Kostić: Srbija da prihvati GMO
IZVOR: BETA

Beograd -- Interes Srbije je da zadrži organski zdravu hranu ali ne sme da zanemari da je jedan od uslova za prijem u STO da prihvati upotrebu genetski modifikovane hrane.

Ovo kaže predsednik MK Grupe Miodrag Kostić i dodaje da je Srbija "mala" zemlja sa 4,2 miliona hektara obradive površine i da bi trebalo da sačuva kvalitet koji ima.

Prema njegovim rečima, zemlje koje imaju mnogo veće površine obradivog zemljišta, ali na kojima su prinosi mali, trebalo bi da razmisle o GM proizvodnji.

"Da li je šteta veća od upotrebe GM hrane ili da od gladi umre nekoliko miliona ljudi u svetu, veliko je i ozbiljno pitanje", kazao je Kostić.

MK Grupa je predstavnik firme koja se bavi proizvodnjom GMO semenskog materijala Monsanto, ali srpsko tržište snabdeva samo hemijskim proizvodima za poljoprivredu.

U Srbiji je Zakonom o genetski modifikovanim organizmima zabranjena proizvodnja i promet genetski modifikovanih organizama.

Neko uvek uzme veliku svotu parica da progura nesto sto se tesko gura.
Eto , kod nas se oglasio jedan od njih. I to taj celavi...

Veliki intervju profesora Miladina Ševarlića-ima li GMO u Srbiji?

Intervju koji je profesor beogradskog poljoprivrednog fakulteta Miladin Ševarlić dao nedeljniku Svedok početkom ovog meseca. Na kisocima štamapno izdanje.


Prof. Miladin.

INTERVJU: Dr Miladin M. Ševarlć, profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu o prisustvu genetski modifikovane hrane u Srbiji

“Džepni ugovori” truju Srbiju
Piše: Piše: Milan Dinić

Beograd – Genetski modifikovana hrana, ili skraćeno GM, jedno je od glavnih tema kada je reč o opstanku sveta i čovečanstva danas.
Dok proizvođači ove hrane i zagovornici genetskog inženjeringa ističu korisnost ovakvih proizvoda, dobar deo naučne javnosti se ovome protivi i upozorava na nesagledive posledice „izigravanja Boga“.
Svetsku, ali i domaću javnost šokirali su nedavno objavljeni rezultati francuskih istraživača prema kojima su pacovi, koji su hranjeni genetski modifikovanim kukuruzom, mnogo brže obolevali i imali velikih zdravstvenih problema.
Tim povodom, domaća javnost imala je prilike da čuje i profesora Miladina M. Ševarlića sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji je veoma oštro govorio o prisustvu GM hrane u Srbiji preko svetskog giganta „Monsanto„, ali i o veoma jakom uticaju GM lobija u našoj zemlji.
U želji da ova tema ne ostane samo na nivou jednog televizijskog obraćanja, već da bude produbljena, a sa namerom da saznamo kakva je zaista opasnost od GM hrane i koliko je ona prodrla u naše živote, „Svedok“ je razgovarao upravo sa profesorom Ševarlićem.
Šta je problem sa genetski modifikovanom hranom?
Problem je što imamo ukrštanje gena jedne vrste sa genima biljke i životinje druge vrste, a možda već sada a u budućnosti vrlo izvesno i sa čovekom. To može da bude vrlo loše jer se u prirodi tako nešto nikada ne dešava i ne znamo kuda to vodi.
Rezultati eksperimentalnih istraživanja ishrane eksperimentalnih životinja sa genetski modifikovanim proizvodima pokazuju izuzetno loše rezultate po zdravlje tih životinja. Nemoguće je održati prehrambenu bezbednost čovečanstva samo na bazi jedne genetski modifikovane biljke iz jedne vrste biljaka. Priroda ima bogatstvo i nijedna laboratorija to bogatstvo ne može da zameni.
Šta može da krene po zlu kada je reč o korišćenju genetski modifikovane hrane?
U drugoj generaciji eksperimentalnih životinja zapažaju se problemi u organima. U trećoj generaciji, javljaju se tumori. U četvrtoj generaciji javlja se velika smrtnost i besplodnost. Ako bismo to projektovali na ljude, to znači da ova generacija koja sada jede genetski modifikovanu hranu, znajući da to jede ili ne, kroz 75 godina bi imala katastrofalne posledice.
To su dokazali mnogi naučnici i u Rusiji, ali i na Zapadu. Engleski istraživač mađarskog porekla, doktor Pustaji, zbog javnog saopštavanja tih rezultata bez dozvola multinacionalnih kompanija praktično je izopšten iz naučnog sveta i njegova karijera je uništena. DŽon Fagan je 2009. radio analizu 136 do sada javnosti dostupnih studija i naučnih radova koji govore o argumentima za i protiv genetski modifikovanih organizama. U tom radu pobio je sve argumente koje su multinacionalne kompanije isticale u svojim marketinškim kampanjama „za GMO„.
Drugi problem koji se javlja jeste što multinacionalne kompanije ne dozvoljavaju da na deklaracijama proizvoda koji sadrže sirovine od genetski modifikovanih biljaka i životinja stoji upozorenje potrošačima da taj proizvod sadrži genetski modifikovane sirovine.

