Šuga je veoma kontagiozno parazitsko oboljenje životinja hroničnog toka uzrokovano akarinama iz familija Sarcoptidae koje parazitiraju u epidermu i Psoroptidae koje parazitiraju na površini kože.

Familija Sarcoptidae obuhvata rodove

-Sarcoptes
-Notoedres i
-Cnemidocoptes

Familija Psoroptidae obuhvata rodove

-Psoroptes
-Chorioptes i
-Otodectes

 

Šugarci su obligantni paraziti i njihov životni ciklus se odvija isključivo na domaćinu, a traje 1 do 3 nedelje. Razvoj šugaraca se odvija od jajeta, larvi, nimfi pa do konačnog odraslog oblika. Izvor zaraze su obolele životinje i kontaminirani predmeti, a šuga se prenosi direktnim kontaktom ili indirektno preko kontaminiranih predmeta ili prostorija u kojima su boravile obolele.
Oboljenje kože prouzrokovano šugarcima naziva se šuga. Svaka životinja ima nekoliko vrsta svojih šugaraca. Neke životinje (ovce, konji, kunići) mogu biti istovremeno inficirani sa više vrsta šugaraca i obole od nekoliko vrsta šuge. Šugarci su specifični u odnosu na domaćina ali mogu privremeno ili trajno da borave na domaćinu koji nije specifičan za njih i da izazovu promene na koži. Razvoj promena na koži i vidljivo ispoljavanje šuge zavisi od otpornosti organizma. Kod životinja koje imaju solidan imunitet šugarci teško ispoljavaju svoj patogeni efekat i dolazi do spontanog izlečenja, a kod životinja sa oslabljenim imunitetom šuga se javlja u kliničkom obliku.. U nekim situacijama šugarci mogu da nasele kožu ali usled otpornosti organizma domaćina oni ne mogu da se razmnožavaju pa nastaje skrivena šuga. Životinje sa skrivenom šugom takođe predstavljaju izvor zaraze. Šuga je široko rasprostranjena u našoj zemlji i prouzrokuje direktne i indirektne štete. Najveće štete nastaju kod ovaca i krznašica zbog oštećenja vune i krzna. Životije obolele od šuge smanjuju proizvodnju, a mogu imati i poremećaje zdravstvenog stanja.
Dijagnoza se postavlja na osnovu epidemiološke anamneze i kliničke slike, a potvrđuje se mikroskopskim dokazivanjem parazita u kožnim promenama.

 

Sarkoptes šuga (Sarkoptoza)

 

Ovu vrstu šuge uzrokuje šugarac Sarcoptes scabiei. Ova šuga je od velikog značaja jer je veoma kontagiozna. Ovaj šugarac je najvažniji ektoparazit svinja , javlja se i kod pasa, a neuobičajen je i ređe se javlja kod ovaca, koza, goveda, konja i kunića dok se kod mačaka ne javlja. Ova šuga se javlja i kod čoveka. Iako svaka vrsta ima svoje specifične varijetete sarkoptes šugarca, moguće su unakrsne infekcije.
Telo Sarcoptes scabiei je ovalno, dužine 0.2-0.5mm, a ženka je veća od mužijaka. Uglavnom su lokalizovani  na predelima gde je nežna koža, pokrivena kratkom dlakom ili čekinjama. O dove šuge najteže obole svinje, konji, goveda i psi. Bolest se najčešće javlja tokom  hladnih dana ali se može javiti tokom cele godine. U toplijim danima pod dejstvom sunčevih zraka mnoge infestirane životinje klinički prividno ozdrave ali se mnogi šugarci zadrže na mestima gde ne prodire sunčeva svetlost. U jesen i zimu kada su životinje izložene vlagi i hladnoći, šuga se ponovo klinički ispoljava, a šugarci se prenose na zdrave životinje. Šugarci se veoma brzo razmnožavaju na životinjama koje se nalaze u malom i tamnom prostoru. Nedovoljna ishrana životinja, loši higijenski uslovi i prenatrpanost životinja u objektu doprinosi širenju šuge.
Sarcoptes scabiei buši epidermis i pravi hodnike duboko u epidermisu. Zbog kretanja šugaraca, proizvodnje sekreta šugarca i zbog hipersenzitivne reakcije na prisustvo šugarca nastaje zapaljenje kože i jak svrab zbog čega se životinja češe, a zbog preteranog češanja mogu nastati rane i sekundarne bakterijske infekcije kože. Promene započinju na ušima, glavi i vratu, a mogu biti i generalizovane. Rane promene su u vidu eritrematoznih macula, papula, krusti koje se pod prstima osećaju kao mali čvorići. Kasnije koža postaje ljuspasta, bez dlaka, suva, krastava i sa naslagama. U tunelima u rožnatom sloju mikroskopski se mogu naći grinje, jaja i feces.

