Mikroskop

Napredak mikrobiologije kao naučne discipline nezamisliv je bez upotrebe mikroskopa. Mikroskop, kao optički instrument, funkcioniše na principu sočiva. Ona uveličavaju sliku za oko nevidljivog objekta i omogućavaju uočavanje oblika, veličine, rasporeda i strukture ćelija mikroorganizama.

 

Svetlosni mikroskop

Svetlosni mikroskop je optički uređaj koji omogućava uvećanje objekta do oko 1000 puta.Na svakom svetlosnom mikroskopu razlikujemo mehaničke i optičke delove.

 

Mehanički delovi

Postolje – obezbeđuje stabilnost  mikroskopa i nosi ostale delove.

Stativ – omogućuje lakše rukovanje mikroskopom i zupčasto je zglobljen s postoljem.

Stočić mikroskopa – nalazi se na stativu i služi za postavljanje preparata. U središnjem delu ima otvor za prolaz svetlosti, kao i specifičan mehanizam za učvršćivanje i pokretanje preparata (okretanjem donjeg zavrtnja mehanizma levo/desno pomeramo preparat u istom pravcu, a okretanjem gornjeg pomeramo preparat gore/dole).

Tubus – služi za nošenje optičkih delova mikroskopa. U gornjem delu izvučen je u cev koja nosi okular, a u donjem delu čini koleno, koje omogućuje okretanje tubusa oko svoje ose. Na koleno se nastavlja revolver. Revolver predstavlja noseći deo za objektive i može se okretati oko ose, pri čemu se čuje pucanje kada objektiv zauzme odgovarajući položaj.

Makrometarski zavrtanj – smešten je na stativu i služi za grublje podešavanje slike pri upotrebi objektiva suvog sistema. Njegovim okretanjem ka sebi tubus se pomera na gore, a okretanjem od sebe na dole.

Mikrometarski zavrtanj – nalazi se ispod makrometarskog ili je u sklopu s njim i služi za finije

podešavanje slike pri upotrebi objektiva uljane imerzije.

 

Optički delovi

Optički delovi mikroskopa se mogu podeliti na delove za osvetljavanje objekta i delove za uvećavanje objekta.

 

Delovi za osvetljavanje objekta

Izvor svetlosti – kod modernih mikroskopa izvor svetlosti je obično sijalica, a kod primitivnijih je to sunčeva svetlost, koja se usmerava na objekat pomoću ogledala.

Kondenzator – nalazi se ispod stočića, a sastoji se od niza sočiva, koji služe da sakupe svetlosne zrake i usmere ih na objekat, tj. preparat. Podizanjem (pomoću posebnog zavrtnja) povećavamo intenzitet osvetljenja.

Dijafragma – nalazi se između izvora svetlosti i kondenzatora. Sastoji se iz polukružnih ljuspica, koje se pomeranjem odgovarajuće poluge skupljaju ili šire, praveći u centralnom delu manji ili veći otvor za prolaz svetlosti.

Ram za svetlosni filtar – u njega se prema potrebi stavlja odgovarajući filtar.

 

Delovi za uvećavanje objekta

Objektiv je najbitniji deo mikroskopa i sastoji se od niza slepljenih sočiva smeštenih u cilindrični okvir. Najbitnije je frontalno sočivo, koje je najbliže preparatu. Što je sočivo manjeg dijametra, veća je moć uvećanja. Objektiv je pomoću navrtnja povezan sa revolverom i na njemu su uvek upisane vrednosti numeričke aperture, žižna daljina i moć uvećavanja. Na mikroskopu postoji obično 3-4 objektiva s različitom moći uveličavanja. Objektiv daje uvećan, stvaran i obrnut lik objekta.Objektive prema načinu mikroskopiranja delimo na objektive suve imerzije (uvećavaju obično 10, 40 ili 60x), kod kojih se prilikom mikroskopiranja između preparata i samog objektiva nalazi vazduh i objektive uljane imerzije. Objektiv uljane imerzije označen je jednim ili dva crna prstena pri vrhu i uvećava obično 90 do 100x. Prilikom upotrebe ovog objektiva stavlja se kap imerzionogulja na preparat i frontalno sočivo se uranja u njega, čime se sprečava rasipanje svtlosnih zraka pri upotrebi objektiva s velikim uvećanjem.

