Mycoplasma su generalno slične drugim bakterijama, kao i uvek one nisu vezane sa ćelijskim zidom.  Ćelije su male i pleomorfne.  Većina vrsta proizvodi male kolonije koje imaju karakteristike pojave zvane "pečeno jaje na oko". Red  Mycoplasmatalessadrži nekoliko rodova. Ti rodovi se razlikuju prvenstveno po karakteristikama da neki trebaju sterole za rast, a neki ne. Rod, koji ima najviše vrsta je  rod Mycoplasma.  Pripadnici ovog roda zahtevaju sterole za svoj rast. Rod Mycoplasma sadrži brojne vrste koje su patogene za ljude i životinje. Ti organizmi će biti predmet proučavanja.

 

Izolacija i razmnožavanje mikoplazmi zahteva korišćenje specijalnih medija. Serum se obično dodaje u te medije da stimuliše rast. Ćelisjki zid sintetiše inhibitore ( kao što je penicilin) koji su često uključeni i inhibiciju rasta drugih bakterija.

 

Izolacija Mycoplasma iz prirodnih izvora.

 

Potrebno je upetrebiti sterilni pamučni tampon da se uzme uzorak iz tkiva i inokulira mikoplazma bujon..Taj medijum sadrži penicilin i talijum acetat da inhibira rast drugih bakterija. Inkubirati 3-5 dana  na 370C.  Podkulturu trakasto zasejati  za izolaciju na mikoplazma agar. Inkubirati ploče na   370C , 3-5 dana u vlažnoj atmosferi. Tada pogledajte tipične "fried jaja" kolonije.

 

Napomene za medije za Mycoplasma bakterije

Mycoplasmamože dobro rasti u specijalnim obogaćenim bujonima koji su pripremljeni sa visoko prečišćenom vodom. Ti zahtevi su zbog odsustva ćelijskog zida, Mycoplasma je osetljiva na prisutna zagađenja u vodi iz vodovoda, ili čak demineralizovane ili destilovane vode. Najčešća zagađenja ukljuičuju herbicide, insekticide ili industrijski otpad koji sadrži teške metale.

 

Mycoplasma uobičajeno zahteva holesterol (dodajte 20% animalnog serum), i mikronutriente I upotpunite njhov nekompletan metabolički kapacitet (to obezbedite sa ekstraktom gljiva i hidrolizovanim nukleinskim kiselinama).

 

Ukoliko koristite medij slabog kvaliteta to može rezultirati nedostatkom rasta ili pojavom nepatogenih vrsta Mycoplasma. Vrste patogene za životinje su obično probirljivi u svojim zahtevima za rast.

 

Slučajevi. Sledeći slučajevi će biti prikazani u laboratoriji za diskusiju:

 

Slučaj A

U uzgajalište u severozapadnoj  Iowa stigla  je pošiljka od 220 mladih bikova težine 400-500 lbs od svojih uobičajenih snabdevača iz zapadnog dela Južne Dakote. Bikovi su stigli kasno u Oktobru za vreme snežne oluje. Oni su vakcinisani sa inaktiviranom multivalentnom vakcinom. Za nedelju dana  kod nekih grla pojavio se čist nosni iscedak, istina svi su bili dobro prilagođeni na obroke ishrane. Tri nedelje posle dolaska, kod 6 bikova je primećena senka bolesti i nisu dolazili da jedu i piju vodu. Te životinje pomalo hramljudok pasu, i imaju čist i obilan iscedak iz nosa. U sledećoj nedelji  ukupno 55 grla je obolelo, mnogi sa ozbiljnom otocima na zadnjim udovima, bezvoljnost, groznica, kašljanje i anoreksija, i svi su smešteni u obor za bolesne sa slamnatom prostirkom, lečeni od strane uzgajivača. Još 100 bikova su blago obolela kad je napustilo pašnjak.Dva obolela bika su uginula i pozvan je veterinar. Veterinar je uzeo bris iz nosa od obolelih i očigledno i  normalnih bikova, uradio nekropsiju uginulih životinja i poslao briseve i  pluća na analizu u dve različite laboratorije. Bolesne životinje su lečene sa antibiotikom širokog spektra (erythromycin), a nekima je davao i  dexamethason.

