Farme za robnu proizvodnju mleka

Za robnu proizvodnju mleka, na nivo udruženja odgajivača goveda Gradina, programom su predviđeni modeli farmi sa 20, 30 i 50 matičnih krava simentalske rase kombinovanih proizvodnih osobina koje su se pokazale najboljim u našim uslovima držanja, ishrane i zaštite.

 

U punom razvoju  planirana je sledeća proizvodnja na farmama:

 

• mlečnost po kravi godišnje 5000 kg,
• proizvodnja žive mere po kravi 650 kg,
• težina izlučenih krava 680 kg,
• težina teladi (pri rođenju) 38 kg,
• dnevni prirast teladi do 3. meseca 0,80 do 0,90 kg,
• težina tovnih junadi u starosti od 12. meseci 420 kg i
• dnevni prirast tovne junadi 1,20 kg,

 

Osposobljavanje gazdinstava za proizvodnju mleka predpostavlja i određena investiciona ulaganja, pre svega u izgradnji novih i rekonstrukciji i dogradnji postojećih objekata za držanje i uzgoj stoke, a osim toga i pratećih objekata kao što su: objekti za manipulaciju sa stajnjakom po savremenim ekološkim zahtevima, prostorije za smeštaj koncentrovanih hraniva, prostorije za mleko i mlekarski pribor, nastrešnice za seno, silo trenčevi za silažu.

Rekonstrukcija objekata za uzgoj krava i njiohvu proizvodnju na savremen način predviđa ulaganje u:

 

• štalsku opremu (muzni uređaji, vezovi, pojilice),
• nabavku visoko gravidnih junica za proširenje stada,
• zasnivanje novih veštačkih livada i
• opremu za proizvodnju i spremanje krme, kao što su odgovarajući traktori sa priključnim uređajima (plug, tanjirača, drljača, univerzalna sejalica, kombajn za silažu, prevrtač i sakupljač sena, cisterna za osoku, prikolica, kultivator, kosa za traktor i atomizer).

 

Ishrana krava i pratećih kategorija (telad, junad, junice) bazirana je prvenstveno na upotrebi zelene lucerke i sena lucerke, silaži od cele biljke kukuruza i silaži sirovog klipa kukuruza, kao i upotrebi koncentrata.

Za proizvodnju navedenih hraniva po vrstama i modelima gazdinstava razrađene su tehnologije:

• proizvodnje lucerke za zelenu masu i seno,
• proizvodnje kukuruza za silažu od cele stabljike i
• proizvodnje kukuruza za silažu sirovog klipa kukuruza.

Ishrana krava predviđena je za krave teške 650 kg i proizvodnjom od 5000 kg mleka godišnje. S obzirom na to i na planirani nivo proizvodnje određen je program i kvalitet ishrane i izbor krmiva. Planirana ishrana predviđa se za dva perioda:

• I period od 1.10. do 30.04.-212 dana; zimski period i
• II period od 1.05. do 30.09.-153 dana; letnji period.

Sastav zimskog obroka planira se na bazi sledećih krmiva: seno lucerke, silaža kukuruza, repini rezanci, vlažni klip kukuruza, silaža vlažnog klipa kukuruza i koncentratna smesa kao dopunsko krmivo.

Sastav letnjeg obroka činiće: seno lucerke, zelena lucerka, silirani klip kukuruza i koncentrat kao dodatno krmivo.

Pri ishrani krava planira se obavezno avansiranje obroka shodno proizvodnji mleka i potrebama u hranljivim materijama za ostvarenu proizvodnju.

Na osnovu planiranog nivoa proizvodnje, a po predviđenim modelima gazdinstava i na osnovu navedenih parametara izračunat je bilans potreba hraniva, te na osnovu te količine i planiranih prinosa dotičnih hraniva određena je veličina ratarskih površina potrebnih za proizvodnju hrane. Pri proceni potrebnih setvenih površina za pojedine kulture, pošlo se od pretpostavke da je prinos sena lucerke 15t/ha, zelene lucerke 50t/ha, silaže biljke kukuruza 50t/ha i silaže sirovog klipa kukuruza 15t/ha, a suvi repini rezanci i koncentrat će se koristiti iz nabavke.

Proizvodnja navedenih hraniva podrazumeva obavezno navodnjavanje, blagovremenu zaštitu biljaka od bolesti i štetočina, kao i pravilno ubiranje i skladištenje letine, jer se samo uz primenu svih ovih mera osiguravaju visoki i stabilni prinosi kultura, a to je i osnovni preduslov za normalnu proizvodnju mleka i mesa.

 

Godišnji bilans potreba stočne hrane i potrebne površine za proizvodnju planiranih krmiva po modelima:

 

 

Zootehnika i zoohigijena. Pored primene standardnih zootehničkih mera u pogledu intenziteta gajenja (intenzivni i poluintenzivni sistemi), načina držanja, ishrane i nege, posebna pažnja posvećena je zdravstvenoj zaštiti krava i ostalih kategorija na farmama, a sve u cilju postizanja što veće, kvalitetnije i ekonomičnije proizvodnje. Reprodukcija na svim modelima gazdinstava biće uz primenu veštačkog osemenjavanja. Na svim modelima farmi treba obezbediti takve zootehničke i zoohigijenske mere da tokom cele godine odnos krava u laktaciji i zasušenih krava bude 305:60, odnosno 84%:16%.

Programom zdravstvene zaštite predviđa se sprovođenje određenih veterinarsko sanitarnih mera u cilju sprečavanja, suzbijanja i iskorenjavanja bolesti opasnih kako za životinje, tako i za ljude (TBC, bruceloza, slinavka, šap, antraks i dr.). U cilju suzbijanja specifičnih polnih zaraznih bolesti mora se obezbediti redovna zdravstvena kontrola, kako krava, tako i bikova. Masovni pregled krava na sterilitet daje pravu sliku rada u pogledu uspešnosti veštačkog osemenjavanja i treba ga organizovati svake dve godine. Preventivnom suzbijanju parazitarnih bolesti, te dezinfekcijom u širem smislu daje se nužan značaj u održavanju higijene objekata, stoke i mleka. U tom smislu provodiće se i mere dehelmintizacije goveda..

Zoohigijenskim merama biće izvršena dijagnostička ispitivanja na bolesti karakteristične za goveda (tuberkuloza, bruceloza-dijagnostička ispitivanja sprovešće se jedanput godišnje kod svih priplodnih goveda, enzootska leukoza goveda- ispitivanja će obuhvatiti sva muzna grla, bolest plavog jezika kod goveda- ispitaće se 10% grla iz zapata, leptospiroza- na 10% grla u zapatima goveda).

Potrebno je svake godine izvršiti dezinfekciju staja u nekoliko navrata, a jednom godišnje će se vršiti pregled na brucelozu.

 

Literatura: Mr Milun D Petrović, Dr Milan M Petrović, Dr Vladimir S Kurćubić - GOVEDARSTVO TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE, Čačak, 2006.