Tehnika hranjenja konja

 

Budući da među životinjama postoje velike individualne razlike, nema striktnog pravila o količini potrebne hrane koje važi za sve jedinke. Otprilike, prosečan konj visok oko 150 santimetara jede oko 12 kilograma hrane za 24 časa. Obično se kombinuje sedam kilograma sena i pet kilograma koncentrata - ukoliko konj jede više sena, dobija manje zrnevlja i obrnuto. Ako obavlja težak rad, treba mu više koncentrovanih hraniva. Grlima koja ne rade valja ukinuti koncentrovanu hranu.

 

 

Tabela 1. Prosečna količina hrane koju konji dnevno konzumiraju (u procentima od telesne mase).

 

KATEGORIJA KONJA	KABASTA HRANA	KONCENTRAT	UKUPNO
Odrasli konji
Uzdržne potrebe	1,5-2	0-0,5	1,5-2,0
Visokoždrebne kobile	1,0-1,5	0,5-1,0	1,5-2,0
Kobile u laktaciji	1,0-2,0	1,0-2,0	2,0-3,0
Radni konji
Laki rad	1,0-2,0	0,5-1,0	1,5-2,5
Srednje težak rad	1,0-2,0	0,7-1,5	1,7-2,5
Težak rad	0,7-1,5	1,0-2,0	2,0-2,5
Podmladak
Ždrebad do 3 mes.	0	1,0-2,0	1,0-2,0
Ždrebad (6 mes.)	0,5-1,0	1,5-3,0	2,0-3,0
Godišnjaci	1,0-1,5	1,0-2,0	2,0-2,5
Dvogoci	1,0-1,5	1,0-1,5	2,0-2,5

 

Konji se veoma često hrane tri puta dnevno, pri čemu se svaki obrok sastoji od kabastog dela koji prvo dobijaju i koncentrovanog dela koji dobijaju nakon određene pauze, pri čemu se između ova dva dela obroka mogu napojiti. U pojedinim situacijama, posebno u štalskim uslovima držanja, praktikuje se i četvorokratno hranjenje, koje za radne konje svakako nije praktično, posebno ako se zna da se bar sat vremena nakon obroka konji ne smeju podvrgnuti većem opterećenju. Kod štalskog držanja neki daju četiri kabasta i dva koncentrovana obroka, a neki četiri kabasta i četiri koncentrovana obroka, naročito kod mlađih kategorija, uz dva ili tri koncentrovana obroka kod konja koji borave napolju.

Bez obzira na sistem hranjenja, važno je paziti da se između obroka ne prave velike pauze, po mogućstvu ne veće od šest časova, da se glavni deo kabastog dela obroka da uveče, kako bi se grla zabavljala tokom noći i da se posle hranjenja sačeka bar jedan sat pre nego što se počne s radom. U praksi to često izgleda ovako: konji rano ujutru dobijaju kabasti deo obroka, ako nema automatskih pojilica posle kabastog dela obroka se napoje, zatim dobijaju koncentrovani deo obroka uz koji im se ostavlja dodatna količina kabaste hrane koju mogu da jedu polako u toku dana. Posle podne se ponavlja isti postupak - prvo dobijaju manji kabasti deo obroka, napoje se, zatim dobijaju koncentrovani obrok i potom veći deo kabastog koji mogu lagano da jedu u toku noći. Na taj način im se omogućava da hranu uzimaju polako i gotovo kontinuirano, po režimu koji približno odgovara prirodnom načinu hranjenja konja u prirodi.

 

Literatura: Prof. dr Dragiša Trailović, Prof. dr Tihomir Petrujkić, Prof. dr Marijana Vučinić, Asist. mr Ružica Trailović, Dr Zoran Katrinka, SAVREMENI TRENDOVI U UZGOJU I ZDRAVSTVENOJ ZAŠTITI KONJA