Veliki pozdrav svima, ljudi imam ogroman problem koji mi ne da mira 2 godine, cak sam i psihicki "vrdnuo" sto bi se reklo pa bih hteo da se posavetujem sa vama, naime imam psa starog 15 godina, mesanac. Zbog poslovnih obaveza moram da se preselim u veci grad i iznajmim stan u zgradi ( jer za kucu nemam para da bih iznajmio ) a ne pada mi na pamet da ga se odreknem, poklonim nekom ili, boze sacuvaj, uspavam psa. Bio je samnom 15 godina i u dobru i u zlu, odrastao sam sa njim, sada imam 24 godina, i posle svih tih godina bih i ubio za njega ako treba, ali imam veliki problem pa krenucu nekako redom...

Najpre transport:
Kako da izvedem da transportujem psa koji je samo jednom imao voznju u autu i koji je tom prilikom poludeo, drhtao je, lajao, cvileo, skakao...jednostavno je poludeo u pravom smislu te reci ( a bila je to voznja od 5-6 minuta, par ulica do lokalnog parka, ova voznja u slucaju preseljenja bi trajala bar 5 sati ). Plasim se da ce pri ponovnom kontaktu sa vozilom biti jos gore. Kako da ga umirim, kako da obavim taj transport a da ne bude cele te drame...Hoce li uopste on preziveti taj put kada se toliko uznemiri?

Prilagodjavanje:
Ajde nekako da kazem, transport je obavljen, preselio sam se, sada ide jos jedan veliki problem...Taj pas je 15 godina u jednom dvoristu i naselju, poznaje ulice, i sada ga ja prebacim u veci grad, buka, novo mesto, novi kraj, nova soba, stan, ne mogu ni ja da se prilagodim a ne jedan stari pas, koji vec polako i slabije cuje i vidi...kako ce se prilagoditi...Kolika je to trauma za njega?

Setnja:
Redovno se setamo ali bez povodac, ovo je mali grad, miran, nema buke, nema puno vozila...pogotovo u mom kraju je sve jos mirnije nego u ostalim pa moze slobodno da se seta i bez lanca, ponekad ga pustim i sam da se prosvrcka niz ulicu...mali je to pas, nije agresivan, jednostavno ljubimac cele ulice, "ponosni gospodin", kako ga zovu komsije, proseta se malo pa dodje, a uvece setamo zajedno, ali opet kazem, ovo je mali grad, kroz moju ulicu ponekad ne prodje ni jedan auto dnevno, a kako cu ga setati u vecem gradu gde dnevno ima bar 20 udesa a ljudi kao mravi......jednom prilikom sam pokusao da mu stavim povodac on je poceo da skace da baca glavu da grebe ( nije navikao )...kako cu mu posle 15 godina sad staviti lanac oko vrata, a nekako ga moram prosetati...

Pas je male rase mozda do 15 kila ( ako ne i manje ), nije profesionalno dresiran, mesanac je, prema njemu se nikada niko nije odnosio kao prema psu ili sa stavom ja sam tvoj gazda, zaista svi u kuci vodimo racuna o njemu vise nego o nama i bilo bi mi neverovatno drago ako bi se naslo neko resenje za ovaj problem...u suprotnom moram da biram, ili da se preselim i ugrabim punom sakom prilike koje mi se pruzaju u poslu, ili da ostanem ovde sa psom pa kako mi bog da...

Oprostite sto pisem ovako dugacak tekst, a i malo sam uznemiren danas zbog hiljadu stvari pa sam mozda napisao i nesto sto i nije imalo potrebe da se pise. U svakom slucaju nadam se da cete razumeti o cemu se radi, moguce da sam malo nerazumno opisao situaciju, ali bih voleo da cujem vase misljenje, savete, iskustva u slicnim situacijama

Pozdrav i dobrodoslica na forum.
"Vrdnjavanje" u ovakvoj situaciji je vise nego razumljivo, i na zalost, vise nego opravdano.
Citajuci ovaj post prepoznao sam karaktere vise svojih pasa koje sam kroz godine iza mene cuvao. Preferiram mesance, pa su i ovi kojih sam se podsetio citajuci forum, takodje bili mesanci. Mada pseca psihologija treba da bude relativno univerzalna bez obzira na rasu, licno smatram da su mesanci tu van kategorije.
Transport: hemija je cudo i svakako postoji nacin i da u ovom slucaju hemija ucini svoju magiju. Dakle, zivotinju je moguce transportovati. Procedura je sasvim solidno bezbedna, uz koriscenje lekova iz humane medicine ili posebno koncipiranih lekova za upotrebu u veterini.
Prilagodjavanje na novu sredinu: pas ide gde i vlasnik (gazda). Uz vlasnika se oseca bezbedno i sigurno i vrlo brzo prihvata novu sredinu kao svoju. Ovde je starost otezavajuci faktor i smanjuje sposobnost adaptacije i brzinu iste, ali nije nemoguce. Osnovni problem je drasticno menjanje navika, odnosno, prilagoditi dvorisnog psa na stan, i to nakon 15 godina. I to smatram za moguce, ali vrlo vrlo tesko.
Setnja: 15 godina apsolutne slobode, i sad odjednom neki kajsevi, lanci, katanci...Narocito sto je vec probano, pa se od toga odustalo zbog njegove lose reakcije. To kad se radi, radi se do kraja. Svaki naredni put je sve teze i teze pokusavati da mu se stavlja ogrlica, povodac i sl.
Na kraju, moje misljenje, koje ne mora da bude presudno, ali moram da to kazem. 15 godina je pristojna starost i za mesance. Naravno, mogu oni ziveti i osetno duze... Taj period koji mu je ostao, trebalo bi da prezivi kako je njemu najprijatnije. To podrazumeva poznato okruzenje, poznate ljude, poznate dnevne rutinske radnje u vidu setnje u odredjeno vreme, hranjenje u odredjeno vreme i sl.
U datim okolnostima to moze dobiti samo ako ostane u svom starom okruzenju. Tu ce sigurno ostati neko ko moze da mu pruzi sve kao sto je i do sad imao. Privici ce se i na tvoju odsutnost polako vremenom bez posledica, veruj mi. Trenutno i ja zivim odvojen od svog psa sa kojim sam ziveo skoro 10 godina u stanu. Eno je ziva i zdrava, ostatak moje porodice brine o njoj. Kad god sam u mogucnosti( vikendom najcesece) provodimo nezaboravne trenutke i dalje i ta prica i dalje nije gotova i ako se i meni cinilo da ce razdvajanje biti kraj sveta.