Duboke piodermije su ozbiljnije bakterijske infekcije koje se šire do dermisa i često dopiru do potkožnog tkiva. Češće se javljaju kod pasa nego kod mačaka.  Najčešći uzročnik dubokih piodermija pasa je Staphilococus intermedius. Osim stafilokoka duboke piodermije mogu izazvati i druge bakterije kao što su Streptococus sp, Corynebacterium pseudotuberculosis, Proteus sp, Pasteurella sp, Pseudomonas sp i Escherrichia coli. Bakterije ulaze u kožu kroz pore odn.dlačne folikule, preko povreda na koži, preko oštećene kože dejstvom parazita itd. Duboke piodermije pasa i mačaka nikada ne nastaju spontano već su potrebni predisponirajući faktori za nastanak oboljenja kao što su imunosupresija, ozlede kože usled dejstva parazita ili trauma, folikularna hiperkeratoza (kalus i komedoni), superficijalne bakterijske infekcije, nehigijena i dr.

             1. Duboki folikulitis, furunkuloza i celulitis

Infekcija dlačnih folikula može biti površinska ili da prodre dublje u folikul razori njegov zid i zahvati područje ispod folikula. Razaranjem zida folikula nastaje furunkuloza tj.infekcija dermisa i supkutisa. Proces može da se širi ka površini i dovede do formiranja većeg broja fistula ili da ide u dubinu i dovede do celulitisa ili upale potkožnog masnog tkiva. Bakterije dospevaju i do limfnih čvorova koji dreniraju zahvaćeno područje. Duboke infekcije dovode do sistemskih infekcija i zahtevaju dugotrajno lečenje. Uzročnici oboljenja kod pasa su najčešće stafilokoke (Staphylococus intermedius). Najčešće područja zahvaćena infekcijom su dorzum nosa, koža na koštanim izbočinama, interdigitalni prostori i brada. Mogu biti zahvaćena i druga područja na koži naročito ako su na tim mestima na koži prisutni paraziti ili drugi poremećaji. Kod mačaka se ove vrte infekcije ređe javljaju, a uglavnom su lokalizovane na glavi i duž leđa.
Simptomi bolesti zavise od broja inficiranih folikula, dubine infekcije i otpornosti organizma. Kod infekcija gde je zahvaćen manji broj dlačnih folikula teže se zapažaju papule raznih veličina, a ako je zahvaćen veći broj folikula zapažaju se slabo ograničena bezdlačna mesta, otok kože i crvenilo. Ukoliko su lezije velike i tamno-crvene do ljubičaste boje proces je veoma ozbiljan i ide u dubinu, dok male rozikasto-crvenkaste promene znače da proces nije toliko uzeo maha.
Duboke piodermije mogu dovesti do bakterijemije i sepse zbog čega se što pre mora pristupiti lečenju. Terapija se sprovodi visokim dozama antibiotika u trajanju 4 do 6 nedelja, a nekada i više. Izbor antibiotika je na osnovu rezulta antibiograma ili se daju cefaleksin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom. Penicilini se takođe koriste u terapiji ali ako su uzročnici infekcije stafilokoke terapija penicilinima može biti manje uspešna Najbolje je da se terapija antibioticima sprovodi još dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti.

             2. Piotraumatski folikulitis

Piotraumatski folikulitis nnajčešće nastaje kao komplikacija piotraumatskog dermatitisa ali može da se javi i primarno kao posledica povreda nastalih češanjem životinje. Zlatni retriveri, labradori, bernardinci i njufaundlenderi su rase pasa koje su predisponirane za nastanak oboljenja. Promene na koži su u vidu plitkih lezija oblika plakova okružene papulama i pustulama. Promene su najčešće na obrazima i vratu ali mogu biti i na drugim delovima tela.
Terapija se sastoji u sistemskoj primeni antibiotika koji se daju dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Staphylococus intermedius je čest uzročnik ovog stanja pa se primenjuju antibiotici koji deluju na njega, najčešće cefaleksin ili amoksicilin sa klavulanskom kiselinom.