Zašto bi neko ko proizvodi nešto što tvrdi da je dobro izbegavao da istakne to što je navodno dobro i sebi napravi pozitivan marketing?!


Zašto?
Radi se o tome da su multinacionalnim kompanijama poznate štetne činjenice o genetski modifikovanoj hrani i oni, prikrivajući te podatke, pokušavaju da izbegnu da narednim generacijama ljudske civilizacije plaćaju enormne odštete zbog mogućih štetnih posledica po osnovu konzumiranja tih proizvoda.
Kada je genetski modifikovana hrana ušla u široku upotrebu?
Genetski modifikovane biljke su u široku upotebu ušle početkom 1990-ih. Danas su one doživele ekspanziju zahvaljujući monopolu multinacionalnih kompanija i političkom uticaju vlade najjače države na svetu koja stoji iza njih. Te biljke sada zauzimaju oko 150 miliona hektara, sa obrazloženjem da je njihova proizvodnja rentabilnija i bezbedna, što naučno nije dokazano.
Nedavno su francuski naučnici objavili rezultate svog dvogodišnjeg istraživanja koje su sprovodili u tajnosti?
NJihovi nalazi su potpuno suprotni od tvrdnji multinacionalnih kompanija. Zao duh je pušten iz boce. Mi sada, osim prehrambeno-bezbednosnih posledica, ne znamo ni kakve će posledice biti po različite vrste mutacija koje mogu da nastanu u prirodi.
Multinacionalne kompanije jedino interesuje profit, a time se realizuje drugo Kisindžerovo načelo da „ko vlada hranom, vlada ljudima“.
Da li bi Srbija trebalo da se otvori za genetski modifikovane biljke i životinje?
Ne vidim zašto bi Srbija sa pet miliona hektara poljoprivrednih površina odnosno četiri miliona hektara obradivih površina, i sa sedam miliona stanovnika sebi dozvolila te ucene da gaji genetski modifikovane organizme. Tu je prvo zdravstveno-bezbedonosni problem koji oni više ne mogu da prikrivaju.
Drugi, agroekonomski problem je da, prema mojim proračunima, za milion i 200 hiljada hektara površina pod kukuruzom, a Srbija je 10. izvoznik kukuruza u svetu, mi bismo morali godišnje da dajemo 100 miliona evra samo za nabavku semena genetski modifikovanog kukuruza. To bi bio trošak svake godine, buduće da genetski modifikovano seme kukuruza ima u sebi takozvani terminator gen koji onemogućava da se seme koristi i naredne godine.
Kakve bi to posledice imalo po naše poljoprivredne institute i fakultete?
Naši instituti nemaju takvu tehnologiju. Dakle, ta semena bi morala da se uvoze. Reč je o potpuno monopolskom položaju stranih kompanija. Reč je o jednoj, i još tri sa njom direktno ili indirektno povezane kompanije, čijim se genetski modifikovanim semenom zasejava oko 150 miliona hektara i planiraju da zauzmu milijardu hektara u svetu sa GM biljkama.
Šta bi za Srbiju značilo i koliko bi je koštalo da proizvodi GM hranu?
To bi bila i agroekonomska katastrofa. Izgubili bismo najprofitabilniji deo agroprivrede – proizvodnju semena i sadnog materijala, a naša semena se izvoze u inostranstvo. Ako bismo to ovde dozvolili ne bismo imali nikakav moralni argument drugima da nudimo svoje seme i sadnice, a da ga ne koristimo kod nas. Na taj način bismo direktno izgubili 5.000 radnih mesta u industriji semena i sadnog materijala u Srbiji, a indirektno 50.000 radnih mesta, odnosno bez izvora prihoda za život ostalo bi oko 150 hiljada stanovnika.
Od kada je i koliko GM hrana prisutna u Srbiji?
GM hrana je u Srbiji prisutna posle 2000. godine. Odlukom tadašnje savezne vlade SRJ prihvaćen je „trojanski konj“ u vidu donacija SAD od 50.000 tona sojine sačme za proizvodnju koncentrovane stočne hrane, od genetski modifikovane soje. Praktično je tada taj genetski modifikovani proizvod ušao u lanac ishrane stoke u Srbiji.
Drugo, zbog otvorenosti granica imali smo uvoz genetski modifikovane soje bez terminator gena, koja se i u narednim ciklusima može reprodukovati.
Da li se u srpskim radnjama nalaze proizvodi sa GM organizmima? Da li su oni jasno deklarisani?
Neodgovorno bi bilo da tvrdim da je imamo, niti da je nemamo. Ali znam da sigurno nije deklarisana ako je ima na našem tržištu – čime obesmišljavamo osnovno ljudsko pravo da potrošač zna šta jede i da ima mogućnost izbora. Ipak, kao agrarni ekonomista ne mogu da se otmem utisku da je kilogram žive mere koka nosilja, posle perioda eksploatacije u proizvodnji jaja, dakle najlošija kategorija živine, skuplja nego kilogram nekih pilećih proizvoda.