 

Psoroptes šuga (Psoroptoza)

 

Ova vrsta šuge se najčešće javlja kod ovaca i kod njih ima najveći značaj, ređe se javlja kod koza , kunića,  goveda i konja dok se kod svinja, pasa i mačaka ne javlja.
Uzročnik psoroptoze je Psoroptes equi koji ima svoje varijetete koji su specifični za životinjsku vrstu. Psoroptozu ovaca uzrokuje Psoroptes equi var. ovis, psoroptozu koza P.equi var. caprae, psoroptozu konja P.equi var. equi, psoroptozu goveda P.equi var. bovis i psoroptozu kunića P.equi var. cuniculi. Telo ovih šugaraca je ovalno izduženo, veličine 0.5-0.9mm, žive na površini kože i ne prave hodnike u koži već bodu kožu zbog sisanja krvi i limfe. Bušenjem kože nastaju otvori kroz koje izlazi limfa sa propalim ćelijama epidermisa pa se na koži stvaraju naslage. Na koži nastaju zapaljivi procesi zbog čega dlaka opada. Sekreti šugaraca izazivaju svrab,a životinja se češe pa mogu nastati krvarenja i sekundarne infekcije. Na koži mogu nastati zadebljanja, suve ljuspe i kraste.
Ovi šugarci na domaćinu žive 1-2 meseca i polažu oko 60 jaja, a razvojni ciklus traje 2 do 3 nedelje tokom hladnih dana , a 2 do 3 meseca tokom letnjih dana. Bolest izbija u hladnim danima kada životinje borave u prostorijama, a leti kada su životinje na otvorenom pod dejstvom sunčevih zraka, uzročnici prelaze u abiotično stanje, živi su ali se ne razmnožavaju. Infekcija se prenosi direktnim kontaktom sa obolelim životinjama ili indirektno preko raznih predmeta. Na predmetima mogu ostati sposobni za infekciju do 6 meseci.

 

Horioptes šuga (Horioptoza)

 

Uzročnik ove manje značajne vrste šuge je Chorioptes bovis koja se javlja kod goveda, konja, koza i ovaca. Uzročnik ima svoje varijetete: var. bovis se javlja kod goveda, var. equi kod konja i var. ovis kod ovaca mada nisu specifični za domaćina. Ovi šugarci su ovalnog oblika i dužine 0.27 do 0.4 mm, žive na površini kože i uzrokuju iritaciju i svrab. Životinje se češu, ozleđuju kožu i na koži se javljaju eritem, papule, kraste, ljuspe, a dlaka opada. Bolest ima lagan tok, a tokom zimskih perioda dolazi do izražaja. Ova šuga je manje kontagiozna od predhodne.

 

Notoedres šuga (Notoedroza)

 

Ova šuga se najčešće javlja kod mačaka i kunića, povremeno kod lisica i pasa, a lako se prenosi i na čoveka. Uzročnici ove vrste šuge su Notoedres cati var. cati (psi i mačke ) i Notoedres cati var.cuniculi (kunići) koji liče na sarkoptes šugarce ali su nešto manji. Ova šuga je visokokontagiozna pruritična bolest koja počinje eritematoznim papularnim osipom, a nakon toga nastaju ljuspe, kraste i dolazi do opadanja dlake. U hroničnom obliku dolazi do zadebljanja i otvrdnuća kože. Lezije najčešće nastaju na vratu, šire se po glavi i ušima, a mogu biti i generalizovane.

 

Otodektes šuga (Otodektoza)

 

Ova vrsta šuge se javlja kod pasa i mačaka sa lokalizacijom na spoljašnjem ušnom kanalu, a ponekad može biti prisutna i na drugim delovima tela. Uzročnik kod pasa je Otodectes cynotis var. canis, a kod mačaka Otodectes cynotis var.cati. Šugarci žive na površini kože i mogu se videti golim okom. Ova šuga se manifestuje jakim svrabom u ušima koji nastupa u talasima.