           3. Interdigitalna piodermija (Pododermatitis)

Interdigitalna piodermija je česta u pasa i to najčešće kod mladih mužijaka kratkodlakih rasa pasa dok se kod mačaka mnogo ređe javlja. Razni inicijalni uzroci dovode do nastanka ovog oboljenja. Bolest nastaje nakon povreda, parazitskih ili gljivičnih infekcija, kod alergija, autoimunih bolesti, oštećenja izazvanih raznim hemikalijama itd. Kod blagih infekcija koža između prstiju je crvena i vlažna, a proces može biti lokalizovan i na jastučićima. Kod jačih infekcija javlja se crvenilo, otok i vlažni dermatitis, a kasnije se formiraju furunkuli sa fistulama i seropurulentnim eksudatom. Životinja se intezivno liže usled čega dolazi do gubitka dlake, a na šapama nastaju ekskorijacije. Usled bola životinja često šepa.
Dijagnoza bolesti se postavlja pregledom skarifikata na bakterije i gljivice.
Terapija se sprovodi lokalnim nanošenjem antibiotika i kortikosteroida (masti ili solucije koje sadrže mešavinu antibiotika i kortikosteroida). Ako je infekcija ozbiljnija sprovodi se sistemska terapija antibioticima koja traje i do 12 nedelja.

        4. Folikulitis i furunkuloza kože nosa
            (nazalni folikulitis i furunkuloza, nazalna piodermija)

Ovo oboljenje karakteriše bolnaa i duboka bakterijska infekcija kože nosnog dorzuma i oko nosnih otvora. Nastaje kao posledica povreda ovih područja.  Bolest se manifestuje pojavom papula i pustula, a zatim se ubrzo razvija duboki folikulitis i furunkuloza. Mogu da nastanu ulceracije usled samopovređivanja pa na tim mestima ostaju ožiljci.
Terapija se sprovodi sistemskom primenom antibiotika. Lokalno se mogu stavljati Burove obloge tri puta dnevno u trajanju od deset minuta. Zbog prisutnog bola i sprečavanja autotraume psima se daju analgetici.  

        5. Akne pasa (muzzle folikulitis i furunkuloza)

Akne pasa su hronični poremećaj koji se uočava na koži brade i usana mladih pasa, najčešće kratkodlakih pasa. Uzrok ovog poremećaja nije poznat, a poremećaj folikularnog orožavanja još nije u potpunosti pojašnjen. Smatra se da lokalne povrede i genetska predispozicija imaju ulogu u nastanku inicijalnih lezija. Trljanjem površine kože dolazi do upale folikula, a dlačni kanal je otvoren za ulazak bakterija i nastanak infekcije.  Lezije se sastoje od bezdlačnih folikularnih papula koje vremenom narastu  i mogu ulcerisati i cediti se. Iscedak se serozan ili gnojan ili mešavina jednog i drugog. U toj fazi prisutan je folikulitis i furunkuloza. Dijagnoza se lako postavlja na osnovu simptoma, a u nejasnim slučajevima postavlja se analizom bioptata.
Terapija podrazumeva sprečavanje nadražaja kože kako bi se proces zaustavio i ne bi došlo do stvaranja gnoja. Kod hroničnih i težih slučajeva sprovodi se sistemska terapija antibioticima u trajanju od 4 do 6 nedelja.