Postavlja se pitanje šta sadrže ti pileći proizvodi ako su oni jeftiniji u prodavnici nego kilogram žive mere najlošije kategorije živine?!
Najviše kritika upućeno je na račun kompanije „Monsanto„. Ona posluje i u Srbiji. Sa kime posluje i od kada?
Ta najveća i najprepoznatljivija multinacionalna kompanija za genetski modifikovane proizvode, ovde je prisutna po osnovu predstavništva koje ima. Na svaka tri meseca, kao vid marketinga, preko medija objavljuju oglase u kojima traže regionalne menadžere, a da pritom možda uopšte ne primaju nove ljude. Drugo, prisutna je preko agrobiznis sistema sa kojima poslovno sarađuje. Pritom, treba imati na umu da ta najveća kompanija ima proizvode i koji nisu genetski modifikovani.
Pomalo, kao „svetska zavera“?
Kada se radi o tim moćnim kompanijama u oblasti hrane u svetu, one su praktično objedinile „sveto trojstvo“: genetski modifikovane organizme, sredstva za zaštitu bilja uključujući i totalne herbicide i farmaciju koja od svega toga treba da leči potrošače. Tako da imaju tri nivoa zarade.
Kako to „Monsanto“ utiče na srpsku Vladu?
Imaju veoma jak lobi.
Ko čini taj lobi u Srbiji?
Pojedini političari, novinari i naučnici. Obrazloženje pojedinih naučnika je da Srbija ne bi trebalo da ostane u takozvanom tehnološkom mraku. Podsetio bih na bolest ludih krava. Tako su nam pre 30 godina govorili da nema nikakvih problema da se koriste konfiskati iz klanične industrije u proizvodnji stočne hrane. Kada je došlo do problema i prenošenja te bolesti na ljude, onda je nastao haos u svetu. Da li nam je tragedija sa japanskom atomskom centralom posle cunamija dovoljna opomena da se i u državama koje su izezetno dobro uređene i visokorazvijene može desiti tragedija koja izaziva posledice slične tragediji posle bacanja atomskih bombi!?
Koliko zemlje su pokupovali stranci u Srbiji i da li preko njih dolazi genetski modifikovana hrana u Srbiju?
Za sada ne toliko direktno, ali indirektno verovatno jesu. Odgovor se krije u takozvanim džepnim ugovorima. Za takve ugovore sam prvi put pre 20 godina čuo od kolega iz Poljske. To su ugovori sklopljeni u advokatskim kancelarijama. Fizička osoba ili pravno lice dobije novac da pod svojim imenom kupi određenu zemlju. Osoba koja je kupila tu zemlju je pozajmila novac i mora da ga vrati. Posle protoka određenog vremena, pošto ta osoba ne vrati novac, po ugovornoj obavezi dolazi do preuzimanja te imovine i tada se pojavljuje onaj koji zapravo jeste pravi kupac.
Kada sve to uzmemo u obzir, preti li Srbiji mogućnost da ostane bez sopstvene hrane?
Udara se na poslednje ostatke sistema koji može da garantuje elementarnu samostalnost i održivi opstanak jednog naroda. Mi se hvalimo da izvozimo kukuruz kao sirovinu, a ne „hvalimo se“ da uvozimo zamrznuto meso iz drugih zemlja kojima izvozimo kukuruz.
Ali, kako se ispostavilo, meso nije jedino što uvozimo. Tu je i krompir, jabuka…
U uslovima globalizacije proizvodnje i tržišta to se ne može apsolutno sprečiti. Ali, mi ne radimo ništa da sprovodimo kampanje kakve se sprovode u Hrvatskoj i Sloveniji a koje glase: kupujmo naše. Je’l mislite da će Šveđani ili Norvežani pre da kupe strani proizvod nego svoj, bez obzira na cenu?!
Mi smo uništili predfarmerski sektor. Hemijska i mašinska industrija su razorene NATO bombardovanjem, a onda je to dokrajčeno privatizacijom. Umesto da proizvodimo kombajne, mi smo potpuno uređen plac „Zmaja“ koji je proizvodio kombajne raskrčmili velikim svetskim lancima koji danas uvoze 90 odsto proizvoda. Na taj način izvršena je okupacija srpskog tržišta stranim proizvodima.
Dužina transporta jednog komercijalnog pakovanja nekog proizvoda u međunarodnim lancima hipermarketa u proseku je 2400 kilometara. A dužina transporta nekog našeg proizvoda koji kupujemo sa zelene pijace, uključujući i transport sirovina i prerađevina, jeste 80 kilometara. Dakle, plaćamo trideset puta veće troškove transporta proizvoda u međunarodnim lancima.
Kako onda često vidimo da je jabuka iz Srbije skuplja nego jabuka iz inostranstva?
Zato što smo urušili zadrugarstvo. U zemlji koja ima sitnu sopstveničku agrarnu strukturu bez zadrugarstva koje može da objedinjuje veliki broj malih proizvođača, ne možete očekivati više. Zato od srpskih poljoprivrednika najviše koristi imaju nakupci i prekupci. Zahvaljujući tome, mi imamo među nakupcima one koji primaju pomoć iz centara za socijalni rad, a voze se u BMV-u koji su zaradili na grbači srpskog seljaka

