Ja sam radila upravo na terenu - po selima Sumadije, posto u Vojvodini, odakle sam poreklom, nisu primali zene, a zacudo u Sumadiji jesu.
Medjutim, radilo se o propalim bivsim drzavnim stanicama, gde prvo nismo imali redovne plate, a onda plate uopste - a posao se svodio uglavnom samo na obelezavanje i vakcinaciju zivotinja i na "papirologiju" (nivo rada prosecnih stocara na zapadu), jer nismo imali uslove ni mogucnosti za bilo sta ozbiljnije, a pogovoto ne operacije.
Jedna od tih stanica je davno bankrotirala jer su je visestruko pokrali i prethodni radnici, i novi "vlasnici", a mi smo ostali sa neisplacenim platama i doprinosima, a druga, u susednoj opstini, jos odoleva - ali "zastupnik kapitala" za svoj NErad dobija preko 70.000 dinara, a veterinari nesto preko 20.000, i tehnicari samo malo manje od veterinara.

SMUCILO mi se svo to ponizavanje, pa sam zavrsila visu medicinsku skolu vanredno i nakon toga otisla u inostranstvo! Sada vec neko vreme radim u domu za stare i nemocne kao negovateljica (i brisem pacijentima us**** zadnjice, izmedju ostalog!), jer ne priznaju ni diplomu veterinarskog fakulteta, ni vise medicinske iz Srbije. Da bih nostrifikovala diplomu fakulteta, moram ponovo spremati prakticno sve strucne ispite i polagati dva teska teoretska i jedan prakticni ispit koji ukljucuje i ozbiljne hirurske zahvate (koje nisam imala prilike da radim u Srbiji prilikom rada na terenu, a pri tome imaju sasvim drugacije standarde i nacin rada u Kanadi, gde sam sada), i sve to veoma mnogo kosta - a ja kao samica ne mogu sebi to da priustim. Takodje i za registraciju kao vet. tehnicar treba da se polaze poseban ispit koji je doduse laksi, ali takodje iziskuje kanadsko radno iskustvo i upoznavanje sa njihovim nacinom rada. Ne priznaju mi ni diplomu vise medicinske skole i moram ponovo pohadjati NJIHOVU skolu za med. sestre (dve vrste - LPN ili RN), sto takodje mnogo kosta i uglavnom je "full time" (puno radno vreme), a ja u medjuvremenu moram od necega ziveti, kredit za skolu nije dovoljan...
Ovde su razvili veliki "biznis" sa raznoraznim skolama i kursevima, i zakljucujem da su verovatno zakoni prilagodjeni njima - da bi imali sta da rade i da bi imali nacina da uzimaju dodatni novac od imigranata...

I ja ,ponekad , razmišljam o odlasku u inostranstvo,ali nemam iluziju da će me ,odmah, primiti za direktora neke multinacionalne korporacije Ponekad , pomislim da je bolje,pošteno i poštovano,prati guze dekama i bakama nego trpeti svakodnevna šikaniranja od srpskih "gazda".
Istina je da su državne stanice propale, ali se,isto tako, u privatnom sektoru može zaraditi neki dinar više. Kod privatnika jeste početna plata okon 25000, ali se vremenom može izgurati i na 40000 (leti). Priznajem i to je malo, uzimajući u obzir današnje cene, ali uz platu "bračnog druga" , mo0že se pregurati do 1. (Možda).

Uzas srpske veterine u par recenica.
Inace, ne mogu se oteti utisku da je Kathy izabrala pogresnu zemlju.
Mozda nisam u pravu, ali bar hocu da verujem da je "tamo negde" normalno da neko bude veterinar i da je to dostojanstvena profesija od koje moze normalno da se zivi, i to sve sa srpskom diplomom.

Nazalost, nisam mogla da biram zemlju u koju cu ici. Pruzila mi se (konacno) prilika da odem negde, nakon visedecenijskih pokusaja da to uradim, i to je bila Kanada. Ali kada dobijem njihovo drzavljanstvo, ako se nastavi tako kako jeste, onda cu razmotriti mogucnost eventualnog odlaska negde drugde sa njihovim pasosem - ako budem imala volje za novi pocetak u nekoj drugoj zemlji.

Palvet wrote:
Time sam se i ja rukovodila - dosta je i meni bilo ponižavanja od strane "gazda" u Srbiji. Uzalud i diploma fakulteta, kada nas ponižavaju i "gazde" su nam ili neškolovani kriminalci koji su budzašto kupili bivše veterinarske stanice, ili čak drugi veterinari koji ne poštuju svoje kolege i ne ponašaju se mnogo drugačije nego prethodno pomenuti.

U svetlu rada u inostranstvu realan je problem nostrifikacije. Ono na čemu naša udruženja intenzivno rade, a u belom svetu odavno postoji,kažu mi, su procedure vezano za pristup lečpenju. Ovo se radi tako i tako i nikako drugačije.
Druga stvar je veterinarsko zakonodavstvo.
Treća ustav i set zakona koji se polažu ,kao i kod nas ,prilikom polaganja državnog ispita.
Sve pomenuto mora se savladati,realno, na jeziku pomenute države, da bi te neko pustio da radiš. Ko ima dovoljno novca i snage , da počne iz početka, može biti "preko" veterinar. U suprotnom , ostaje mu samo da se nada poslu u nekom pet-shop-u ili na farmi.
Pita li se iko koliko je u Srbiji poslednjih godina veterinara umrlo i zbog čega?