 

Knemidokoptes šuga (Knemidokoptoza)

 

Ova vrsta šuge javlja se samo kod domaćih i divljih ptica po nogama i po telu. Cnemidocoptes mutans izaziva šugu sa lokalizacijom po nogama u predelu tarzalnog zgloba. Cnemidocoptes gallinae parazitira na celom telu izuzev na repu i krilima,izaziva ispadanje perja. Na koži se formiraju obilne naslage propalog epidermisa, a kasnije nastaju kraste. Ako se naslage skinu koža krvari.

 

Psorergates šuga

 

Ova vrsta šuge se javlja kod ovaca na Novom Zelandu, u Australiji, u Južnoj Africi i Argentini. Uzročnik ove šuge je Psorergates ovis. Manifestuje se stvaranjem papula i ljuspi duž trupa. Kasnije runo postaje čupavo, nataju sekundarne kruste, otvrdnuće kože, hiperpigmentacija i alopecija.

 

Šuga konja

 

Šugu konja uzrokuju Sarcoptes scabiei var. equi,  Chorioptes bovis  var. equi i Psoroptes equi var.equi.

Sarkoptes šuga konja

Razvojni ciklus uzročnika sarkoptes šuge konja traje 12 do 16 dana, a uzročnici izvan tela mogu preživeti najviše tri nedelje što je bitan podatak za prenos infekcije indirektnim putem. Bolest se prenosi najčešće direktnim kontaktom sa uzročnikom ali može i indirektnim kontaktom preko pribora za timarenje, preko opreme za konje, preko kontaminiranih prostorija itd.
Sarkoptes šuga konja javlja se na mestima koja su slabije obrasla dlakom, počinje na glavi, oko očiju, na obrazima, zatim se širi po vratu, leđima, bokovima, i dorzalnim delovima nogu. Sarkoptes šugarci ne napadaju delove obrasle dugom dlakom. Na mestu prodora šugaraca prvo se javljaju rozeole, zatim čvorići, a zatim vezikule. Dlaka počinje da opada, koža je suva, peruta se, zadebljana i naborana. Konji su uznemireni , češu se i grizu mesta na kojima se nalaze promene. Ako se na vreme ne počne sa lečenjem dolazi do razvoja sekundarnih bakterijskih infekcija i nastanka gnojnih zapaljenja na promenjenim mestima. Do uginuća može doći za 4 do 6 meseci ako se šuga ne leči.

Horioptes šuga konja

Ova šuga se javlja ređe od sarkoptes šuge, a najčešće se javlja kod hladnokrvnih rasa konja kod kojih su distalni delovi nogu obrasli gustom i nešto dužom dlakom. Promene se najpre javljaju na kičici najčešće na zadnjim nogama, a zatim se proces sporo širi na tarzalne i karpalne zglobove. Životinje su nervozne, češu se, taru i grickaju noge usled svraba.

Psoroptes šuga konja

Ova šuga je retka kod konja. Promene su lokalizovane na dorzalnom delu vrata koji je prekriven grivom i na repu usled čega se početne promene teško zapažaju. Promene  se šire na lopatice i na sapi, a mogu biti zahvaćeni i delovi trupa. Koža na promenjenim mestima je bez dlake, suva i naborana, a u nekim slučajevima može biti vlažna i lepljiva sa neprijatnim mirisom.

Terapija:
Sprovodi se najčešće lokalnim tretmanom skabicidnim sredstvima ili Ivermektinom (Equalant tečnost 1% ). Terapija se sprovodi dvokratno u razmaku oko 10 dana.

 

Šuga goveda

 

Šugu goveda uzrokuju Sarcoptes scabiei var. bovis, Psoroptes equi var. bovis, Chorioptes bovis var. bovis.

Sarkoptes šuga goveda

Klinička slika sarkoptoze goveda je slična kao kod konja. Promene su lokalizovane na glavi, a zatim se šire na vrat i grudni koš. Koža postaje suve i jako naborana. Ova vrsta šuge se veoma brzo širi među govedima.

Psoroptes šuga goveda

Početne promene kod psoroptoze goveda javljaju se oko baze repa, na dorzalnoj strani vrata, perinealnoj regiji, vimenu, skrotumu, sa medijalne i lateralne strane ekstremiteta, a mogu zahvatiti i celo telo. Koža izgleda kvrgava. Tokom leta promene mogu privremeno  nestati.

