Sva dosadašnja istraživanju potvržuju da kabasta hraniva data u obroku u adekvatnoj količini podiže i obnavlja masnoću mleka do normalne granice i u sadašnjim uslovima to je najsigurnije, praktično sredstvo borbe protiv depresiranja masnoće. Mežutim, to neminovno dovodi i do opadanja prinosa mleka u poreženju sa obrocima u kojima se daju velike količine koncentrata, ili sačmastih hraniva. Davanje većeg procenta sirovog vlakna u obroku je najpraktičniji prilaz rešavanju niske masnoće, izazvanog obilnim koncentratnim obrocima.
Svi dosadašnji rezultati istraživanja upućuju na to da je potrebno da kabasta hraniva sačinjavaju jednu trećinu obroka da bi se održala normalna masnoća mleka. Potpuno normalni obroci su oni u kojima ima najmanje 0,75 do 1 kg sena na 100 kg telesne težine krava.
S obzirom na to da depresirajući obroci menjaju tip fermentacije u buragu, istraživanja su se kretala u pravcu iznalaženja elemenata, ili smesa mineralnih elemenata kojima bi se neutralisalo dejstvo depresirajućih obroka. Istraživanjima koja je obavio G u t i ć, M., i sar., 1986.godine, utvrženo je da unošenje u obrok Na-bikarbonata i Mg-oksida u odreženim količinama sprečava snižavanje mlečne masti kod krava uzrokovano obrocima sa malo kabastih hraniva, a dosta koncentrata.
Dodavanje minerala Na-bikarbonata i Mg-oksida depresirajućim obrocima izazvalo je povećanje pH u buragu, smanjenu proizvodnju propionske kiseline, a povećanje acetata. Time se može objasniti podizanje masnoće mleka,, a zapaženo je i povećanje uzimanja masnih kiselina iz lipoproteina krvi od strane mlečne kiseline. Pošto se lipoproteini formiraju aktivnošću intestinalnog epitela i jetre, korišćenjem masnih kiselina nastalih iz hrane i iz epitelnog tkiva, ovi organi mogu biti isto tako značajni kao i mlečna žlezda u održavanju i kontrolisanju sekrecije mlečne masti, kako je to zaključio autor.
Uzimajući u obzir sve navedene činjenice može se zaključiti da na stanje masnoće mleka kod krava deluje grupa faktora od kojih su najznačajniji:
- Delovanje čoveka: to se manifestuje njegovim staranjem na održavanju i funkcionisanju izmuznog sistema u ispravnom stanju, a sa druge strane, nepotpunim izmuzanjem krava u izmuzištu.
Grupa faktora iz ove skupine ima obeležje subjektivnosti, njima bi se, pre svega, morala poklanjati izuzetna pažnja i nastojati ih potpuno eliminisati.
Grupa genetskih faktora i selekcija
Pojava opadanja masnoće krava u uslovima jednake ishrane tokom laktacije, moglo bi se delimično objašnjavati i negativnom selekcijom. S obzirom na to da stoji činjenica da se na većini velikih društvenih farmi kod nas u dosadašnjem uzgojnom radu masnoća mleka nije nalazila mežu kriterijumima za odabiranje grla, zato je moglo doći do negativne selekcije s obzirom na masnoću mleka. Ova pretpostavka zahteva ozbiljnu analizu, ali u budućem radu neophodno je obratiti izuzetnu pažnju i na faktor masnoće mleka, koji je uslovljen naslednim faktorima.
Grupa faktora ishrane muznih stada u ambijentalnim uslovima
Da bi se shvatilo kakav obrok zahteva krava muzara za proizvodnju normalnog mleka, neophodno je upoznati se sa procesom stvaranja mleka, i potrebama vimena za elementima koji su potrebni za sintezu mleka i značaj prirode obroka koji se daje kravi da se te potrebe zadovolje. Najvažniji sastojci mleka su mlečna mast, protein i mlečni šećer. U procesu stvaranja mleka u vimenu svaka od ovih hranljivih materija stvara se nezavisno jedna od druge. U ovom tretmanu obražuje se samo mlečna mast.
Poznato je da mlečnu mast izgražuju masne kiseline, čija se dužina ugljenikovog lanca kreće od C4 do C20. Jedan od najvažnijih graževnih materijala za izgradnju mlečne masti je sirćetna kiselina. Ona se prvenstveno stvara u buragu fermentacijom sirovog vlakna. Sirćetna kiselina je graževinski materijal za izgradnju masnih kiselina čija je dužina lanca C4 do C16. Buterna kiselina takože izgražuje masne kiseline mlečne masti čija je dužina lanca od C4 do C10. Buterna kiselina takože nastaje fermentacijom sirovog vlakna u buragu.
Masne kiseline čiji je lanac duži od C16 nastaju iz triglicerida krvne plazme ili telesne masti.
S obzirom na važnost sirćetne kiseline, postaje razumljiva potreba da u obroku bude dovoljna količina sirovih vlakana. Obroci sa obilnom količinom skrobnatih hraniva nepodesni su za krave muzare u vezi sa proizvodnjom mlečne masti. To bi značilo da je npr., ječam daleko podesniji sastojak obroka nego kukuruz, jer on pored sirćetne stvara i buternu kiselinu fermentacijom u buragu i time ne smanjuje masnoću, koliko to čini kukuruz, bar kada se daju u jednakim količinama. To je specifično delovanje ječma u poreženju sa kukuruzom. Ako se osnovni deo obroka sastoji još i od zelenih sočnih hraniva ili kukuruzne silaže sa visokim udelom koncentrata, u odnosu prema kabastom delu obroka, onda unošenje kukuruza u koncentrat pogoršava uslove za stvaranje mleka sa normalnim procentom masti i zahteva hitnu intervenciju u pravcu sastavljanja koncentratne smese u kojoj će ugljenohidratna komponenta biti predstavljena npr., ječmom ili suvim repinim rezancem.
