Zbog cega je znacajno stajsko djubrivo? Da li se koristi djubrivo koje vodi poreklo od svake domace zivotinje ili samo nekih? Predpostavljam da se djubriva razlikuju po kvalitetu zbog hrane kojom se zivotinja hrani? Koje djubrivo je shodno tome najbolje i yasto?
Hvala!

He he he... Ponekad svratim na forum da vidim ima li nekih promena... novih tema... a ova je bas zanimljiva... posteno me nasmeja naslov!

Zanimljivo je da su jos drevne Maje znale koliki je znacaj stajskog djubriva. Anyway... vidim da je pitanje ozbiljno pa stoga zelim da pomognem.

Stajsko djubrivo poreklom od domacih zivotinja kao sto su npr. svinje, goveda. ovce, koze, zivina, konji se najvise koristi u poljoprivredi (poboljsanje kvaliteta zemljista). Sustina je u vracanju organskih i mineralnih sastojaka nazad u povrsinske slojeve zemljista, odn humusa koji nastaje uz kombinaciju vremena, vlage, toplote i mikroorganizama i organizama koji zive u zemljistu.

Kvalitetno stajsko djubrivo nastaje posle otprilike 1-2 god (tu zavisi da li se samo baca na gomilu ili je kao duboka prostirka pa zivotinje gaze po njemu... Bolje je kad zivotinje gaze po djubrivu jer kraci period za koje dobijes "izgoreli stajnjak") Stajanjem se takodje dobija kvalitetan stajnjak ali treba jos duzi period da prodje.

izgoreli stajnjak znaci da su fermentacioni procesi prosli i takav stajnjak je povoljan za biljke u smislu lakse asimilacije hranljivih materija, odsustva ili jako mali % prisustva izazivaca biljnih oboljenja u izgorelo stajnjaku...sve je to dobro za biljke.

Temperatura dolazi poreklom iz organskih materija (i do 70C) i ona unistava veliki br mikroorganizama u stajnjaku - zato se kod npr izbijanja pojedinih oboljenja kod zivotinja zabranjuje upotreba stajnjaka u odredjenom periodu...lepo bi bilo ovde neki primer ali sam zaboravio cifre...

Razlikuju se po kvalitetu i jacini... najjaci je stajnjak od zivine a najslabiji od konja... u smislu fermentacionih sposobnosti...oba stajnjaka su kvalitetna tu nema sumnje. Sta znaci u smislu fermentacionih sposobnosti?

Sta ce se desiti ukoliko se iznese svez zivinski stajnjak direktno iz objekta na njivu? Zivinski stajnjak ima osobinu burne fermentacije...ukratko...takav svez ce fermentisati direktno na njivi gde ces ti posaditi npr kukuruz dogodine...u junu-julu kada obicno ima malo kise biljka kukuruza se nece moci izboriti sa manjkom vlage, fermentacijom stajnjaka koji zahteva vlagu i zahteva samog kukuruza kada pocinje da formira klipove - narodski receno "izgorece kukuruz". Ukoliko bude u tom periodu obilnih kisa - bice suprotno, imaces vrhunske prinose, veliki zelen kukuruz sa velikim klipovima. Na neki nacin se kockas jer su kise one koje odredjuju kakav ce ishod biti (ili navodnjavanje ali pretpostavljam da pricamo o Srbiji - znaci bronzano doba jos uvek...).

Zato je najsigurnije da stajnjak fermentise pa tek onda na njivu.
Elem, stajnjak ko stajnjak...ono sto je jos vredno pomena je KOMPOST.

Sustina je u nacinu razmisljanja...ukratko ko ne razmislja o buducnosti nece je ni imati... Da povucemo paralelu - Stajnjak, kompost, humus to sve u velikom % ostaje u povrsinskim slojevima zemlje, prirodno je i tu nema diskusije da li je dobro! Vestacka djubriva - instantno daju rezultate, bacis npr NPK, biljke brzo i lako asimiluju, ali samo delic bacenog, onda kise spiraju i idu u dublje slojeve zemljista...prvo se nadje hemija u rekama i jezerima...leti zbog visokih t i artificijalnih kolicina azota u vodi buknu alge...za njihov rast je potreban O2, i eto pomora ribe u letnjim mesecima... i onda nam dede i babe pricaju kako su kao klinci hvatali po 20kg sarane a mi jedva da smo i videli sarana...ponekad samo na vestima neko uhvati nesto vece od 10kg i to je bum...
Drugo mozda jos bitnije, ode sva hemija u jos gublje slojeve zemljista odn u bunare...a odakle mi vadimo vodu za pice? Preciscava se? Ja ja ... preciscava se u ljudskim bubrezima sa posledicnim incidencama raznih oblika maliniteta kod osoba startujuci vec od rane mladosti...

All in all, stajnjak je apsolutno bolji dugorocno gledano od svih drugih oblika djubrenja zemljista hemijom. Ali to je samo ako ljudi razmisljaju: " ok, sta ce biti sa ljudima i za 100-200 god? Sta ja zelim za svoje unuke? Sta ja zelim da ucinim za planetu???

Dobro bi doslo pozitivno unapredjenje svesti i nesvesti medju ljudima, pogotovo u Srbiji.

Ponajvise u smislu "ocisti sneg ispred svoje kuce i ne brini za onaj na komsijinom krovu..."

A medju svim nacijama ovoga sveta: "I HAVE NO COUNTRY TO FIGHT FOR, I AM A CITIZEN OF THE PLANET EARTH"!!!

I tako od jedne teme o stajskom djubrivu mi dodjosmo do ljudske pohlepe.