       6. Kalusna piodermija

Kalus predstavlja uzdignut i zadebljao deo kože koji se razvija usled češtih trauma i pritisaka na kožu na delovima  iznad koštanih izbočina (iznad laktova, kukova,ispod grudnog koša). Najčešće se javljaju kod velikih rasa pasa. Kao komplikacije , na koži gde je formiran kalus mogu nastati folikulitis, furunkuloza i ulceracije. Stafilokoke su često prisutne u lezijama.
Terapija podrazumeva najpre sprečavanje dalje povrede ovih mesta i omogućavanje regeneracije tkiva. Životinji treba obezbediti da leži na mekanim ležajima ili joj se stavljaju štitnici na delove tela gde se stvara kalus. Time se sprečava stalni pritisak na kožu iznad izbočina i povrede, a samim tim i nastanak kalusa i infekcija. Kožu je potrebno čistiti i omekšati (voda, vazelin, Advitamini,kortikosteroidi za lokalnu primenu). Antibiotska terapija kod kalusne piodermije podrazumeva sistemsku upotrebu antibiotika u toku 6 nedelja. U težim slučajevima izvodi se hirurško uklanjanje kalusa s tim što rana kasnije veoma teško zarasta.

      7. Subkutani apscesi

Subkutani apscesi su lokalizovane nakupine gnoja  unutar dermisa i supkutisa. Gnoj je okružen (izolovan od okoline) granulacionim tkivom ili zrelim fibrinoznim tkivom (membrana ili kapsula apscesa). Potkožni apscesi su češći kod mačaka nego kod pasa, a javljaju se nakon ugriza ili ogreba kada bakterije sa zuba i noktiju dospeju u kožu za vreme okršaja između mačaka. Rana koja nastane tom prilikom uglavnom je mala i brzo se zatvori, a zatim nastaje lokalna infekcija za par dana. Apscesi se lako uočavaju najčešće na vratu, oko repa i na ramenima.
Terapija se sprovodi otvaranjem apscesa, odstranjivanjem gnoja i membrane apscesa i ispiranjem rane. Sistemski se daju penicilini.

     8. Anaerobni celulitis

Anaerobni celulitis je duboka, slabo ograničena gnojna infekcija kože koja ima tendenciju širenja kroz sve slojeve kože. Nastaje nakon ugriza, ujeda, opekotina, usled prisustva stranog tela i nakon hirurških intervencija. Anaerobni celulitis se razvija iz onih povreda tkiva koji dovode do smanjene perfuzije tkiva i smanjenja koncetracije kiseonika koji pogoduju razvoju anaerobnih bakterija. Anaerobne infekcije brzo napreduju i dovode do edema i nekroze tkiva. Na tim mestima koža je devitalizovana, trošna i tamnije obojena. Rana je neprijatnog mirisa, a na dodir može da se čuje šuštanje (krepitacije) ako su prisutni anaerobi koji stvaraju gas. Anaerobne infekcije mogu da dovedu do toksemije i ugiunuća.
Terapija podrazumeva hirurško uklanjanje nekrotičnog tkiva i drenaža eksudata da bi tkivo moglo da se regeneriše. Sistemski se aplikuju antibiotici i to dve nedelje nakon prestanka simptoma bolesti. Izbor antibiotika je penicilin.

     9. Bakterijski granulomatozni dermatitis (kožni bakterijski granulomi)

Kožni bakterijski granulomi nastaju traumatskom implantacijom bakterija koje su uglavnom saprofiti ili nastaju kao posledica postojećeg patološkog procesa na mišićima i kostima. Uzročnici koji dospeju u kožu nakon trauma stimulišu snažan ćelijski imuni odgovor pa su i lezije granulomatozne ili piogranulomatozne. Granulom nastaje kada organizam uspe da izluje infekciju ali ne i da je eleminiše.
Botriomikoza je primer granulomatoznog dermatitisa, a prouzrokovana je koagulaza pozitivnim stafilokokama. Lezije su u vidu čvorića koji su smešteni u koži ili potkožju. Čvorići su čvrsti, pojedinačni ili multipni sa fistulama iz kojih se cedi gnojav iscedak sa belim granulama koje podsećaju na zrna peska.
Terapija se sastoji u hirurškom uklanjanju  granuloma jer antibiotici  ne mogu dopreti do granulomatozne mase. Antibiotski tretman se sprovodi nakon uklanjanja granuloma.