 

Veterinar je pronašao  široku pneumoničnu leziju sa više malih gnojnih čireva  (SLAJD 1), i otečeni udovi su imali burzit, upala tetiva i artritis (SLAJD 2).

 

Dijagnostička Lab A je kultivisala nazalni bris i izvestila o izolaciji Mycoplasme i Pasteurellahemolytica. Pluća su pregledana histopatološki rezultat je bio raširena bronhopneumonia sa naglašenom polimorfonuklarnom reakciji, koja se uklapa sa bakterijskom infekcijom ( pretpostavka  P. hemolytica i A. pyogenes).

 

Dijagnostička Lab B je pokušala da izoluje virus iz nazalnog brisa , i dobila je negativan rezultat. Pluća su pregledana  imunohisto hemijski na Mycoplasma bovis.

Izvestaj je bio pozitivan.(SLAJID 3).

 

Čekajući rezultat veterinar je još jednom pozvan na uzgajalište, jer lečene životinje nisu odgovarale na terapiju. Ovi su bili lečeni sa razlčičitim antibioticima. Rezultat je u to vreme bio uginuće 15 grla..

 

Pitanja:

 

  1. Zašto nosni bris i pluća nisu kultivisani na Mycoplasma u lab B?
  2. Zašto je tako slab odgovor na antibiotsku terapiju?
  3. Dali su drugi uzorci trebali biti uzeti i pregledani?
  4. Da li bi primena  autogenog bakterina pomogla u proceduri?

 

Slučaj  B

 

Farma za tov u centralnoj  Ajovi  kupila je kontigent od 1000 šest nedelja starih prasadi. Dobavljač je tu prasad vekcinisao (plućno/crevne bolesti) i  prasići su bili zalučeni. Prasići su stavljeni u raniju fazu tova (porast). Sa 9 nedelja starosti, oko 5 %  prasića je primećen kašalj, (suv, bez sekreta kašalj), kada se uznemire. U sledećih 3 nedelje, kod 40% prasića se pojavila na nesreću gruba koža, istina oni su konzumirali hranu potpuno normalno. Kada su prasići dostigli 14 nedelja starosti,  odgaivač je konsultovao veterinara, kada je primetio neujednačen stepen rasta između prasića.

 

Deset prasića je zaklano i otkrivena je i apikalna i kardijalna pneumonija. (SLAJD 1). Pluća se prosleđena dijagnostičkoj laboratoriji.

 

Laboratorija je izvestila da je rezultat pregleda je kašalj, bronhopneumonija sa limforetikularnom (mononuklarna) hipoplazijom oko disajnih puteva  i krvnih sudova pluća.(SLAJD 2). Dijagnoza koja je postavljena je mikoplazmatična upale pluća uzrokovana od strane Mycoplasma hyopneumonia.

 

Pitanja:

  1. Zašto dijagnostička laboratorija nije uradila  plućnu kulturu na  Mycoplasma?
  2. Zašto se javio neravnomeran rast između prasića?
  3. Da li postoji alternativna/bolja tehnika uzimanja uzorka koja može zameniti klanje životinja?
  4. Da li može vakcijnacija prevenirati problem? ( vidi M. hyopneumoniae)

 

Slučaj C

 

Uzgajalište ovaca  u južnoj Ajovi imalo je iskustvo sa “sindromom kašlja” kod svojih 5000 jagnjadi. Uzgajalište je dobilo pošiljku  prolećnih jaganjaca sa farmi iz Montane i Ilinoisa. Kod oko 1500 od 3500ovaca je uočeno kašaljanje, suv (bez sekreta) i hronični kašalj. Osamdeset je u paroksimtomskom stadijumu kašljanja, sa umerenim do snažnim rektalnim prolapsom. Uzgajivač je obavestio da 50 jaganjaca sa prolapsom ubijeno za spas stada prošle nedelje, i pokušaj da se redukuje prolaps kod mnogih jagnjadi nije bila uspešna.