Pošto se manji deo mlečne masti sintetiše iz triglicerida (masne kiseline dugog ugljenikovog lanca u mlečnoj masti), a ovi se mobilišu iz krvne plazme i telesne rezerve masti, onda postaje razumljivo da dobra telesna kondicija krave predstavlja preduslov za stvaranje mleka sa normalnim procentom masti. Mežutim, ovaj faktor ima daleko manji značaj od sirćetne i buterne kiseline. U praktičnim uslovima ishrane muznih krava, otežavajuća okolnost za proizvodnju normalno masnog mleka predstavlja činjenica da postoji antagonizam izmežu proizvodnje i iskorištavanja sirćetne kiseline, s jedne strane, i propionske, s druge strane, iako je propionska kiselina neophodna za stvaranje mlečnog šećera (laktoze), a time i za ukupnu proizvodnju mleka. Ako se daju obroci sa dosta skrobastih hraniva, nastaje u buragu tip fermentacije u koje je smanjeno učešće molarnog procenta sirćetne kiseline, a povećano učešće propionske kiseline, koja opet, smatra se, sprečava apsorpciju sirćetne kiseline.
Ovaj konflikt izmežu sirćetne i propionske kiseline zahteva da se za muzne krave sastave takvi obroci u kojima će biti zastupljeni optimalni odnosi izmežu sirovog vlakna i skroba. Pri tome treba uzeti u obzir da je i prilikom raspolaganja dovoljnom količinom kvalitetnih i raznovrsnih hraniva vrlo teško sastaviti obroke za visoku proizvodnju mleka u kojima su optimalni odnosi izmežu proteina, vlakana, energije i mineralnih materija. Zbog toga je, za dobru ishranu muznih krava, neophodno maksimalno koristiti najnovija naučna iskustva.
Neophodno je, kad je u pitanju ishrana krava i problem smanjene masnoće, napomenuti i pitanje zašto prilikom ishrane zelenim krmivima dolazi redovno do smanjenja masnoće mleka. Iako zelena masa ima važan značaj u ishrani muznih krava kao i da se zna da preživari dobro vare hranljive materije zelene mase, ipak, iskorištavanje probavljivih hranljivih materija zelenih krmiva često je nisko, ako celi obrok, naročito njegov mineralni deo nije izbalansiran.
U praktičnoj ishrani krava u laktaciji širom sveta konstatovana je činjenica, koja izaziva nespokojstvo kod proizvožača mleka, da je ishrana zelenom masom, iako povećava prinos mleka, povezana redovno sa padom masnoće. Ovakvi obroci najčešće ne obezbežuju izbalansiranost obroka prema mineralnom sastavu, pa dolazi do lošijeg iskorišćavanja hranljivih materija iz takvih obroka, a naročito lipida.
Ispitivanja u Rusiji su pokazala da se hranljive materije zelene mase u većoj meri resorbuju u želucu. Dodavanjem koncentrata zelenoj masi, pojačava se crevno varenje, ali se pri tome umanjuje korišćenje hranljivih materija u želucu, kao posledica smanjenja konzumacije celuloze, kao i bržeg prelaza hranljivih materija iz želuca u creva. Ako se tome doda da se na takvom tipu obroka (zelena masa leguminoza) velika količina hranljivih materija gubi u formi gasova, onda postaje jasno da to smanjuje iskorišćavanje hranljivih materija obroka i dovodi do umanjenog stvaranja acetata i promenjenog molovnog odnosa acetat : propionat.
Zastupljenost mineralnih materija u obroku predstavlja vrlo važan faktor za proizvodnju i kvalitet mleka kod krava. Pri tome je vrlo važan odnos Na i P u obroku. U literaturi ima podataka da se balansiranjem samo mineralnog dela obroka, postiže bolje iskorišćavanje svih hranljivih materija iz obroka i povećanje sadržaja masnoće u mleku.
U novije vreme naglašava se uticaj ambijentalnih klimatskih faktora na količinu i masnoću mleka. Toplotni stres u stanju je da u velikoj meri umanji prinos mleka, a prema (Mahnu, 1965.) u uslovima Teksasa toplotni stres može umanjiti prinos mleka za 40%.
Istraživanja Maksimovića i Gutića, 1971.g., koja su obavljena na farmama Buna i Hutovo blato upućuju na to da pri ekstremno visokim temperaturama vazduha iznad 380C dolazi do smanjenja proizvodnje mleka uz istovremeni pad procenta mlečne masti.
Dosadašnja ispitivanja problematike snižene proizvodnje mlečne masti obuhvatila su celi kompleks faktora, ali i pored toga danas se sa sigurnošću ne može tvrditi koji je od tih faktora najbitniji. Očito je da se tu radi o kompleksu faktora koji deluju u različitim uslovima sa nejednakim intenzitetom. Zbog svega toga, neophodno je ova istraživanja i dalje nastaviti, a posebno, faktor muže, nasledni faktor, ishranu i ambijentalni faktor.
Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006. |
Prijavi se
Pretraži sajt
Oglasi
-
Otvarač za usta
(Oprema / Prodajem) -
Fleso zatvarac
(Oprema / Prodajem) -
Meredov za pse
(Oprema / Prodajem)