Samo sto tamo to nije minimalac. E, na to su svi ovde navikli i verovatno bi im tamo nedostajalo
Samo, ne slazem se da kolege ovde nisu navikle da rade puno. Skoro svi koje ja znam rade ko magarci, a sa zaradom mogu da plate struju, vodu, telefon, pretplatu RTS-u i jedan rucak u kafani(eventualno).

Naravno, veterinari u Srbiji rade mnogo, to znamo. U onom prethodnom komentaru mislila sam na nase ljude uopste, nezavisno od profesije, koji po Serbian caffe sajtu i nekim drugima kukaju kako im je tesko jer rade mnogo u inostranstvu.

A-ha, citao sam i ja takve komentare...

Kakva je sutuacija vani sa diplomom zagrebackog veterinarskog fakulteta. Npr u Kanadi itd.??

Pozdrav svim kolegama.
Pre par godina,sam razmisljao da okusam srecu na US openu , i detaljno sam se informisao. Stvari stoje ovako, nostrifikacija je obavezna i znanje koje se ocekuje je na nivou njihovih studenata koji su tek diplomirali(ovo su bukvalno reci profesora sa njihovog faxa u njujorku) i sastoji se iz par koraka, prvi je polaganje testa,oko 200 pitanja,na zaokruzivanje.Potrebno je celokupno znanje,za sve vrste zivotinja.Imate primere tih pitanja po netu,sa odgovorima. Nije nemoguce ali je neophodno obnoviti znanje, ja radim sa psima i mackama i bilo mi je problematicno kad dodju pitanja vezana za egzotiku.
Test kosta oko 3-4000 dolara, nakon toga ide praktican deo i traje oko 4 dana,radi se na klinici.
Napominjem da je potrebno samo ono znanje koje poseduju njihovi svrseni studenti. Radi se na svim vrstama, vrlo je bitno poznavati protokole,dakle , pravilno uzimanje anamneze, klinicki pregled (potpun), iznosenje prve radne dijagnoze i diferencijalnih dijagnoza, pri cemu vas profesori tada ispituju zasto sumnjate na odredjenu bolest,stanje itd, pa dijagnostika,pa prognoza ,lecenje.
Za taj prakticni deo je najbolje ,ko ima sredstava(novca) da se uplati zavrsna godina na njihovom faksu kako bi ste sa ostalim stazistima prosli tkzv Rotaciju, staziranje na svim klinikama , jer se na taj nacin najbolje vidi i urade sve intervencije i to polazete.Ko nema novca ima alternativu da godinu,dve dana volontira po privatnim klinikama.Taj deo nostrifikacije je skuplji. Zavrsna godina kosta oko 20k dolara. Tu treba imati u vidu da morate da radite i neki deseti posao kako biste imali sta da jedete i da negde spavate plus da nadjete vreme za ucenje. Ko to sve prodje , onda polaze za licencu, nesto slicno kao drzavni ispit i razlikuje se od drzave do drzave, imaju razlicite propise, bolesti,epizo sliku. E onda moze da se ocekuje plata od 90 000 godisnje do 150 000 godisnje.
Ko nema volje za sve to,a pri tom mu je zao da ne bude u praksi i da radi kao konobar,vozac itd ima mogucnost da bude Veterinarski asistent u nekoj privatnoj klinici. Veterinarski asistent je svo neskolovano osoblje jedne klinike, dakle to su ljudi koji nisu nikakvu skolu zavrsili vezanu za veterinu ,rangirani su ispod tehnicara a u opisu posla im je rad za pultom,informacije,kartoteka,pranje boksova,hranjenje zivotinja itd. Plata je od 15 000 do 25-28 000 godisnje. A zavisi od kurseva koje posedujete,oni imaju posebne kurseve za asistente .
Tu se mozete nadati da ce vas kao Srpskog licenciranog doktora veterinarske medicine tretirati kao njihovog vrhunskog asistenta i mozete imati vec nakon prvog meseca tj provere ,imati maximalnu platu za asistenta. E sad troskovi, primer njujork, plata vam je recimo 2200, renta za stan 0d 700 do 1000, govorim o pristojnim stanovima, hrana i racuni od 600-800,govorim o pristojnoj GMO hrani.Bez automobila,metro i bus varijanta do posla uz Ipod u usima.
Izvodljivo ali je potrebno puno volje i malo godina. Treca solucija je raditi par godina,skupiti ogromno iskustvo i nesto love pa se vratiti i to ovde primeniti. Ovde imamo kolege sto su svasta "specijalizirali" volontirajuci par meseci i to lepo zvuci u reklami na sajtu.Sarkazam na stranu, nekoliko godina truda i moze stvarno da se dosta vidi a nesto od toga i da se kasnije primeni ovde.

Zaista iscrpan odgovor, zahvaljujem Dzon-u Smit-u, ovo je bilo korisno i za mene.
Slicno je, zapravo skoro isto i u Kanadi (imaju skoro iste standarde u SAD i Kanadi). Sve ukupno, veoma je tesko "upasti" ponovo u svoju profesiju u Severnoj Americi. Mislim da je isto i sa hrvatskim diplomama, mislim na diplome iz veterinarske i humane medicine. U Kanadi postoji paradoks da pokrajine izmedju sebe ne priznaju diplome, cak ni iz drugog dela Kanade, a jos je gore sa stranim diplomama.

Treba da ispitam postoji li mogucnost da se na neki nacin dodje makar do licence veterinarskog tehnicara, ako je vec tako komplikovano i skupo (i dugotrajno) izboriti se za licencu veterinara. U skoro svim oglasima za vet. tehnicare insistiraju na posedovanju licence i za tu profesiju.

A sto se mene licno tice, posto sam u Srbiji u medjuvremenu zavrsila i vishu medicinsku skolu (ni ta diploma u Kanadi nije priznata), trenutno sam u dilemi da li da radim na usavrsavanju i doskolovavanju u veterinarskoj ili humanoj medicini. Rad sa zivotinjama mnogo vise volim, ali poslova u medicini ima znatno vise, i ima drzavnih poslova, gde se ne zavisi od cefa privatnika po veterinarskim klinikama.
Imam neprijatno iskustvo sa vlasnicom jedne male klinike za macke, u kojoj sam neko vreme radila kao vet. tehnicar bez licence, ali to su vise bili poslovi vet. asistenta. Standardi su im potpuno drugaciji, vrste i oblici lekova, kao i nacin kako obavljaju intervencije, pa i najjednostavnije.
Sada trenutno radim sa ljudskim pacijentima, u domovima za stare i invalide, na poslu koji se moze opisati kao "negovateljica". To radim iz nuzde jer se od necega mora ziveti, ali taj posao je veoma naporan, stresan i nije ni malo prijatan. Rado bih se vratila radu sa zivotinjama, makar i kao volonter.