Uvod u reprodukciju koza

Polni ciklus kod koza je sezonskog obeležja, dakle koze se gone–mrkaju u određeno doba godine. Mrkanje, polni nagon najjače je izražen od IX di XI meseca. mrkanje se pojavljuje, ali u  slabijem intenzitetu već u avgustu. U stvari, polni život koza (a i ovaca) u uskoj je vezi sa trajanjem dnevnog osvjetljenja, tj. skraćenjem dana. Kako se dan primetno skraćuje (druga polovina VIII meseca ili prva polovina IX meseca) tako se sve intenzivnije budi polni život koza.

Gonjenje traje jedan do dva dana. Ukoliko životinje nisu ostale oplođenje javlja se u intervalima 17 do 19 dana. Bremenitost traje prosečno oko 5 meseci. (± 7 dana).

Kasnozrele rase koza pripuštaju se po prvi put u starosti od 18 meseci. Ranozrele rase u dobi 8–10 meseci. Za vreme prvog pripusta važnija je razvijenost tela nego starost životinje. Kozice ranozrelih rasa poželjno je da kod pripusta imaju težinu oko 30 kg. Da bi se ta težina postigla u starosit 8–10 meseci nužno ih je intenzivnije hraniti, a što je i zbog ranije eksploatacije ekonomski opravdano.

Klasični pripust koza određuje se prema hranidbenim mogućno-stima i organizacijskim potrebama. Pripust koza trebalo bi obaviti dvo-kratno i to:

• 50% koza pripusti se početkom IX meseca;
• drugih 50% koza polovinom X meseca. Prve će se koze jariti u februaru, a druge od polovine marta. Zašto dvokratni pripust? Razlozi su sledeći:
• produžava se laktacijska perioda–proizvodnja mleka oko 1,5 meseci;
• jarenje ne usledi odjednom kod svih koza, već u dva navrata po 50% koza, čime je posao oko prihvata i uzgoja jaradi znatno olakšan. Budući da je to inače vrlo osetljiva i složena faza uzgojnog rada, to će se i poslovi na njemu obaviti bolje i uspešnije.

 

Jarci se drže skupa sa kozama na paši tokom godine, s tim što se od njih odluče oko 15. VII kako se neke koze (koje se ranije mrču) ne bi pre vremena oplodile, što stvara poteškoće kod uzgoja jaradi koja je neplanirano došla u nevreme.

U vreme pripusta dodele se grupi od 50% koza svi jarci na proizvodnoj jedinici. Jarci ostaju sa kozama oko 1,5 meseci. Nakon tog vremena izdvajaju se iz te i dodeljuju drugoj skupini od 50% koza.

Jarci oplođuju koze nekontrolisano, pa je nemoguća individualna selekcija. Ostaje mogućnost masovne selekcije koja može zadovoljiti potrebe uzgojnog rada, jer nije u pitanju forsiranje visoke proizvodnje mleka po životinji.

 

Literatura:

Gutić Milenko, Snežana Bošković-Bogosavljević, Vladimir Kurćubić, Milun Petrović · Leka Mandić, Vladimir Dosković - KOZARSTVO TEHNIKA I TEHNOLOGIJA ODGAJIVANJA; Čačak 2006.