.
Postoji li u Srbiji strategija poljoprivrede i kakve su mere koje država preduzima u ovoj oblasti?
Vlada je 2005. donela Strategiju razvoja poljoprivrede, a nosilac je bila tadašnja ministarka iz G17 Ivana Dulić Marković. Politikom G17 oko rasparčavanja uređenih zemljišnih kompleksa bivših velikih društvenih poljoprivrednih kombinata načinjen je katastrofalan promašaj, jer su uređeni zemljišni kompleksi tih kombinata bili najveća konkurentska prednost srpske poljoprivrede u odnosu na farmerski sektor EU.
Osporavate i način na koji se postupalo sa zemljištem u državnoj svojini.
Ne mogu da zaboravim nezainteresovano držanje političara oko raspračavanja poljoprivrednog zemljišta u državnoj svojini.
Recimo, kompleks od 1244 hektara uređenog državnog zemljišta u opštini Srbobran koji je koristio PIK „Bečej“, nakon izmena Zakona o poljoprivrednom zemljištvu, raspodeljen je trojici paora. Dakle, nisu oni postali zakupci do 50 ili sto hektara već desetostruko više. E sada je pitanje, da li neko može da obrađuje tri ili četiri hiljade hektara, a nema nijednog zaposlenog radnika?! A u vreme tranzicije otpušteno je preko 50.000 radnika iz sektora poljoprivrede. Decenijama su država i poljoprivredni kombinati ulagali u proces arondacije i komasacije zemljišta, u sisteme za navodnjavanje, vetrozaštitne pojaseve… To smo sve devastirali rasparčavanjem državnog poljoprivrednog zemljišta.
Kada bi naši proizvođači dobijali subvencije kao američki farmeri, naš kukuruz bismo proizvodili ne po ceni od 27 već po ceni od 15 dinara. A ovogodišnja suša u svetu, uključujući i SAD, pokazala je da sve one marketinške priče o otpornosti na sušu genetski modifikovanih semena ne piju vodu.
A šta je sa biodizel gorivom? Da li je opravdana bojazan da će, ako se koriste žitarice u proizvodnji benzina, sa druge strane nestati hrane?!
Oko toga postoji velika polemika i u svetu. Tu nije reč samo o korišćenju poljoprivrednih proizvoda, već i o vodi. Hiljadu kubnih metara vode iskorišćenih u poljoprivrednoj proizvodnji donose vrednost od 500 dolara, a hiljadu kubnih metara vode u industriji donose prihod od 10.000 ili 12.000 dolara. Gde će onda voda otići?!
Na jesen će biti sproveden popis poljoprivrednih gazdinstava. Ovo će biti prvi takav popis od 1960. Šta očekujete da popis pokaže?
Molim sve poljoprivrednike da daju što preciznije podatke. U protivnom, to će nam se vratiti kao bumerang u slučaju pridruživanja EU. Jer, sve što budemo umanjili, za toliko će nam biti niže baze za određivanje nacionalnih kvota za proizvodnju i izvoz poljoprivrednih proizvoda. Ovaj popis odlučuje sudbinu srpske samodovoljnosti u proizvodnji hrane.
Kako je u regionu kada je reč o GMO?
Bugarska je donela zakon kojim je dozvolila uzgoj genetski modifikovane hrane, pa je pod pritiskom javnosti od toga odustala. U Rumuniji ima oko sto hiljada hektera genetski modifikovanih poljoprivrednih kultura. U Mađarskoj toga nema. Hrvatska je takođe to zabranila. Gde god je pravno neuređen i ekonomski nesamostalan sistem, tu postoji mogućnost uticaja i zaobilaženja volje naroda.
Jel’ imate vi problema zbog ovoga što govorite?
Direktno ne, ali indirektno da, u vidu sugestija… Ipak, iznosim argumente i sa svima sam spreman da sučelim stavove „za“ i „protiv“.
Šta savetujete običnim ljudima kako bi bili sigurni da jedu zdravu hranu?