Okular  se nalazi na gornjem kraju tubusa i ima ulogu da dodatno poveća lik predmeta koji potiče od objektiva. Čine ga okularno (gornje) i sabirno (donje) sočivo, smešteni u metalnoj cevi. Na svakom okularu piše moć uvećavanja, a obično se kreće od 5 do 20x. Kod monokularnih mikroskopa postoji jedan, a kod binokularnih dva okulara.

Prilikom mikroskopiranja neophodno je znati s kolikim se uvećanjem posmatra preparat. Npr. kada je uvećanje objektiva 90x, a okulara 10x, objekat se posmatra pri uvećanju od 900x.

Pored svetlosnih, postoje i faznokontrastni i fluorescentni mikroskopi.

Faznokontrastni mikroskopima specijalan objektiv i dijafragmu, koji omogućavaju da se stvori znatno veći kontrast između objekta i okoline. Ovim mikroskopom omogućeno je posmatranje živih, neobojenih objekata.

Fluorescentni mikroskopse koristi za vizuelizaciju objekata koji imaju mogućnost da odaju svetlost određene boje tj. da fluoresciraju, kada se osvetle ultravioletnom svetlošću. Ako objekat nema mogućnost fluorescencije, tretira se odgovarajućim fluorescentnim bojama, tzv. fluorohromina. Ovaj vid mikroskopiranja ima veliku primenu u identifikaciji mikroorganzama, pri čemu se koriste antitela obeležena fluorescentnim bojama, koja se vezuju za tražene antigene, tj. mikroorganizme.

 

 

Svetlosni mikroskop

Pravila mikroskopiranja

Pri upotrebi objektiva sa manjim uvećanjem, otvor dijafragme treba smanjiti, dok ga pri upotrebi objektiva velike moći uvećanja treba povećati, a kondenzator podići u najviši položaj. Pri mikroskopiranju objektivom uljane imerzije neophodno je prvo naći lik objekta upotrebom objektiva sa manjim povećanjem, a tek onda okrenuti revolver i staviti objektiv uljane imerzije. Takođe je važno dobro postaviti preparat, a on se okreće  tako da objekat bude sa gornje strane predmetnog stakla, bliže objektivu. U suprotnom, lik se ne može pronaći, a posledica je lomljenje predmetnog stakla objektivom i oštećenje sočiva objektiva.

Kada je mikroskopiranje završeno, neophodno je objektiv uljane imerzije očistiti vatom natopljenom ksilolom, a potom obrisati suvom vatom ili finom hartijom. Mikroskop treba držati prekriven plastičnom folijom ili najlonom do sledeće upotrebe, da se zaštiti od prašine.

 

                                  

ELEKTRONSKI MIKROSKOP

Upotrebom elektronskog mikroskopa obezbeđuje se uvećanje od 100.000x i više, neophodno za detaljnije posmatranje mikroorganizama. Elektronski mikroskop umesto izvora svetlosti koristi snop elektrona, pri čemu elektromagneti služe kao sočiva. Elektroni se odbijaju od preparata ili prolaze kroz njega i padaju na ekran, dajući sliku ispitivanog objekta. Postoje dve vrste elektronske mikroskopije:

Skening elektronska mikroskopija (SEM)omogućava posmatranje površine ispitivanog objekta. Objekat se priprema za mikroskopiranje tako što se prevuče nekim metalom (obično zlatom), koji odbija elektrone na ekran i omogućava dobijanje trodimenzionalne slike. Ovaj vid mikroskopije ne omogućava uočavanje unutrašnje strukture objekta.

Transmisiona elektronska mikroskopija (TEM)neophodna je pri proučavanju unutrašnje strukture objekta. Objekat se za mikroskopiranje priprema sečenjem na vrlo tanke listove i tretiranjem specijalnim bojama u cilju povećanja kontrasta (npr. osmijumovom kiselinom, permanganatom, i dr). Slika se stvara prolaskom elektrona kroz preparat i njihovim padanjem na ekran.

 

Literatura: dr Veselina Radanov Pelagic (sfscentar.com), dr Ronald Griffit, OSNOVI TEHNIKE VETERINARSKE MIKROBIOLOGIJE - radna sveska