Veliki broj hormona koji se nalaze u organizmu odn. njihova neuravnoteženost može dovesti do kožnih endokrinih poremećaja koji se najčšće manifestuju bilateralnom simetričnom alopecijom  ili hipotrihozom, tamnom pigmentacijom kože i odsustvom svraba, a sekundarno mogu nastati piodermije i seboreja koje često komplikuju postavljanje tačne dijagnoze.
Hipotireoidizam je najčešći endokrini poremećaj pasa (retko mačaka) koji se pored sistemskih kliničkih simptoma ispoljava i na koži. Hipotireoidizam može nastati primarno  (limfocitni tireoiditis i idiopatska nekroza i atrofija štitne žlezde) ili jatrogenim putem. Promene na koži se manifestuju u vidu gubitka dlake i tamne pigmentacije kože naročito na vratu i postrano po trupu, a javljaju se i na kaudalnim površinama zadnjih ekstremiteta, na dorzalnim površinama nosa i na repu. Dlaka je suva, krta, lako se čupa i sporo raste nakon šišanja. Dijagnoza bolesti postavlja se određivanjem koncetracije hormona T3 i T4 u krvi i TSH stimulacionim testom. Lečenje je jednostavno i uspešno, a podrazumeva terapiju hormonima koji nedostaju.

Hiperadrenokorticizam (Kušingova bolest, Kušingov sindrom) takođe dovodi do pojave lezija na koži, a uzrokovan je hiperplazijom kore nadbubrežne žlezde i prevelikom proizvodnjom kortizona u organizmu. Takođe može nastati prekomernim unošenjem glukokortikoida u organizam. Od kožnih simptoma kod Kušingove bolesti zapaža se bilateralna alopecija, koža je istanjena, tamno pigmentisana, dlake su proređene, lakše nastaju modrice, rane na koži teže zarastaju, povećana je prijemljivost za infekciju itd. Takođe se može pojaviti distrofična kalcifikacija dermisa leđa, ingvinalnog i aksilarnog područja (kalcinoza kože). Kod mačaka su simptomi nešto drugačiji, koža je fragilna i oštećenja kože lako nastaju. Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu kliničke slike, biohemijskog nalaza i određivanjem nivoa bazalnog kortizola i stimulacijom ili supresijom nadbubrežne žlezde. Terapija se sprovodi lekovima koji inhibišu funkciju nadbubrežnih žlezda ( lisorden, mitotan tablete). U slučaju da je uzrok bolesti tumor adrenalnog korteksa sprovodi se hirurški tretman.

 

Hiperestrogenizam može da se javi i kod ženki i kod mužijaka. Kod ženki nastaje zbog prisusva cisti na jajnicima ili zbog kancera jajnika, a kod mužijaka nastaje kao posledica tumora Sertolijevih ćelija testisa ili kod kriptohida. Hiperestrogenizam može nastati i kod primene lekova na bazi estrogena. Na koži se uočava simetričan gubitak dlake, zadebljanja i tamna pigmentacija kože na preponama, ventralnim delovima tela i oko genitalija. Pored endokrine alopecije javlja se uvećanje vulve i bradavica, estrusni ciklus je poremećen, a kod mužijaka se javlja ginekomastija i povećanje prostate. Kao sekundarne manifestacije hiperestrogenizma javljaju se svrab, ceruminozni otitis i perutanje kože. Terapija hiperestrogenizma podrazumeva ovariohisterektomiju nakon koje dolazi do ozdravljenja i nestanka promena za 3 do 6 meseci.

 

Hipoestrogenizam se manifestuje simetričnim gubitkom dlake na zadnjem delu tela, sa unutrašnje strane bedara, oko anusa i vulve, a kasnije duž abdomena po vratu i po ušima. Kod hipoestrogenizma dlaka je istanjena i meka poput najlona, a koža je takođe meka i tanka. Terapija se sprovodi davanjem preparata na bazi estrogena ( dietil stibestrol ) jednom do dva puta nedeljno. Terapija ima određene neželjene efekte.