Kupujte od onih kojima verujete i koji jedu ono što vama prodaju. Dovoljno je da jedna zgrada od 20 stanova angažuje tri seljaka da za stanare te zgrade planski proizvode. Iz te zgrade sedmično može da ide jedan auto kod tih seljaka i da isporučuje sveže proizvode porodicama. Važno je da se izbace posrednici. U Srbiji je mnogo parazita između poljoprivrednika i potrošača pa najgore posledice trpe upravo te dve strane. Mora se ponovo uzdići kreditno zadrugarstvo u Srbiji kako bi finansirali poljoprivrednu proizvodnju sa sredstvima po nižim kamatama nego što su kamate poslovnih banaka. Ali moramo imati i potrošačke zadruge da bi izbacili brojne posrednike između proizvođača i potrošača.
Genetski modifikovana soja u Srbiji!
Mi danas imamo nekoliko hiljada hektara pod genetski modifikovanom sojom u Srbiji, iako inspekcija tvrdi suprotno. Na otkupnim mestima za soju, preko uzorkovanja, vrlo lako može da se utvrdi da li ima genetski modifikovane soje.
Naša soja koja nije genetski modifikovana tražena je od uglednih kompanija u svetu, poput kompanije „Nestle“, i postiže izuzetnu cenu na svetskom tržištu.
Tri katastrofalne greške srpskih vlasti u poljoprivredi
Naša vlast je „u ime naroda“ napravila dve katastrofalne greške koja će imati katastrofalne posledice po razvoj poljoprivrede Srbije. Sada smo u situaciji da ova vlast napravi eventualno treću grešku koja bi bila zabijanje glogovog kolca u srce srpske poljoprivrede.
Prva greška je Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU. U njemu stoji da će četiri godine od dana potpisivanja Sporazuma kupci iz EU steći pravo da kupuju poljoprivredno zemljište pod istim uslovima kao i naši građani. To je apsurd ako se uporede naše i njihove plate. U startu su domaći kupci neravnopravni.
Druga greška jeste što smo brzopleto verovali obećanjima ciklično promenljivih ljudi iz rukovodstva EU koji obmanjuju zemlje koje nisu u njihovom članstvu, pa smo poverovali da više nema dodatnih uslova kada smo prihvatili Prelazni trgovinski sporazum sa EU, a po kojem od 2014. kod najvećeg broja proizvoda neće biti nikakve razlike između carinskih stopa Srbije i zemalja Unije.
Treća greška je što se strancima ovde daju ogromne pogodnosti i podsticaji, a našim poljoprivrednicima se ne pruža ni najmanji deo takve podrške.
A posebno će pogubno biti ukoliko sadašnja ili neka buduća vlast pod pritiskom SAD, zbog prijema Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju, izmeni sadašnji Zakon o GMO i dozvoli uzgoj GM biljaka i životinja, kao i uvoz i plasman hrane od GM sirovina.
Stočarstvo u Srbiji trajno uništeno
Više sam nego uveren da smo dosadašnjim „ad hoc“ merama agrarne politike, od ministra do ministra, uništili stočarsku proizvodnju kao daleko vredniji deo poljoprivrede. Mi smo stočarstvo uništili. Učešće stočarstva u vrednosti poljoprivredne proizvodnje danas je ispod 30 odsto, a verujem da će posle sagledavanja rezultata ovogodišnje suše biti i ispod 25 odsto. To nas stavlja na dno evropskih zemalja u ovoj oblasti. Mislim da više nećemo moći da izvršimo oporavak stočarske proizvodnje, te da će Srbija postati trajno uvozna zemlja za stočarske proizvode koji su izuzetno skupi.
U stočarstvu i poljoprivredi mora da se radi stalno, a naši „sposobni agrobiznismeni“ koji zakupljuju hiljade hektara zemlje, žive po gradovima, voze džipove i u lizing uzimaju traktore „DŽon Dir“… Dakle, novac im ne ostaje u Srbiji već ide dalje. Tako je uništeno srpsko stočarstvo.
„Monsanto„, najveći proizvođač genetski modifikovanog semena u Srbiji preko Miodraga Kostića i MK Grupe
