Analne vrećice su parne invaginacije kože (divertikuli) smeštene između spoljađnjeg i unutrašnjeg mišića analnog sfinktera čiji izvodni kanali završavaju u anusu (na mestu prelaza sluzokože u kožu anusa). Unutrašnji zidovi  analnih vrećica obloženi su apokrinim žlezdama kod pasa, dok kod mačaka  lojnim i apokrinim žlezdama. Ukupan sadržaj ovih žlezda je smeđe-sivkaste boje, mastan i neprijatnog je mirisa. Miris sadržaja žlezda koje su smeštene u analnim vrećicama ima ulogu u međusobnom prepoznavanju pasa (ulogu u socijalnom životu pasa).
Lezije analnih vrećica se često javljaju kod pasa što nije slučaj sa mačkama kod kojih se vrlo retko javljaju problemi. Problemi sa analnim vrećicama javljaju se uglavnom kod manjih pasa, posebno kod pudli i kokera.
Analne vrećice se često nazivaju analnim i paraanalnim žlezdama što su potpuno pogrešni termini.
Problemi koji mogu nastati sa analnim vrećicama su:

1. Začepljenje izvodnih kanalića vrećica (impactio)
2. Zapaljenje vrećica (sacculitis)
3. Apsces vrećica
4. Tumori
5. Traume i rupture

 

Začepljenje (impakcija) analnih vrećica :

 

Zbog začepljenja izvodnih kanala izostaje pražnjenje vrećica. Ovo je dosta čest slučaj kod ljubimaca, a glavnim uzrocima se smatraju nedovoljno kretanje i nepravilna ishrana. U većem procentu se javlja kod pasa držanih u kući nego kod onih koji život provode slobodno u velikim dvorištima. Skupljanje sekreta izaziva nemir i nelagodnost kod psa usled čega se okreće pokušavajući da liže i gricka analnu regiju. Takođe može da vuče zadnjicu po podu ili se javlja generalizovani svrab. Prema nekim mišljenjima, zapaljenje ili začepljenje analnih vrećica ne mogu da izazovu svrab kod pasa, već se smatra da ove dve pojave nastaju istovremeno kod kućnih pasa, pri čemu se za svrab okrivljuje alergijska reakcija drugog uzroka. Impakcija analnih vrećica se ponekad može sresti pri rektalnom pregledu pasa koji ne ispoljavaju nikakve simptome. Nakupljeni sadržaj vrećica kod impakcije je uglavnom nepromenjen po karakteru, a može biti kondenzovan ili gust.
Kod impakcije izvodnih kanala potrebno je istusnuti njihov sadržaj manuelno ili se vrećice ispiraju ako je sadržaj jako gust i suv. Pražnjennje vrećica je neophodno ponoviti jednom nedeljno sve dok ne dođe do poboljšanja. Ako se sadržaj često nakuplja vrećice se mogu ispirati dezinfekcionim sredstvom koje se ubacuje preko kanile. Ukoliko se vrećice ne prazne, a redovno se pune dolazi do njihovog zapaljenja i apscediranja. Vrećice se ne smeju često i bespotrebno prazniti jer može doći do njihove iritacije i upale. Da bi se vrećice redovno praznile prirodnim putem neophodno je povesti računa o ishrani koja mora biti redovna i pravilna jer se na taj način reguliše konzistencija stolice.

 

Zapaljenje analnih vrećica: 

 

Promene u količini i konzistenciji fecesa (smanjena količina fecesa, mekan feces)  otežavaju pražnjenje vrećica i samim tim dolazi do nakupljanja sadržaja u vrećicama što predstavlja idealnu sredinu za razvoj bakterija i nastanak zapaljenja vrećica. Sadržaj se nakuplja, fermentira i uzrokuje upalu, koja može biti lokalna ili prerasta u opštu alergijsku reakciju. Začepljenja izvodnih kanala vrećica i promene u tonusu mišića anusa takođe dovode do nakupljanja sadržaja vrećica i razvoja infekcije i upale. Usled razvoja infekcije i zapaljenja vrećica one su natečene i bolne,  zacrvenjene i javlja se otok analne regije. Pas je nervozan, ne dozvoljava pregled vrećica, grize i liže predeo oko anusa i repa, češe zadnji deo tela ili vuče zadnjicu po podu, a ponekad ne može da sedi  zbog bolova. Usled bolova defekacija može biti otežana. Zbog čestog lizanja i griže, predeo oko anusa je iritiran, crven , a dlaka oko anusa je oštećena i razređena. U nekim slučajevima mogu nastati ekcematozne promene na koži koje izazivaju jak svrab, a svrab može da se proširi i na druge delove tela . Inficirane analne vrećice mogu biti izvor infekcije za ostale delove tela jer se smatra da lizanjem analnog područja pas može preneti infekciju u usnu šupljinu i izazvati tonzilitis i faringitis. U slučaju da proces pređe u opštu alergijsku reakciju ona će se manifestovati opštim, neprestanim svrbežom, kojim pas može i sam sebi oštetiti kožu . U tom slučaju  veterinara treba posetiti što pre jer će nastati alergijski dermatitis.
Terapija zapaljenja analnih vrećica podrazumeva pražnjenje sadržaja vrećica, ispiranje vrećica dezinfekcionim sredstvom i upotrebu antibiotika i drugih medikamenata. Zbog izrazitog bola kod zapaljenja neophodno je sedirati psa prilikom pražnjenja vrećica. Vrećice se prazne manuelno, ispiraju antisepticima, a zatim se ubacuju antibiotici (streptomycin, hloramfenikol) i kortikosteroidi. Ako su u pitanju gljivice za ispiranje  treba koristiti rastvore koji sadrže nystatin.Ukoliko postoji opšta alergijska reakcija i upala kože, neminovna je terapija antibioticima i kortizonskim preparatima. Antibiotska terapija traje više od nedelju dana. Kao potporna terapija daju se vitamini A,D i E.
U nekim slucajevima, kada se upala analnih vrecica ponavlja vise puta i kada postoji senzibilizacija organizma potreban je hirurški zahvat kojim se odstrani kompletna analna vrecica. Uklanjanje vrećica hirurškim putem treba vršiti samo kade je to stvarno neophodno zbog mogućih komplikacija nakon uklanjanja. U nekim slučajevima nakon operacije psi ne mogu da kontrolišu defekaciju, naročito stariji psi kojima je prirodno oslabljen tonus analnog mišića (sfinktera).

