Lišmanijaza je parazitsko oboljenje pasa, mačaka, konja, pacova, divljih životinja,  ljudi i  drugih sisara, a uzrokovana je protozoama i z roda Leishmania. Glavni organ koji je zahvaćen kod sistemske lišmanioze pasa je koža.
Lišmaniaza se pojavljuje u mediteranskim zemljama i  nekim delovima Afrike, Indije i  Južne Amerike. U našoj okolini prisutna je u Dalmaciji. Bolest se prenosi između životinja i  sa životinja na ljude pomoću sitnih komaraca nazvanih papatači zbog čega se oboljenje i  javlja u toplijim krajevima.

Inkubacija bolesti varira i  iznosi nekoliko dana do jedne godine. Klinička slika bolesti takođe varira i  može biti od blagih simptoma pa do vrlo ozbiljnih. Životinja takođe može biti asimptomatski nosioc lišmanija što je od velikog epizootiološkog značaja.
Lišmanioza pasa uglavnom ima hroničan  tok.
Prvi znakovi bolesti su tromost, apatičnost, gubitak apetita i mršavljenje. Kad se bolest razvije zahvata u prvom redu oči i  kožu oko očiju, ušiju i nosa: upali se rožnica oka, po koži se stvaraju upalni plitki čvorići ili ulkusi, česti je gubitak dlake oko očiju te na vratu i  repu, a koža može biti sa srebrnobelim ljuspama. Plitki čirevi nalaze se naročito na usni i  očnim kapcima. Bolest povremeno  prati visoka temperature. Potkožni limfni čvorovi su uvek povećani, ponekad se javljaju i  crevni simptomi u obliku proliva koji najčešće dovedu do uginuća životinja. Veoma je važno i staknuti da su uzročnici lišmanijaze u koži bolesnog psa i zrazito gusto nakupljeni tako da se komarci sisanjem veoma lako inficiraju i  prenesu bolest na druge životinje i ljude.
Kod ljudi bolest uglavnom zahvata decu i  mlade, najčešće od jedne do deset godina, a poznata je pod nazivom "dum-dum groznica". Prvi  simptomi su opšta slabost, gubitak apetita, bledilo, povišena telesna temperatura koja se povremeno spušta sa normalne vrednosti da bi kasnije opet narasla. U kasnijoj fazi bolesti dolazi do slabokrvnosti, koža je boje voska, slezina i  jetra su povećane i  tvrde. Bolesnici i zrazito mršave, javljaju se krvarenja po koži i  sluznicama, a česte su i  smetnje od strane digestivnog sistema. Zbog pada opšte otpornosti organizma bolest mogu zakomplikovati i  druge specifične i  nespecifične i nfekcije. Na bolest se može posumnjati na temelju kliničkih znakova, no od presudne važnosti u dijagnostici lišmanijaze je direktno mikroskopsko dokazivanje uzročnika i z strugotina kože i li punktata limfnih čvorova i  pretraga krvi serološkim testovima.
Dijagnoza bolesti se postavlja laboratorijskim nalazom uzročnika i li antitela (svetlosna mikroskopija, citološka pretraga, i munohistohemija, PCR i  serološke pretrage).
Terapija 
Do danas nije poznat ni jedan lek koji bi sa sigurnošću uništio lišmanije i  doveo do potpunog ozdravljenja.Naime, lišmanioza je neizlečiva, vrlo teska bolest, koja se pomoću posebne terapije može držati pod kontrolom godinama ali pas nikad potpuno ne ozdravi i  zauvek ostaje "domacin" uzrocniku, iz kojeg se bolest moze dalje širiti.
Ukoliko se utvrdi da pas boluje od lišmanijaze obvezno  se podvrgava dugotrajnom lečenju adekvatnim preparatima uz obveznu primenu repelentnih sredstava (ogrlica protiv insekata) tokom razdoblja aktivnosti insekata. U suzbijanju bolesti  važnu ulogu i ma i  dezinsekcija odnosno smanjivanje populacije i nsekata prenosioca ove bolesti.

Izvori: 

 

http://foursoftpaws.yuku.com/topic/1984/t/Li-manioza.html

http://www.activeboard.com/forum.spark?forumID=74521&p=3&topicID=12067273