I jos jedna stvar, njivu uvek djubris u jesen, ne u prolece!

Ukoliko ima zbunjujucih recenica, to je zbog mog nacina pisanja. Izvinjavam se zbog toga.

Srdacan pozdrav!

@acapoznanovic objasnio

P.S. svrati češće

Јако се захваљујем на труду који сте уложили да ми појасните ову тему. Када лаик постави питање оно и те како може звучати смешно. Можда се нисам правилно изразила. Ево засто сам поставила питање које Вам делује смешно: Читала сам да се стајско ђубриво користи и за добијање енергије. Отуда и моје питање
"чему служи стајско ђубриво?" Интересовало ме је да ли постоји још нека сврха стајског ђубрива.
Поздрав!

Dragana, razvijena je tehnologija dobijanja E iz stajskog djubriva kako u svetu tako i kod nas. Farma krava u Vrbasu ima potpuno funkcionalan sistem dobijanja E iz stajskog djubriva...
Srdacan pozdrav!

Takav sistem za dobijanje E iz stajnjaka (i zelene mase) ima i farma krava Global Seed u Čurugu. Radi se o biogas postrojenju slično onom u pomenutoj farmi, Sava Kovačević, u Vrbasu.
Mislim da su to jedina biogas postrojenja u Srbiji.

Nešto o biogasu...



"Sa naših preko 2000 goveda na farmi u Čurugu, na vreme smo počeli da razmišljamo o realnom i sve većem problemu: šta raditi i gde odlagati organski otpad. Sa ovim problemom se susreću i ostala poljoprivredna gazdinstva i industrija, kako u Srbiji tako i u Evropi.
Zato je jedna od glavnih prednosti proizvodnje biogasa pretvaranje većih količina otpada u vredan izvor energije, jer se organski otpad koristi kao supstrat za anaerobnu digestiju.
S druge strane, očekuju nas sve restriktivniji nacionalni i evropski propisi iz oblasti obrade otpada i iskorišćavanja organskog otpada za proizvodnju energije, a biogas postrojenja su jedan od najboljih načina za njihovo ispunjavanje. Takođe, biogas postrojenjem smanjujemo količine otpada i troškove njegovog odlaganja.
Naše biogas postrojenje ima instalisanu snagu od 0,6 MW, s tim što se kao sporedni proizvod pri proizvodnji električne energije pojavljuje i toplotna energija, koja se koristi za zagrevanje objekata. Kao nusproizvod dobija se i 5.000 tona organskog đubriva vrhunskog kvaliteta, koje se koristi u procesu prihrane zemljišta.
U biogas postrojenju obavlja se proizvodnja električne i toplotne energije korišćenjem tečnog i čvrstog stajnjaka dobijenog metodama organske stočarske proizvodnje i kukuruzne silaže, takođe dobijene metodama organske biljne proizvodnje gde se kao propratni proizvod dobijaju tečno i čvrsto organsko đubrivo koje se koristi za ishranu biljaka u procesu organske biljne proizvodnje.
Kao osnovnu sirovinu postrojenje koristi 18.000 tona tečnog stajnjaka, 9.000 tona čvrstog stajnjaka i 5.000 t kukuruzne silaže.
Tokom 2013. godine planiramo da povećamo kapacitet postrojenja na 1,2 MW."

ŠTA JE BIOGAS
I KOJE SU NJEGOVE PREDNOSTI?
Biogas je mešavina metana i ugljen-dioksida sa tragovima amonijaka, vodonika, azota, sumpor vodonika, ugljen-monoksida i vodene pare i jedini obnovljiv izvor energije koji je pogodan za proizvodnju struje, toplotne energije, gasa i tečnih goriva.
Dobija se uz pomoć metanogenih bakterija koje učestvuju u procesu biološke razgradnje materijala bez prisustva kiseonika (anaerobna digestija). Ovaj proces se odvija i u prirodi, u barama, u močvarama, u probavnom traktu preživara ili kontrolisano u uređajima za fermentaciju postrojenja za proizvodnju biogasa.
Anaerobna digestija je rasprostranjena metoda obrade otpada iz stočarstva (tečni i čvrsti stajnjak) što kao rezultat ima dobijanje električne i toplotne energije i kvalitetnog đubriva.
Proizvodnjom biogasa anaerobnom digestijom smanjuju se emisije metana (CH4) i nitro oksida (N2O) do kojih dolazi tokom odlaganja i korišćenja stajskog đubriva.
Rekli smo da je ugljen dioksid glavni uzročnik globalnog zagrevanja i stvaranja efekta staklene bašte. Isparavanjem biogasa CO2 se takođe oslobađa, ali razlika u odnosu na fosilna goriva je u tome što je CO2 iz biogasa nedugo pre oslobađanja bio apsorbovan iz atmosfere fotosintetskom aktivnošću biljaka. Stoga se upotreba biogasa posmatra kao CO2-neutralna i ne utiče na povećanje količine gasova sa efektom staklene bašte.
Upotrebom biogasa doprinosi se ublažavanju pojave globalnog zagrevanja i tako što se menja potrošnja fosilnih goriva za proizvodnju energije i pogonskog goriva te se, i na taj način, znatno smanjuje emisija CO2, CH4 i N2O.
Ipak, najveći doprinos biogasnih postrojenja na smanjenje emisije štetnih gasova ogleda se u činjenici da se sagoreva metan (CH4), koji je za ozonski omotač štetniji oko 22 puta od ugljen dioksida (CO2).
Preuzeto sa www.globalseed.info/