Horioptes šuga goveda

Ova šuga počinje na distalnim delovima zadnjih nogu odakle se širi proksimalno i zahvata zadnji deo tela. Retko može da zahvati leđa. Horioptoza goveda se teže prenosi sa jedne na drugu životinju pa se broj obolelih sporo uvećava.
Terapija se sprovodi supkutanim davanjem ivermektina ili lokalnim tretmanom sa ivermektinom za posipanje. Uništavanje šugaraca se takođe vrši prskanjem ili trljanjem kože rastvorima skabicidnih sredstava. Terapija se sprovodi dvokratno u razmaku oko 10 dana.

 

Šuga ovaca i koza

 

Šugu ovaca uzrokuju Psoroptes equi ver. ovis, Sarcoptes scabiei var.ovis i Chorioptes bovis var.ovis.  Kod koza se najčešće javlja sarkoptes šuga.
Najznačajnija šuga kod ovaca je Psoroptes šuga, dok su Sarkoptes i Horioptes šuga manje značajne, izazivaju lakša oboljenja, prouzrokuju manje štete i lakše se leče.

Psoroptozu ovaca uzrokuje Psoroptes equi var.ovis  koji živi na površini kože i svojim rilom buši kožu i sisa krv , a svojim prisustvom iritira kožu, izaziva lokalnu inflamaciju i jak svrab. Na mestu uboda stvaraju se čvorići i vezikule i to već za 2 do 3 dana od infekcije. Čvorići se pretvaraju u vezikule, a zatim u pustule koje na kraju prskaju i sasuše se pa nastaju kraste. Zbog prisustva šugarca ovce se češu o razne predmete, grizu kožu pa se inflamacija kože širi na veće površine, vuna ispada u pramenovima, a na mestima kože bez vune, koža zadebljava i nabora se. Šugarci se najčešće zadržavaju na mestima koja su najbolje obrasla vunom, a to je duž grebena i na leđima. U letnjim danima šuga uglavnom bude skrivena jer se šugarci zadržavaju na mestima gde sunčeva svetlost ne prodire. Bolest se najčešće širi zimi i u rano proleće i može brzo da zahvati celo telo. U zapuštenim slučajevima životinja može da smrša do stanja kaheksije.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i na osnovu nalaza šugaraca na koži koji mogu da se vide i golim okom s obzirom da žive na površini kože.

Kod sarkoptoze ovaca promene su lokalizovane na glavi, oko očiju, nosa, ušiju i usta, na trbuhu i nogama odn. na svim delovima kože koji su manje obrasli dlakom.

Horioptoza ovaca je lokalizovana najčešće na nogama i veoma sporo se širi u stadu.

Terapija:
U novije vreme terapija šuge ovaca se najčešće sprovodi supkutanim davanjem Ivermektina koji deluje sistemski na šugarce. Terapija se sprovodi dvokratno u razmaku oko 10 dana.
Terapija šuge ranije se sprovodila kupanjem, prskanjem, kvašenjem i trljanjem određenih delova tela skabicidnim sredstvima. U kasno proleće i leto terapija šuge ovaca sprovodila se kupanjem predhodno ošišanih ovaca u specijalno izgrađenim bazenima koji sadrže rastvor skabicidnog sredstva. Bazeni su dužine 5 do 10 metara i u njih se ubacuju ovce koje plivaju u rastvoru, a tokom plivanja glava im se zagnjuri kako bi rastvor delovao i na šugarce koji se nalaze na glavi. Kupanje ovaca može imati i neke neželjene efekte kao što su aspiracija tečnosti iz bazena prilikom potapanja glave, nastanak pneumonije zbog hladnog vremena, intoksikacija preko oštećene kože, ponekad smrtni ishod.
Ukoliko je kupanje ovaca neizvodljivo zbog hladnog vremena ili zbog broja grla, ovce se mogu prskati rastvorima skabicidnih sredstava, a nakon prskanja se sunđerom ili četkom istrljaju delovi tela obuhvaćeni šugom. Tretiranje životinja obavlja se dvokratno u razmaku od 7 do 10 dana. Prostorije u kojima su boravile ovce potrebno je takođe tretirati skabicidnim sredtvima i to kupanjem ili prkanjem prostorija.