„Monsanto“ je multinacionalna korporacija iz SAD koja se bavi poljoprivredom i jedna je od vodećih proizvođača genetski modifikovanog semena.
Osnovana 1901, do 1940. godine kompanija „Monsanto“ je bila među vodećim proizvođačima sintetičkih vlakana u SAD. Do 2002. bila je među 10 najvećih hemijskih giganata u SAD, da bi se potom okrenula biotehnologiji. Kako tvrde naučnici, „Monsanto“ danas drži 90 odsto svetske proizvodnje genetski modifikovanog semena.
Ova kompanija je često bila predmet napada naučnika širom sveta. Najnoviji udarac došao je pre nekoliko dana iz Francuske, kada je tim tamošnjih naučnika objavio da su rezultati istraživanja na pacovima koji su jeli genetski modifikovani kukuruz kompanije „Monsanto„, pokazali da su oboleli od tumora i imali teška oštećenja bubrega i jetre. Ova informacija navela je francusku vladu da od Agencije za bezbednost hrane EU traži procenu validnosti nalaza stručnjaka.
Inače, „Monsanto“ se i ranije sukobljavao sa Francuzima koji nisu bili voljni da dozvole njegov prodor na evropsko tržište. Depeše američkih ambasada koje je objavljivao „Vikiliks“ 2010. otkrile su da je američki ambasador u Parizu 2007, nakon zabrane da genetski modifikovani organizmi kompanije „Monsanto“ uđu u Francusku, predlagao „recipročne mere“.
Proizvodi kompanije „Monsanto“ prisutni su i u Srbiji od 2007. Predsednik Upravnog odbora MK Grupe Miodrag Kostić i direktor multinacionalne kompanije „Monsanto“ za Istočnu Evropu Gerhard Rosa potpisali su 16. maja 2007. ugovor o strateškom partnerstvu kojim je „MK Grupa“ postala zvanični uvoznik i distributer Monsanto hibridnog semena kukuruza, suncokreta i uljane repice za tržište Srbije.
U javnosti je u više navrata pominjano da su SAD Srbiji, kako bi postala član Svetske trgovinske organizacije, postavile uslov da dozvoli slobodan uvoz genetski modifikovane hrane. Ovo pitanje pomenuo je i potpredsednik SAD DŽosef Bajden prilikom posete Beogradu 2009, kada mu je navodno obećano da će to biti rešeno.
Amerikanci hoće da Srbija proizvodi i GM šljivu
Nedavno smo na Poljoprivrednom fakultetu imali predavanje američkih istraživača o genetski modifikovanoj šljivi koja je otporna na virus šarke. Oni su nam preporučili tu novu sortu, medeno-slatku, umesto dosadašnjih, koje nisu otporne na šarku.
Srbija se udara u najranjivije i ekonomski najznačajnije delove poljoprivrede. Ovo je jedini segment privrede Srbije koji je još uvek održiv i koji omogućava naciji bilo kakvu samobitnost i samostalnost. Udara se na kukuruz, soju, šljivu… Na sve ono što izvozimo. Na taj način se eliminiše samostalnost srpske održivosti.
Svako ko je boravio u SAD unosio je u sebe GM hranu
Svi koji smo bili u SAD po bilo kom osnovu tokom proteklih desetak godina sigurno smo konzumirali genetski modifikovanu hranu a da to ne znamo, jer na američkom tržištu nema oznake za genetski modifikovanu hranu u deklaracijama. Ali jedno je koristiti tu hranu desetak ili mesec dana, a drugo hraniti se sa njom stalno. Zamislite kada bi antibiotike koristili tokom čitavog života, a ne samo u vreme kada nam je imuni sistem oslabio usled povremenih infekcija.
Pravo je pitanje koji su motivi američke administracije da dozvoli da na deklaracijama proizvoda koji sadrže te sirovine nema obaveštenja za kupce. To takođe zloupotrebljavaju multinacionalne kompanije sa marketinškim obrazloženjem: „pa nećemo mi valjda da trujemo naše stanovništvo“.

