Nadovezao bih se na rečenicu o kritici vezano za rad kolega.
Smatram da nije sramota pozvati kolegu telefonom. Svratiti na kafu, pa čak i uputiti kritiku. Lično, u četiri oka ,ako treba. Nebih voleo da se Forum koristi za međusobne optužbe i prepucavanja. Lepše bi bilo da se diskutuje - stručno.
Cenim svaki dobronameran savet starijeg kolege. Isto ,tako, rado ću uputiti i mlađeg od sebe, ukoliko smatra da može imati koristi od nečega što ja znam , a on je u nedoumici.
Svi smo bili pripravnici i nikome od nas nije bilo lako, međutim , bez međusobne pomoći , ostaćemo tu gde jesmo.

Slazem se sa komentarom Palvet-a. Ali zapitajmo se, koliko zaista ima starijih i iskusnijih kolega koji bi pomogli i poducili mladje kolege? Najcesce su to najstarije kolege koje su pred penzijom - jer njima je svejedno hoce li uskoro imati konkurenciju.

Molim kolege da ne pomisle da sam protiv pripadnika sopstvene profesije, ali, nazalost, imala sam mnoga i raznovrsna losa iskustva sa kolegama, i to je jedan od bitnijih razloga zbog koga sam u srednjim godinama morala da emigriram, i sada se borim za svoju egzistenciju od nule tj. pocetka, ukljucujuci i tesku i dugotrajnu borbu da se vratim svojoj primarnoj profesiji, veterinarskoj medicini, i da ovde gde sam steknem licencu. Trenutno se borim sa mukotrpnim putem sticanja licence ili u veterinarskoj, ili u humanoj medicini, gde sam takodje usla iz nuzde jer od posla u veterinarskoj medicini u Srbiji imala sam samo teskoce (pogresno privatizovane bivse drzavne stanice, koje su prakticno poklonjene raznoraznim kriminalcima koji nemaju veze sa veterinarskom medicinom i tom vrstom posla, i sa druge strane losa iskustva sa radom kod "privatnika"; posao u obe vrste firmi je samo eksploatacija, bez mogucnosti za normalan zivot i rad u Srbiji).

Znate i sami da ovde baratam samo cinjenicama, mnogi od vas sigurno imaju ista ili slicna losa iskustva.

Svi smo svesni činjenice da su u procesu privatizacije neke stanice prodate nekompetentnim ljudima. Neke stanice su, možda, pogrešno izuzete od privatizacije. Nemojte misliti da su veterinari veće žrtve tranzicije od ostalih profesija. Mnogo ljudi iz svih branši ostalo je bez posla. Međutim, kako nam je - tako nam he. Hajde da vidimo kako iz ove situacije da se čupamo, ako može.
Starije kolege ,čini mi se , treba pre svega da nauče mlađe ko su , šta su . Kakav odnos da imaju klijentima. Kako da naplate, pošteno , svoju uslugu. Ni previše, ni premalo.
Mlade ljude netreba da bude sramota da, kulturno, zamole za pomoć.
Moje iskustvo je sledeće: Mnogi koji su pitali da, u ambulantama u kojima sam radio , stažiraju, za početak pozovu telefonom pitaju "da li primate stažiste" i ako dobiju odrečan odgovor spuste slušalicu. Bilo je i onih koji dođu sami ili pošalju rođaka i u fazonu su "vaša je dužnost da nas primite na prvu šansu ili staž", valjda aludirajući na vremena kada je sve bilo zadružno. Po meni , za obrazovanog i lepo vaspitanog čoveka posao se uvek nađe. A ako je neko prema takvom čoveku grub ili arogantan - onda to nije njegova greška. I , na kraju, upornost i fleksibilnost se uvek isplate.

Ovo sve jako lepo zvuci i kamo srece da je u stvarnosti tako.
U realnom zivotu starije kolege vecinom nisu "reprezentatitvni primerci". Znanje se ne dovodi u pitanje, kao ni iskustvo, ali ophodjenje prema struci, klijentima, samoj naplati... nije bas za uzor nekome mladjem.
Sem toga, vecinom ne vole da vucaraju nekog sa sobom i nauce ga necemu prakticnom. Ja sam slucajno imao srecu i nekim kolegama cu biti vecno zahvalan i pamtiti uvek kako su imali takta u radu sa mnom i drugim kolegama nakon mene.
Takvih kolega koji imaju vaspitni pristup je jako malo.
Obrazovanje i lepo vaspitanje je na zalost najmanje cenjena kategorija.
Trebalo bi da bude duznost primiti odredjeni broj stazista. Zakonom regulisati da mora i sve do detalja razraditi tu varijantu. Sramota je da neko nekog nece da primi na staz.
Bice bolje, nadamo se...I po malo radimo na tome...

Ako je neko zainteresovan za stažiranje u ambulanti sa mešovitom praksom nek mi se javi. Čisto da se razbije predrasuda da niko ne prima stažiste. Mada sumnjam da bi se neko odlučio da ode u tamo neku "zabit" udaljenu 250 km od Beograda