 

Vi observirajte 5 obolelih jaganjaca i uzetmite  bris trahealne mukoze i pluća, koji ponesete  na kliniku za bakterijski pregled. Zasejete aerobnu ploču sa krvnim agarm i ploču sa mikoplazma agarom (oba medija su pripremljena na vašoj klinici iz praškastog medija). Nakon 2 dana, na krvnom agaru se nije pojavio rast i male “fried-egg”  kolonije na mikoplazma ploči (POGLEDAJTE “VAŠU PLOČU”). U isto vreme kada  počnete vašu bakteriološku dijagnostiku, pošaljite uzorke pluća  u dijagnostičku laboratoriju da urade mikoplazmatski pregled. Laboratorija vas izvesti da plućna kriostatska sekcija (SLAJID 1) je pozitivna na Mycoplasmaovipneumoniae, imunofluorescentnim i slobodan - centar mikoplazma kolonijama  (M. ovipneumoniae) koje su kultivisane sa mini briseva  sa navojem kroz bronhije (VIDETE “D-LAB PLOČU”).

 

Pitanja:

  1. Zašto nema rasta na ploči sa krvnim agarom?
  2. Zašto se razilaze tipovi kolonija na vašoj ploči i na ploči dijagnostičke laboratorije? (Pročitajte  zabeleške o mikoplazma mediju).
  3. Zašto je laboratorija primenila proces kriostatske sekcije pluća u dijagnostici umesto automatske i rutinske parafinske sekcije za imunohistohemiju?

 

Slučaj D

Slučaj je hipotetički i biće prikazan da ilustruje slične scenarije kada studiramo opasne bolesti.

 

Vi ste se vratili sa profesionalnog sastanka gde su kolege prezentovale  ozbiljnu neplodnost kod lama. Bolest nije ranije primećena, a i nije bilo etiologije koja bi je potvrđivala u to vreme, istina “Agens X”, je taj na koga se sumnjalo da je izazvao infekciju prema epidemiološkim uzorcima i delimičnom odgovoru na “koktel” antibiotika. Upravo tada, zovu vas uzgajivači lama, vaši klijenti.  50 lama u servis periodu dva meseca ranije nisu dobili pozitivnu ultrazvučni potvrdu bremenitosti. Slučaj je veoma sličan onom za koji ste upravo čuli, dobijate dozvolu od odgajivača da autanazirate obolele ženke.

 

Na nekropsiji vi zapažate cervitisi jak salpingitis. To tkivo je poslato u dijaagnostičku laboratoriju koja je uključena u prethodni slučaj. Izveštaj laboratorije je da imaju problema sa “AgentsX”. On raste sa lakom zamućenošću u jednom od 7 mikoplazma bujona formulisanih za taj pregled (BUJON D), ali nisu mogli da dobiju kolonije na agarnim pločama pripremljnom po istoj formuli. Bojenje iz tog bujona daje  sumnju na mikoplazmu (obojen D, pod uljnom imerzijom).Sledeći dan laboratorija zove sa izveštajem o pozitivnom rezultatu za mikoplazmu, otkako je  PCR  test sa univerzalnim mikoplazma prajmerima je pojačan, proizvod iz DNK je ekstrahovan iz bujom kulture. To još uvek nije identifikacija vrste. Laboratorija treba patološki pregled tkiva koje ste vi poslali i elektronski mikroskop je otkrio tanku sekciju ekstracelularnih organizama koji se podudaraju sa morfologijom mikoplazme.(ILUSTROVANO IZDANJE).

 

Vi ste se posvetili lečenju sa jednim antibiotikom za koji mislite da će biti efektivan. Kontaktirajte kolege koje su izveštavele na tom sastanku.

 

Pitanja:

  1. Kako objašnjavate  nedostatak rasta na agarnoj ploči?
  2. Koliki je dijameter ćelija mikoplazme?
  3. zašto nije rađen  PCR direktno iz tkiva jajnika?
  4. Zašto nije bolest tretirana sa “koktelom” antibiotika?

Literatura: dr Veselina Radanov Pelagic (sfscentar.com), dr Ronald Griffit, OSNOVI TEHNIKE VETERINARSKE MIKROBIOLOGIJE - radna sveska

Prijavi se

Pretraži sajt

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box