Najčešća vrsta buva koja parazitira na koži pasa i mačaka je Ctenocephalides felis ali su i druge  životinjske vrste  izložene i osetljive na ovu vrstu buva. Pored ove vrste buva   mogu se sresti: Ctenocephalides canis, Pulex iritans (parazitira kod čoveka), Echidnophaga galinacea (parazitira na pticama) i Spilopsyllus cuniculi (parazitira na kunićima). Buve su paraziti koji se hrane krvlju domaćina na kojem parazitiraju i pri tome izazivaju mnoge probleme sa kožom. Kod mladih životinja buve mogu izazvati ozbiljnije poremećaje i anemiju usled velike infestacije. Neke buve (Ctenocephalides felis) mogu prenositi razvojne oblike parazita npr. Dipylidium caninum, pseću pantljicaru. Buve takođe mogu prenositi bartonelozu (bolest mačjeg ogreba) i to sa životinje na životinju ili na čoveka.
Životinje na kojima se nalaze buve osećaju intezivan svrab, češu se, grickaju lumbosakralni deo, abdomen, noge i rep. Kao posledica intezivnog češanja i grickanja dolazi do gubitka dlake, pojave papula, crvenila i krasta. U pljuvački buve se nalaze proteini koji su alergeni i mogu izazvati alergijski dermatitis. Usled alergijskog dermatitisa životinja se češe, oštećuje kožu i zbog toga mogu nastati sekundarne bakterijske infekcije kože.
Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i nalazom buva ili njihovog izmeta i jaja na koži.
Terapija:

S obzirom da razvoj buva protiče kroz nekoliko stadijuma (jaje, larva, lutka,odrasla buva) terapija treba da se ponovi nekoliko puta. Pored tretmana na životinji mora se obaviti tretman ambijenta u kojem životinje borave. Na tržištu se danas mogu naći razna ektoantiparazitska sredstva za uništavanje buva, a  nalaze se u obliku praškova, šampona, rastvora, sprejeva ili u vidu ogrlica za pse i mačke. Najčešće se koriste organofosforni (dihlorvos, diazinon), organohlorni preparati (lindan), karbamati (karbaril, propoksur) i piretroidi (permetrin, cipermetrin). U nekim zemljama   organofosforni i organohlorni preparati su povučeni iz upotrebe zbog svoje štetnosti dok su piretroidi najbezbedniji za upotrebu.
Tretman na životinjama   sprovodi se jednom nedeljno u toku 5 uzastopnih nedelja kako bi efekat uništavanja buva bio što veći. Odrasli psi se mogu kupati preparatima koji sadrže 0.2% lindana, a štenci i mačke se zaprašuju sa preparatima koji sadrže 0.2 do 0.5% lindana.Lindan se može naći i u obliku kreme koja sadrži 0.2% lindana i ona se koristi za lokalizovane površine. Na tržištu se najčešće nalaze preparati koji sadrže mešavinu lindana (0.5%) i piretrina (0.4%) u obliku praška. Pošto lindan deluje brzo, životinja se nakon 30 minuta od zaprašivanja iščetka kako ne bi došlo do trovanja. Kako životinja ne bi lizala otrov postoje specijalno napravljene kragne koje se stavljaju oko vrata. Prostorije za smeštaj pasa i mačaka se mogu tretirati preparatima koji sadrže 0.25% lindana.
U slučaju trovanja lindanom i drugim organohlornim preparatima dolazi do prenadraženosti i konvulzija pa se životinja mora tretirati depresorima centralnog nervnog sistema kao što su pentobarbiton, benzodiazepini, i fenotiazini. U terapiji se može primeniti i hloral hidrat zajedno sa kalcijum-boroglukonatom i glukozom i to intravenski.
Ogrlice za pse i mačke koriste se za odbijanje i uništavanje  buva, vaši i krpelja, a sadrže organofosfate, karbamate, piretroide i amitraz u raznim kombinacijama i koncetracijama. U zavisnosti od aktivnih supstanci koje su inkorporisane u ogrlicu njihovo dejstvo protiv buva i vaši traje od 2 do 5 meseci, a protiv krpelja 10 nedelja. Kod nas na tržištu nalaze se ogrlice koje u sebi sadrže propoksur, amitraz, diazinon i permetrin i dejstvo na buve i vaši traje 5 meseci, a na krpelje 10 nedelja .
Karbamati (karbaril i propoksur ) se koriste  za uništavanje buva, vaši, krpelja i šugaraca u obliku spreja, praškova, šampona ili u vidu ogrlica. Karbamati se uglavnom kombinuju sa piretroidima jer imaju slabiji efekat. U slučaju trovanja karbamatima daju se atropin, diuretici, benzodiazepini i fenotiazini.
Amitraz deluje na buve, krpelje i demodeks kod pasa, slabije je toksičan, a u slučaju trovanja lečenje se sprovodi blokatorima adreneričkih alfa 2 receptora ( johimbin i fentolamin).
Benzil benzoat  se takođe može koristiti protiv buva kod pasa i mačaka, a takođe deluje na šugarce i demodeks. Benzil benzoat je  dosta sigurno sredstvo i nema neželjene efekte. Sintetski piretroidi se takođe koriste za uništavanje buva i vaši,a deluju i na krpelje i šugarce. Piretroidi su takođe dosta bezbedni za upotrebu.
U slučaju trovanja organofosfatima  dolazi do ispoljavanja holinergičkih efekata pa se kao antidot daje atropin, najčešće u kombinaciji sa oksimima. Za zaustavljanje konvulzija daje se diazepam.
Pored spoljašnje upotrebe preparata za buve može se dati i ivermektin (u vidu tableta ili supkutano ) koji efikasno deluje na ektoparazite i gliste kod pasa. Zbog neželjenih efekata ivermektina naročito kod pasa rase koli, pinč, bobtail i kod mačaka izbegava se upotreba ivermektina za uništavanje buva.
Ljudi koji su u kontaktu sa preparatima protiv ektoparazita i oni koji vrše dezinsekciju treba da imaju zaštitne rukavice i da vode računa da ne dođe do inhalacije preparata.
Ako se kod životinja javi alergijska reakcija na buve, životinjama se može dati prednizolon per oralno u dozi 0.5 mg/kg telesne mase, svakog drugog dana tokom 2 nedelje.
Za preventivu protiv buva mogu se stavljati ogrlice za pse i mačke koje u sebi sadrže repelentna sredstva za odbijanje buva ili se repelenti nanose na kožu.

 

Piše: dr vet. med. Miroslav Radić

 

Literatura:

 

Jezdimirović, B.M., Veterinarska farmakologija, , Drugo prerađeno i dopunjeno izdanje, Fakultet veterinarske medicine, Beograd,2000.

Aleksić N. ,Parazitske bolesti-specijalni deo, Beograd, 2004.

 

Izvori: 

 

http://www.pet-centar.rs/content/view/3045/70/

http://www.balkankinology.net/pricaonica/viewtopic.php?f=9&t=9608

http://www.vetnovak.com/vise.asp?clanak=53