 

Šuga svinja

 

Šuga svinja je veoma kontagiozno oboljenje svinja koje se javlja širom sveta kod svinja svih uzrasta. Uzročnik šuge svinja je Sarcoptes scabiei var.suis dok ostale vrste šugaraca ne parazitiraju kod svinja.
Uzročnik buši hodnike kroz kožu što izaziva jak svrab kod svinja. Prve promene su lokalizovane oko njuške, očiju, ušiju i na unutrašnjim stranama tela, a mogu da se prošire i na druge delove tela. Koža svinja postaje suva, ispucala i naborana, zadebljala, prekrivena krastama, čekinje su proređene ili izlomljene. Usled pucanja kože dolazi do ceđenja krvi i limfe ,a mogu nastati i sekundarne bakterijske infekcije. Oko svinja koje su zaražene šugom često se oseća neprijatan miris. Šuga svinja može da nanese velike štete, naročito kod mladih svinja koje usled anemije, mršavosti i kaheksije mogu i da uginu. Svinje infestirane šugarcima imaju slabiji prirast.

Terapija:
Terapija se sprovodi dvokratnim davanjem ivermektina supkutano. Pored parenteralne terapije svinje se mogu i lokalno tretirati prskanjem rastvorima skabicidnih sredstava ili kupanjem.

 

Šuga živine

 

Kod domaćih i divljih ptica javlja se knemidokoptes šuga koju uzrokuje Cnemidokoptes mutans ( šuga nogu) i Cnemidokoptes gallinae. Najčešće se javlja šuga nogu koja je lokalizovana na delovima nogu koji nisu obrasli perjem. Ova vrsta šuge javlja se uglavnom kod ptica starijih preko 2 godine. Proces je uglavnom lokalizovan oko tarzalnog zgloba gde usled iritacije dolazi do hipertrofije stratum corneum-a i dermatitisa.Napredovanjem procesa nastaju naslage na nogama koje mogu biti debele i nekoliko centimetara. Naslage vrše pritisak na krvne sudove usled čega može doći do otpadanja prstiju. Ispod naslaga koža lako krvari. Životinje zbog promena teško hodaju.
Šuga tela je ređa kod živine, a lokalizovana je na delovima tela koji su obrasli dlakom. Šugarci su najčešće lokalizovani u predelu glave, vrata, leđa i grudi. Šugarci izazivaju svrab usled ćega se ptice češu i oštećuju perije koje ispada. Na mestiima gde je opalo perje uočavaju se naslage epidermisa.

 

Šuga pasa

 

Šuga pasa je parazitsko oboljenje kože koje se manifestuje hroničnim tokom, svrabom, opadanjem dlake i promenama na koži. Danas se retko sreće ovo oboljenje jer vlasnici drže pse u dobrim higijenskim uslovima  i sreće se mnogo cešće kod pasa lutalica. Nekoliko vrsta šugaraca može uzrokovati šugu pa prema tome razlikujemo Sarkoptes šugu, Otodektes šugu i Notoedres šugu pasa.

Sarkoptes šuga pasa (Sarkoptoza pasa):

