004.