Corona virusna infekcija pasa je zarazna bolest od koje najčešće oboljevaju štenci, mada mogu oboleti sve kategorije pasa. Na infekciju su prijemčivi i kojoti i lisice. Bolest se manifestuje gastroenteritisom, smanjenim apetitom, akutnim povraćanjem, prolivom i dehidracijom organizma. Uginuća su retka ali mogu da se jave u mladih štenaca.

 

Etiologija

 

Uzročnik bolesti je pasji coronavirus (Canine Coronavirus, CCoV ) koji je drugi vodeći uzročnik proliva kod pasa. Uzočnik je iz reda Nidovirales, familije Coronaviridae i roda Coronavirus. Pored Canine Enteric Corona virusa koji izaziva prolive, izolovan je i dugi tip pasjeg corona virusa koji uzrokuje respiratorne bolesti u pasa. Ovaj tip virusa poznat je kao Canine Respiratory Coronavirus i prvi put je izolovan u Velikoj Britaniji 2003 godine iz pluća psa.

 

Epizootiologija

 

Bolest je veoma zarazna, a prenosi se ingestijom uzročnika iz izmeta obolelih ili inaparentno inficiranih pasa ili ingestijom uzročnika iz kontaminirane okoline. Inficirani psi izlučuju virus desetak dana, a intermitentno izlučivanje virusa može trajati mesecima. Bolest se najčešće javlja u zimskim periodima jer je uzročnik otporan na niske temperature. Na infekciju su najosetljiviji štenci stari nekoliko dana i psi koji se drže u lošim uslovima higijene. Virus je veoma rasprostranjen među odraslim psima koji su otporni na infekciju ili imaju blage ili subkliničke infekcije. Nalaz antitela na coronavirus u mnogih pasa ukazuje da su mnogi odrasli psi bili u kontaktu sa corona virusom.

 

Patogeneza

 

Nakon ulaska u digestivni trakt, virus naseljava crevni epitel duodenuma, jejunuma, ileuma i kolona. Virus izaziva akutni gastroenteritis i destrukciju crevnog epitela i mezenterijalnih limfnih čvorova štenaca. Zbog destrukcije crevnog epitela dolazi do atrofije crevnih resica i malapsorpcije pa nastaje proliv. Najosetljivija je štenad stara nekoliko dana jer virus lako penetrira u nezrele epitelne ćelije creva kod neonatalne štenadi.

 

 

Klinička slika

 

Inkubacija bolesti traje oko 5 dana, a klinička slika bolesti dosta varira. Bolest može biti blaga i neprimetna, a u nekim slučajevima ozbiljna i smrtonosna, naročito kod štenaca u prvim danima života. Virus izaziva gastroenteritis koji je praćen gubitkom apetita, akutnim povraćanjem i prolivom. Telesna temperatura može biti povišena ili je normalna, a u kasnijem stadijumu bolesti može biti niža. Proliv može biti žućkasto-narandžaste boje ili crvenkaste sa primesama sluzi ili krvi, neprijatnog mirisa, a konzistencija proliva može biti kašasta ili vodenasta. Povraćanje i proliv dovode do gubitka tečnosti i elektrolita usled čega životinja dehidrira. Bolest je izlečiva i uginuća su retka ali postoji opasnost kod mladih štenaca koji mogu dehidrirati i uginuti. Sekundarne bakterijske infekcije, paraziti ili infekcija drugim virusima (parvo,rota) mogu zakomplikovati bolest i produžiti tok bolesti. Bolest traje 7 do 10 dana, a prestanak proliva se podudara sa oporavkom crevne sluznice.

 

Patomorfološke promene

 

Kod štenaca starih nekoliko dana dolazi do oštećenja i skraćenja crevnih resica, creva su proširena i ispunjena vodenastim sadržajem žućkasto-zelene boje, a u želucu se nalazi zgrušano mleko.

 

Dijagnoza

 

Dijagnoza bolesti se postavlja nalazom virusnih čestica u izmetu (elektronska mikroskopija i IF ). Izolacija virusa je dugotrajna i rezultati su neizvesni pa se izolacija ne sprovodi kao rutinska metoda. Dijagnoza se postavlja i serološkim metodama (SNT i IF).

 

Diferencijalna dijagnoza

 

Diferencijalno dijagnostički treba isključiti parvovirozu pasa, štenećak i prolive uzrokovane rota virusima, bakterijama, parazitima ili nepravilnom ishranom.

Kod corona virusne infekcije retko dolazi do povećanja telesne temperature i retko se javlja leukopenija i krv u stolici što je slučaj kod parvoviroze.

 

Terapija

 

Ne postoji specifična terapija protiv corona virusa već se sprovodi simptomatska terapija. Najbitnija je intravenska nadoknada tečnosti i elektrolita kako životinja ne bi dehidrirala. Za sprečavanje povraćanja i proliva daju se antiemetici i antidiareici. Za sprečavanje sekundarnih bakterijskih infekcija daju se antibiotici širokog spektra. Adstrigensi i adsorbensi se takođe mogu koristiti u terapiji.

 

Profilaksa

 

Nespecifična profilaksa podrazumeva poboljšanje higijene i uslova držanja pasa, naročito u odgajivačnicama. Vakcinacija se sprovodi u 10. i 12. nedelji života. Zbog predpostavke da postoji više sojeva corona virusa I zbog toga što je virus podložan rekombinacijama,

vakcinacija se preporučuje kod onih pasa koji su dosta izloženi kontaktu sa drugim psima, na primer psi koji borave u odgaivačnicama ili pansionima za pse, ili psi koji se često izvode na izložbe pasa.

 

Piše : dr vet. med Miroslav Radić

Izvori sa interneta : 

http://foursoftpaws.yuku.com/topic/2414/t/Cjepivo-protiv-pseceg-corona-virusa.html

http://veterina-brestje.hr/modules.php?name=News&file=print&sid=82

http://www.planacafe.com/index.php?topic=8034.0

http://www.vetland.rs/infektivne/infektivne.htm

http://svijet-ljubimaca.com/forum/viewtopic.php?t=13547

http://www.vauvau.net/index.php?option=com_content&view=article&id=2391&Itemid=214

http://forum.cafemontenegro.com/archive/index.php/t-25505.html

 

http://en.wikipedia.org/wiki/Canine_coronavirus

http://www.cpvh.com/Articles/8.html

http://www.peteducation.com/article.cfm?c=2+2102&aid=415

http://www.2ndchance.info/coronavirus.htm

http://www.zoologix.com/dogcat/Datasheets/CCV.htm

http://www.mahalo.com/Canine_Coronavirus

http://www.petplace.com/dogs/canine-coronavirus/page1.aspx

http://www.dog-health-guide.org/symptomsofcaninecoronavirusinfection.html

http://veterina-brestje.hr/modules.php?name=News&file=print&sid=82