Uzročnik sarkoptes šuge pasa je Sarcoptes scabiei varijetet canis.  Ova vrsta šuge se javlja i kod drugih vrsta životinja, a može se preneti i na čoveka . Iako su šugarci specifični za domaćina na kom parazitiraju, oni mogu da izazovu bolest i kod drugih vrsta. Tako na primer šugarac pasa može da izazove oboljenje i kod mačaka, lisica i ljudi. Šuga se prenosi direktno (dodirom) i indirektno (preko zarazenih stvari). Mužijaci šugarci, se uglavnom nalaze na koži životinje dok ženke prave hodnike kroz površinske slojeve kože izazivajući razne promene na koži. Oplođena ženka polaže jaja u tunelima koje buši ispod površine kože i to brzinom od 2-3 mm kože dnevno. Šugarcima više odgovaraju mesta na koži gde ima manje dlaka tako da najčešće borave na ušima, laktovima, stomaku i donjim delovima nogu.
Na infestaciju su najosetljivije mlade životinje, a bolest se javlja kod svih starosnih kategorija. Od momenta infestacije pa do pojave prvih simptoma bolesti može proći različito dug period ( par dana do 3-4 nedelje)  što zavisi od broja parazita, godišnjeg doba,  higijene itd. Loša ishrana, nehigijenski uslovi držanja i oslabljena otpornost organizma pomažu razvoju bolesti.
Promene se najpre ispoljavaju  na koži glave, ušima, nosu, oko očiju, na donjoj strani trbuha, na grudima, laktovima i unutrašnjim stranama butina. Na promenjenim mestima, javljaju ce mali crveni čvorici, papule, vezikule pa i pustule, a koža postaje suva i peruta se. Životinja se češe pa se na koži mogu javiti ogrebotine i rane koje su podložne sekundarnim bakterijskim infekcijama. Kasnije koža ogrubi, zadeblja i nabora se, a dlake opadaju pa se na koži javljaju pojedina mesta bez dlaka Dolazi do hroničnog zapaljenja epiderma i hiper i parakeratoze. Vremenom se povecavaju zahvacene povrsine, a bolest može trajati mesecima i godinama. Neki psi ne moraju da imaju klasične znakove šuge. Obično imaju manje crvenilo na koži i povremeni svrab. U ovakvim slučajevima treba voditi računa da se ne sprovodi pogrešna terapija.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i nalaza uzročnika u skarifikatu kože. Dijagnozu nije uvek lako postaviti pogotovo ako je process uznapredovao ili ako je životinja predhodno tretirana nekim sredstvima.
Terapija se sprovodi skabicidnim sredstvima za spoljašnjui upotrebu (lindan, hlordan, diazinon, benzil benzoat, karbaril,propoksur, amitraz i piretroidi u kombinaciji sa piperonil butoksidom). Terapija se sprovodi kupanjem životinje u rastvorima skabicidnih sredstava,prskanjem ,mazanjem i trljanjem celog tela, kvašenjem ili delimičnom obradom pojedinih delova tela rastvorima, suspenzijama ili emulzijama skabicidnih sredstava. Kod životinja koje imaju dugu dlaku potrebno je ošišati dlake pre tretmana U poslednje vreme terapija se najčešće sprovodi peroralnim ili supkutanim davanjem ivermektina. Ivermektin se najčešće daje peroralno zbog svojih neželjenih efekata mada se u praksi često daje i supkutano.Psi rase koli , bobtail, pinč i još neke rase su osetljivi na terapiju ivermektinom pa se izbegava njegova upotreba kod ovih rasa . U nekim slučajevima može doći i do uginuća kod ovih rasa.Druge rase pasa takođe mogu imati neželjene efekte nakon primene ivermektina, a ukoliko dođe do ispoljavanja neželjenih efekata i toksičnosti od strane ovog leka daje se pikrotoksin i flumazelin.
Pored obolelih životinja potrebno je tretirati i sve životinje koje su bile u kontaktu sa obolelom kao i površine sa kojima je životinja bila u kontaktu jer šugarci mogu preživeti oko 20 dana u spoljašnjoj sredini. Terapija šuge se sprovodi dvokratno u razmaku 10 do 14 dana zbog zaostalih jaja šugaraca.

Otodektes šuga pasa (Otodektoza, Šuga ušiju)

Uzročnik otodektes šuge pasa je šugarac Otodectes cynotis var. canis koji može da se vidi i golim okom jer parazitira na površini kože ušnog kanala.Ovaj oblik šuge može da se javi i  kod macaka, lisica i lasica. Otodectes šugarci nisu specifični za vrstu, tako da jednako napadaju i pse i mačke i vrlo se lako prenose sa životinje na životinju.
Otodektoza se naziva još i šuga ušiju jer se uzročnik najčešće lokalizuje u spoljašnjem ušnom kanalu i ona je najčešći oblik šuge kod pasa. Promene nastale dejstvom ovog šugarca uglavnom su lokalizovane na koži spoljašnjeg ušnog kanala u vidu zapaljenja i pojačanog lučenja cerumena iz uha. Cerumen je tamno-mrke boje i ispunjava ušni kanal, a u njemu se nalazi veliki broj šugaraca. Pas je nervozan, stalno trese glavom, krivi glavu u jednu pa u drugu stranu,čese uši odnosno predele oko njih. Zbog čestog češanja koža oko uha i ušna školjka su oštećene i prekrivene krastama.
U težim slučajevima mogu nastati epileptiformni napadi, kretanje u krug i tortikolis. Šugarci često napuštaju upaljeno uho i naseljavaju kožu glave, vrata i prednjih nogu i izazivaju eritrem, pojavu ljuspi i krasti i opadanje dlake.
Dijagnoza se postavlja nalazom parazita u cerumenu. Terapija ove šuge sastoji se u odstranjivanju nagomilanog sadržaja iz spoljašnjeg ušnog kanala i tretiranja uha ili celog tela skabicidnim sredstvima.  Potrebna su dva lečenja u razmaku 10 do 14 dana. U terapiji se koriste skabicidna sredstva kao što su lindan, hlordan, diazinon, benzil benzoat, karbaril,propoksur, amitraz i piretroidi u kombinaciji sa piperonil butoksidom. Terapija se sprovodi kupanjem životinje u rastvorima skabicidnih sredstava, prskanjem,mazanjem itd.Terapija se takođe može sprovoditi ukapavanjem topikalnih antiparazitika u uho npr. amitraz u propilen glikolu ili lokalni tretman uha sa 0.1% lindanom. Supkutano  ili peroralno se može dati Ivermektin. Lokalnu terapiju uha treba sprovoditi oko 4 nedelje.