Pravo pitanje je – kome je namenjena ta hrana? Sigurno nije namenjena multimilionerima.
GM biljke koje detektuju eksploziv u minskim poljima
Postoje i genetski modifikovane biljke koje menjaju boju ukoliko ih zasejete na minskim poljima. Na taj način one reaguju na eksploziv i deminerima pokazuju gde se nalaze mine. Hrvatska Vlada posle ratnih sukoba na njenoj teritoriji nije dozvolila da se zaseju te biljke jer je njihov Nacionalni savet za biološku sigurnost rekao da ne postoji mogućnost da se u slobodnom prostoru kontroliše delovanje tih genetski modifikovanih biljaka na ekosistem.
Stranci mogu, ja ne mogu?!
Ne samo što prodajemo obradivu zemlju strancima, nego i vodu. Koliko je do sada toga rasprodato i gde nas to vodi?
Nažalost prodali smo sve prirodne resurse, iako smatram da je to protivustavno jer prirodni resursi ne bi smeli da budu predmet prodaje. Svojevremeno, kada je vršena privatizacija „Knjaza Miloša“, razgovarao sam sa tadašnjim direktorom Agencije za privatizaciju i on mi je rekao da se ne prodaju vodni resursi nego kapital firme. Kada sam predložio da ću, ako je to tako, da napravim konzorcijum koji će da skupi 10 miliona tadašnjih maraka i da pored fabrike „Knjaz Miloš“ napravimo drugu, još moderniju fabriku i da sa istog izvora vučemo vodu i plaćamo nadoknadu koliko i drugi proizvođači, rečeno mi je da ne može.
Nisu sporni samo vodni resursi, već i, recimo, bušotine za naftu u Srbiji, koje su takođe date po jednoj vrlo niskoj ceni u odnosu na cenu koja se dobija u drugim zemljama.