 

Apsces analnih vrećica:

 

Apsces analnih vrećica nastaje ukoliko se nakupljeni sadržaj u vrećicama ne prazni prilikom čega dolazi do razmnožavanja bakterija i nakupljanja gnoja.
Apsces analnih vrećica je najčešće jednostran i prilikom stvaranja apscesa dolazi i do uvećanja i zapaljenja vrećice. Apsces je veoma bolan pri palpaciji i životinja se opire pregledu. Sadržaj apscesa pored gnoja može da sadrži primese krvi. Telesna temperature je često povećana kod pojave apscesa. Infekcija može da se proširi na vezivno i potkožno tkivo analne regije i da se stvori fistula ili više fistula kroz koje se sadržaj drenira u spoljašnju sredinu. Ukoliko se apscesi zapuste i ne tretiraju dolazi do rupture apscesa i drenaže sadržaja kroz novonastalu fistulu.
Terapija apscesa se takođe sprovodi nakon sedacije psa. Apsces se mora otvoriti, isprati antiseptikom ( 5-7% rastvor joda, Lugolov rastvor), a zatim se tretirati sistemskom aplikacijom antibiotika. Ukoliko se apsces često vraća potrebno je hirurško uklanjanje.

 

Tumori analnih vrećica:

 

Kod tumora analnih vrećica simptomi najčešće nisu prisutni i njihov nalaz uglavnom bude slučajan prilikom pregleda. U nekim slučajevima simptomi tumora analnih vrećica mogu biti jak bol i otok perianalne regije i otežana i bolna defekacija. Tačna dijagnoza tumora postavlja se patohistološkim pregledom isečka tkiva nakon biopsije i pregledom određenih parametara u krvi. Najčešće se radi o malignim tumorima pa se operativno uklanjanje mora uraditi što pre. 

 

Dijagnoza bolesti analnih vrećica

 

Dijagnoza bolesti postavlja se na osnovu anamneze i kliničkog pregleda ( rektalnom palpacijom vrećica). Nemir životinje, češanje u predelu analne regije, oštećena dlaka, upaljena koža u predelu anusa, bolnost pri palpaciji vrećica, uvećanje analnih vrećica i dr. ukazuju na bolest. Praznjenjem vrećica izlazi sadržaj žućkasto-sivkaste boje ili sa primesama krvi. Kod začepljenja analnih vrećica ponekad je sadržaj  teško ili nikako moguće istisnuti naročito ako je suv.

 

Tehnika pražnjenja analnih vrećica 

 

Analne vrećice se prazne samo u slučaju kada za to postoje indikacije. Mogu se prazniti sa spoljašnje strane anusa ( eksterno) ili uvođenjem prsta u anus (interno). Eksterno pražnjenje najčešće obavljaju sami vlasnici životinja tako što najpre odignu rep psu, a zatim palcem i kažiprstom pritiskaju analni otvor sa obe strane anusa tako da vrećice pritiskaju jedna drugu. Ako bi se anus zamislio kao časovnik, otvori analnih vrećica se nalaze na  brojevima časovnika 4 i 8 i u tom predelu anusa se izvodi istiskanje sadržaja palcem i kažiprstom. Istiskivanje sadržaja se vrši istovremeno sa palcem i kažiprstom. U nekim slučajevima eksterni metod ne uspeva ili se kesice ne isprazne potpuno tako da je najbolje zatražiti pomoć veterinara koji će stručno isprazniti kesice internim načinom pražnjenja. Interno pražnjenje se vrši na sledeći način: uzmu se hirurške rukavice i prsti se podmažu parafinom ili nekim sredstvom za podmazivanje, a zatim se jedan prst zavuče u anus, a drugim se istiskuje sadržaj počev od brojeva 5 i 7 pa na gore prema brojevima 4 i 8 ako anus zamislimo kao časovnik. Prilikom čišćenja vrećica važno je da se sav sadržaj odstrani jer se u nepotpuno ispražnjenim vrećicama brže nakuplja sadržaj i onda se ponovo mora prazniti. Kod pasa koji često imaju probleme sa analnim vrećicama i pored korigovane ishrane ( suva i čvrsta hrana) vrećice se mogu preventivno prazniti jednom mesečno.

 

Preventiva

 

Preventiva začepljenja i upala analnih žleza jeste dosta kretanja i pravilna ishrana koja omogućava formiranje čvrstog izmeta, a samim tim i redovno pražnjenje izmeta.