Aparati u mikrobiološkoj laboratoriji

Autoklav

Autoklav služi za sterilizaciju vlažnom toplotom pod pritiskom. To je cilindrični uređaj najčešće postavljen horizontalno, sa dvostrukim zidovima od čelika i masivnim poklopcem koji se zatvara pomoću 6 naspramno postavljenih zavrtnja. Na taj način on se hermetički zatvara, čime se sprečava izlazak vodene pare tj. obezbeđuju se uslovi za razvijanje potrebnog pritiska. Centralni deo cilindra predstavljen je komorom, u koju se stavljaju predmeti koji se sterilišu. Ispod dna komore nalazi se prostor za vodu, koja se zagreva pomoću električnog grejača.  Na jednoj strani autoklava nalazi se levak za vodu sa slavinom. Na suprotnoj strani se nalazi vertikalna cev, koja pokazuje nivo vode u aparatu. Svaki autoklav ima termometar i manometar, koji su u vezi sa komorom, koji omogućuju praćenje promene temperature i pritisaka prilikom sterilizacije. Autoklav poseduje i ventil sigurnosti, koji se u slučaju stvaranja pritiska većeg od predviđenog automatski otvara i smanjuje ga.

Materijal koji se steriliše stavi se u komoru (do 1/3 visine komore, ne više) i potom se zatvori poklopac zatvarajući istovremeno po dva naspramna zavrtnja. Veoma je važno dobro zatvoriti poklopac.

Da bi se omogućila sterilizacija vlagom i da bi se sprečilo pregorevanje grejača, neophodno je uvek proveriti nivo vode u autoklavu. Ako je on ispod označene granice, neophodno je sipati destilovanu, dejonizovanu vodu u aparat.

Pri otvorenoj slavini za ispuštanje pare uključi se grejač i čeka se dok iz slavine ne poteče gust mlaz pare. To je znak da je prostor gde su bili vazdušni džepovi sada ispunjen parom i da sterilizacija može da počne (vazdušni džepovi ometaju sterilizaciju). Slavina za ispuštanje pare se zavrne i čeka se da se temperatura i pritisak popnu na željeni nivo.

Sterilizacija počinje od momenta kad se postigne željena temperatura u aparatu, a traje obično 15-20 minuta (nekad i duže), ako se sterilizacija vrši pri temperaturi od 120⁰C i pri pritisku od 1 atmosfere.

Kada je vreme za sterilizaciju isteklo, isključuje se grejač i čeka se da pritisak i temperatura spontano opadnu. Zatim se otvara slavina za ispuštanje pare. Kada je sva para istekla, pažljivo se odvrću zavrtnji poklopca (naizmenično) i sačeka se par minuta. Nakon toga se poklopac pažljivo otvara, pošto para koja je zaostala u komori može da izazove opekotine. Kada se sterilisani materijal prohladi, može se izvaditi iz aparata.

 

Kohov lonac

Kochov lonac je aparat cilindričnog oblika s poklopcem koji služi za frakcionu sterilizaciju. Centralni deo cilindra predstavljen je komorom sa rešetkom na dnu, na koju se stavlja materijal za sterilizaciju. Ispod rešetke nalazi se prostor za vodu sa grejačem, pa vodena para, koja se stvara, struji prema poklopcu. Ovaj aparat ima i termometar kojim se prati temperatura, a vreme sterilizacije se meri od momenta postizanja željene temperature.

U ovom aparatu se sterilišu hranljive podloge čiji se ingredijenti menjaju dejstvom temperature ključanja vode (šećeri, urea, želatin, itd). Sterilizacija se vrši 30-60 minuta tri dana zaredom, a u međuvremenu, podloga se stavlja u termostat da bi spore koje nisu uništene proklijale do sledećeg dana.

 

Vodeno kupatilo

Vodeno kupatilo je uređaj sa vodenom komorom i grejačem. Ovaj aparat se upotrebljava za tindalizaciju podloga koje sadrže serum, mleko i sl. Sterilizacija se vrši na temperaturi od 56-58^OC, tokom tri dana po 12 sati. Podloga se u međuvremenu inkubira u termostatu, zbog podsticanja klijanja spora.

 

Suvi sterilizator

Ovi aparati mogu biti različitog oblika, a izrađeni su od metala sa dvostrukim zidovima. U ovim aparatima se steriliše sitan pribor, porcelansko i metalno posuđe, kao i stakleno posuđe koje se prethodno umota u masnu hartiju ili stavi u specijalne metalne cilindre. U aparatu se nalazi električni grejač koji se nakon stavljanja posuđa uključi. Temperatura sterilizacije je obično 180⁰C. Vreme sterilizacije meri se od momenta postignute programirane temperature i traje dva sata.Po isteku tog vremena grejač se isključuje, a vrata se otvaraju tek kada temperatura opadne. Siguran znak uspešne sterilizacije je požutela hartija u koju je posuđe uvijeno.

 

Termostati

Termostati su aparati koji obezbeđuju konstantnu, optimalnu temperaturu potrebnu za rast mikroorganizama. Termostati su napravljeni od dvostrukih metalnih zidova obloženih nekim izolatorom između kojih struji vazduh ili voda, koji se zagrevaju električnim grejačem. Termostati imaju dvoja vrata, kako bi se obezbedila bolja termička izolacija. Sa gornje strane termostata nalazi se termometar, a na vrhu termometra nalazi se vijak čijim se okretanjem termostat programira na željenu temperaturu, koju grejač termostata automaski održava. Termostati moraju biti dobro zatvoreni, a povremeno je potrebno proveravati temperaturu na termometru.

 

Centrifuge

Centrifuge su aparati koji se sastoje iz glave sa nosačima kiveta i motora, koji je vezan sa njom i ima funkciju da razvije centrifugalnu silu. Ležišta za kivete izrađena su od metala, a prostor u kome se kivete okreću zatvoren je metalnim zidovima. Prilikom centrifugiranja razvija se centrifugalna sila koja dovodi do taloženja krupnijih partikula, a taloženje zavisi od brzine okretanja centrifuge, veličine i specifične težine čestica, viskoznosti i površinskog napona tečnosti u kojoj se vrši centrifugiranje. Zavisno od ovih parametara, pojedine partikule se nakon centrifugiranja nalaze u talogu ili supernatantu (tečnosti iznad taloga). Da bi centrifuga dobro radila, neophodno je da bude uravnotežena, što se postiže stavljanjem kiveta jedne naspram druge. Kada je broj kiveta neparan, stavlja se jedna dodatna sa istom zapreminom tečnosti (obično vode) kao i naspramna kiveta. Klasične centrifuge za serološki rad i bakteriološka ispitivanja postižu 3000-6000 obrtaja/min. Ultracentrifuge za izdvajanje virusa imaju uređaj za hlađenje i ostvaruju 50.000-100.000 obrtaja/min.

Pored ovih uređaja, u mikrobiološkim laboratorijama se koriste i frižideri, liofilizatori, tresilice, analitičke i tehničke vage, itd.

 

Literatura: dr Veselina Radanov Pelagic (sfscentar.com), dr Ronald Griffit, OSNOVI TEHNIKE VETERINARSKE MIKROBIOLOGIJE - radna sveska