U celosti možete da ga preuzmete i čitate i u PDF-u sa ovog linka

www.mediafire.com/view/?mq711kmonw4bzf2

Veoma mi je drago sto ste pokrenuli ovu temu!
Tom temom tj. informacijama o tom problemu bavim se vec godinama. Prvo sam pisala tri godine tekstove za (nazalost, krajem 2011. ugasen) casopis "Zdrav zivot", i celu poslednju godinu postojanja tog casopisa pisala sam o GMO. Potom sam vise puta ucestvovala na javnim tribinama i u nekim emisijama na tu temu (i u vezi dobrobiti i zastite zivotinja, naravno), a te informacije sirim i preko udruzenja "Sloboda za zivotinje".

www.sloboda-za-zivotinje.org/sr/szztv.html?id=37&page=1


Takodje vas pozivam da se ukljucite i u Facebook grupu posvecenu borbi protiv tog zla, a sada su najaktivniji ucesnici i pokretaci te grupe osnovali i udruzenje:
www.facebook.com/groups/StopGMOuSrbiji

Pozdrav

Treba takodje kao veterinari da imate u vidu da najpoznatiji proizvodjaci gotove hrane za pse i macke koriste GM sastojke, kao i meso od zivotinja za ciji uzgoj koriste antibiotike i hormon rasta, i da je to - narocito u Severnoj Americi, ali i u Evropi - uz sve dodate aditive, hrana koja izaziva skoro sve vrste bolesti! Vec sam nasla strucne tekstove koji ukazuju na taj problem u SAD i Kanadi, gde sve veci broj pasa i macaka, narocito starijih (ali i ne tako starih!) oboleva od raka, diabetesa, raznih alergija, bolesti i poremecaja jetre i urinarnih organa i drugih bolesti koje cesto uzrok imaju upravo u takvoj nezdravoj hrani! Radjeni su, na primer, svojevrsni "ogledi", kada su vec obolelim zivotinjama ukidali takvu hranu, i one su pokazale vidni boljitak nakon samo nekoliko nedelja! Na primer, macke i psi koji imaju odredjene zdravstvene probleme, ako im se cak prepise posebna hrana (za digestivni trakt, navodno hrana koja manje izaziva alergije, hrana za dijabeticne zivotinje, za urinarne probleme itd), cak i sa tom hranom one ne budu znacajno bolje, ali ako se uvede organska hrana (znaci, bez GMO, pesricida i aditiva), boljitak je vidan cak i za laike!
Treba da imate u vidu da zivotinje cesto ispoljavaju negativne posledice ishrane sa GMO pre nego ljudi, ukljucujuci preko 65 najtezih bolesti i neplodnost od trece generacije pa nadalje, a kada se isto pojavi kod ljudi - onda je vec uveliko kasno!

Vazna napomena: sticajem okolnosti, nekoliko puta sam imala javne nastupe na temu GMO sa Nikolom Aleksicem, ali sada nemam nikakvu saradnju sa njim, niti podrzavam njegovo ponasanje i izjave u javnim istupima.