Analne vrećice su parne invaginacije kože (divertikuli) smeštene između spoljađnjeg i unutrašnjeg mišića analnog sfinktera čiji izvodni kanali završavaju u anusu. Unutrašnji zidovi analnih vrećica obloženi su žlezdanim epitelom čiji je sadržaj smeđe-sivkaste boje, mastan i neprijatnog je mirisa. Miris sadržaja žlezda koje su smeštene u analnim vrećicama ima ulogu u međusobnom prepoznavanju pasa (ulogu u socijalnom životu pasa).

Kod pasa češće nego kod mačaka dolazi do začepljenja izvodnih kana, upale ili apscesa analnih vrećica. Uzrok začepljenja i upale analnih vrečica jeste nedovoljno kretanje životinja i nepravilna ishrana pasa usled čega izostaje pražnjenje vrećica i dolazi do nakupljanja sadržaja žlezda u vrećicama i do razmnožavanja bakterija u njima što na kraju rezultira upalom analnih vrećica. Analne vrećice se normalno prazne prilikom defekacije čvrstog sadržaja ali ako pas ima mekanu stolicu sadržaj žlezda se ne prazni redovno zbog čega dolazi do nakupljanja sadržaja.
Usled razvoja infekcije i zapaljenja vrećica one su natečene i bolne,  zacrvenjene i javlja se otok analne regije. Pas je nervozan, ne dozvoljava pregled vrećica, grize i liže predeo oko anusa i repa, češe zadnji deo tela ili vuče zadnjicu po podu, a ponekad ne može da sedi  zbog bolova. Usled bolova defekacija može biti otežana. Zbog čestog lizanja i griže, predeo oko anusa je iritiran, crven , a dlaka oko anusa je oštećena i razređena. U nekim slučajevima mogu nastati ekcematozne promene na koži koje izazivaju jak svrab, a svrab može da se proširi i na druge delove tela . Inficirane analne vrećice mogu biti izvor infekcije za ostale delove tela jer se smatra da lizanjem analnog područja pas može preneti infekciju u usnu šupljinu i izazvati tonzilitis i faringitis. U slučaju da proces pređe u opštu alergijsku reakciju ona će se manifestovati opštim, neprestanim svrbežom, kojim pas može i sam sebi oštetiti kožu . U tom slučaju  veterinara treba posetiti što pre jer će nastati alergijski dermatitis.
Terapija začepljenja, zapaljenja i apscesa analnih vrećica zavisi od težine slučaja. Terapija  podrazumeva pražnjenje sadržaja vrećica, ispiranje vrećica dezinfekcionim sredstvom i upotrebu antibiotika i drugih medikamenata. Zbog izrazitog bola kod zapaljenja neophodno je sedirati psa prilikom pražnjenja vrećica. Vrećice se prazne manuelno, ispiraju antisepticima, a zatim se ubacuju antibiotici (streptomicin, hloramfenikol) i kortikosteroidi. Ako su u pitanju gljivice za ispiranje  treba koristiti rastvore koji sadrže nistatin. Ukoliko postoji opšta alergijska reakcija i upala kože, neminovna je terapija antibioticima i kortizonskim preparatima. Antibiotska terapija traje više od nedelju dana. Kao potporna terapija daju se vitamini A,D i E.
U nekim slucajevima, kada se upala analnih vrecica ponavlja vise puta i kada postoji senzibilizacija organizma potreban je hirurški zahvat kojim se odstrani kompletna analna vrecica. Uklanjanje vrećica hirurškim putem treba vršiti samo kade je to stvarno neophodno zbog mogućih komplikacija nakon uklanjanja. U nekim slučajevima nakon operacije psi ne mogu da kontrolišu defekaciju, naročito stariji psi kojima je prirodno oslabljen tonus analnog mišića (sfinktera).

 

OPŠIRNIJE

 

Piše: dr vet. med Miroslav Radić