Poštovanje,
Dal neko zna kada će se početi graditi gradski azil u Novom Sadu?
Kako se može uključiti i ko?
Dajte sve i što je moguće više informacija.
Hvala

Nigde ne mogu da pronadjem konkretne informacije o mogućnosti uključivanja u azil ali ce se valjda naci vec neko ko zna. Treba nekako kontaktirati Jelenu Tinsku, ona sigurno zna.

Novi Sad dobija azil za pse
01. novembar 2010. | 15:53 | Izvor: RTV

NOVI SAD - U Skupštini grada Novog Sada konačno je postignut dogovor da se parcela za izgradnju azila za pse, u blizini rafinerije, ustupi gradu koji će snositi troškove oko primopredaje zemljišta. Tako bi prvi dugoočekivani azil trebalo da bude izgrađen u toku sledeće godine.
Posle pregovora od skoro godinu dana i odluke Ministarstva poljoprivrede da ustupi zemljište za izgradnju azila za pse gradu Novom Sadu u petak je postignut dogovor. Parcela od jednog hektara u radnoj zoni Sever 4, pripala je gradu uz obavezu da se iz gradskog budžeta plati naknada za prevođenje zemljišta iz poljoprivrednog u građevinsko.

Kako kaže gradski javni pravobranilac Lidija Jaramaz-Lisica, odluka će se dostaviti republičkoj direkciji i ona će doneti odluku da grad preuzima to zemljište, ulazi u posed tog zemljišta i nakon toga će preuzeti aktivnosti dalje izgradnje azila.

Članovi udruženja za zaštitu životinja više puta su ukazivali na potrebu izgradnje gradskog azila kao i nehuman odnos nadležnih službi prema psima.

Azil bi trebalo da bude izgrađen sledeće godine, a kako navode iz gradske komisije za njegovu gradnju, trebalo bi da udomi oko 900 pasa.

Da li će time problem pasa lutalica biti rešen ostaje otvoreno pitanje, ali da je njegovo otvaranje neophodno potvrđuje podatak da ih radnici JKP "Čistoća" mesečno uhvate oko 200.

25. 11. 2010| Radio 021

Novi Sad gradi azil ili prihvatilište?

Zemljište za izgradnju azila za pse i mačke lutalice Novi Sad će kupiti do kraja godine. Oko 25 hiljada pasa lutalica krstari ulicama Novog Sada i okolnim mestima, a budući azil će moći da primi samo 500 životinja. Aktivistkinja u borbi za prava životinja, Jelena Tinska, smatra da to nije dovoljno da se trajno reši problem lutalica.

"Uz azil rešenje je sterilizacija, odnosno da vlasnici moraju da sterilišu svoje pse, i da kada ih puste na ulicu plate veliku kaznu. Možemo napraviti 15 azila, ali će oni biti puni za tri godine, i životinje će opet biti na ulici", kaže Tinska.

Gradski političari i šira javnost uglavnom pričaju o azilu kao o trajnom rešenju problema pasa lutalica. S druge strane, aktivista Jovan Đorđević smatra da ne bi trebalo da se gradi ovakav objekat već prihvatilište kroz koje bi životinje konstantno cirkulisale. Azil podrazumeva stalan, a prihvatilište privremeni boravak životinja.

"U azilu životinje žive dok ne ostare i ne uginu. U prihvatilištu to ide drugačije. Kada pas dođe u prihvatilište, tim ljudi sastavljen od veterinara i volontera-građana popisuje svakog psa, pravi tačan opis životinje, stanje u kome je i gde je nađen. Potom sledi trijaža. Približno, oko trećine životinja koje dođu će biti vrlo bolesne, neizlečive ili stare. One se šalju na uspavljivanje. To ne treba izbegavati, i o tome treba otvoreno govoriti. Dve trećine koje ostanu se čipuju, sterilišu, očiste od parazita i izleče. Otprilike, jedna trećina se stavlja na usvajanje, a jedna trećina se vraća na mesto gde je nađena", objašnjava Đorđević.
Određen broj sterilisanih i čipovanih pasa se mora vratiti na ulicu. Oni su tu da u određenom delu grada održavaju prirodnu ravnotežu i brane teritoriju. Volonteri prihvatilišta bi obilazili ove pse i proveravali njihovo stanje. Đorđević kaže da ovaj sistem funkcioniše u drugim evropskim zemljama kao što su Švajcarska i Nemačka.

"Oni nemaju lutalice. Kod njih je sve propisano. Čak, ukoliko vlasniku pobegne pas, on to mora da prijavi", kaže Đorđević.


Obavezna stručna kontrola prihvatilišta
Ono u čemu se Tinska slaže sa Đorđevićem je to da prihvatilište mora da bude pod stručnim nadzorom.

"Azil mora da bude pod kontrolom radne grupe da ne bi postalo novo mesto kao što je šinternica na novosadskoj deponiji u kome će se ubijati životinje, ali za veće pare i u većem broju", kaže Tinska.

Veterinar Aleksandar Naglić se slaže da je gradu potrebno prihvatilište, ali napominje da ujedno mora da se menja svest ljudi.

"Prvi i najteži posao je podizanje svesti kod samih vlasnika životinja. Treba napraviti pogodan ambijent da ljudi ozbiljno shvate svog kućnog ljubimca. To je odgovorno vlasništvo. Ko god se odluči da drži psa ili mačku, da unapred zna šta mora da mu obezbedi, i šta ga sve čeka", navodi Naglić.

Naši sagovornici smatraju da nije dovoljno samo kažnjavati i uvoditi zabrane, već je svaki vlasnik psa ili mačke dužan i ogovoran kao pojedinac. Kada nauče kako da pravilno drže i brinu o životinji, na ulicama će biti znatno manje lutalica.

Hvala...Malo ima informacija. Kako dopreti do onih koji o tome svemu odlučuju???

Istina o novosadskom azilu