Notoedres šuga pasa (Notoedroza pasa)

Ova šuga se najčešće javlja kod mačaka ali povremeno može da se javi kod pasa, a lako se prenosi na čoveka. Uzročnik je šugarac Notoedres cati var. cati. Uzročnik se prvo lokalizuje na predelima glave ( lice i uši), zatim na vratu, šapama, a zatim i na ostalim delovima tela. Promene su u vidu papularnog osipa, a zatim nastaju kraste i ljuspe po koži, a dlaka opada. U kasnijem toku bolesti koža otvrdne. Dijagnoza i terapija su iste kao kod sarkoptoze.

 

Šuga mačaka

 

Kod mačaka se javlja notoedres i otodektes šuga. Uzročnik notoedres šuge (Notoedroza) mačaka je Notoedres cati var.cati. Promene kod mačaka počinu na glavi u vidu eritrematozno-papularnog osipa. Mačke se češu, opada im dlaka sa glave, temena i potiljka, a koža je prekrivena krastama. U kasnijem toku bolesti svrab je manje izražen, a na koži se obrazuju debele naslage slepljene peruti, koža je gruba , tvrda, naborana ili sa suvim krastama. Promene mogu da se prošire na celo telo.
Otodektes šugu mačaka uzrokuje Otodectes cynotis var.cati, a promene su slične kao kod pasa.
Terapija šuge mačaka sprovodi se kao i kod pasa.

 

Šuga kunića

 

Šugu kunića izazivaju Sarcoptes scabei var.cuniculi, Psoroptes equi var. cuniculi i Notoedres cati var.cuniculi.
Sarkoptes šuga kunića počinje na glavi, oko njuške, a može da se proširi i na distalne delove nogu. Ređe su zahvaćeni drugi delovi tela. Šuga može da zahvati veći broj kunića u zapatu. Promene na koži su slične kao i kod ostalih životinja obolelih od sarkoptes šuge.
Psoroptes šuga kunića je šuga ušiju. Promene počinju u dnu ušne školjke. Najpre se primjećuje trešenje glavom i svrab u području oko ušiju. Kunići češu zadnjim nogama uho, a uho i glavu drže spušteno na onu stranu na kojoj je uho zahvaćeno. Vremenom se ušna školjka ispuni sadržajem smeđe boje, a koža je u krastama ispod kojih se nalazi zapaljeno tkivo sa čvorićima. U izuzetno teškim slučajevima proces se može proširiti na susedne delove glave. Na spoljašnjoj strani uva i u unutrašnjosti primećuje se i perut sivkaste boje.
Notoedres šuga kunića izaziva promene na koži glave, oko usta, nosa, na čelu, oko očiju, na vilicama i na šapama. Kunići otežano uzimaju hranu pa može doći do mršavljenja i uginuća. Koža je gruba sa naborima i ispucala.
Terapija se sprovodi skabicidnim sredstvima slično kao kod pasa i mačaka.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura: 

 

1. Đukić B., Aleksić.V.Z.,(2001): Sudska veterinarska medicina-bolesti i mane životinja,Beograd,2001.
2. Aleksić N. ,Parazitske bolesti-specijalni deo, Beograd, 2004.
3. Jezdimirović, B.M., Veterinarska farmakologija, , Drugo prerađeno i dopunjeno izdanje, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,2000.
4. Cvetković Lj., Parazitske bolesti, Beograd,2003.
5. M. Donald Mc Gavin., James F. Zachary., Grabarević Ž., specijalna veterinarska patologija, prema četvrtom američkom izdanju, Varaždin, 2008.

 

Izvori sa interneta:

 

http://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=45

http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?f=9&t=852&view=next

http://www.pet-centar.hr/content/view/2663/70/