Anisakijaza (eng. Anisakiasis)
Anisakijaza je zoonoza izazvana nematodama iz familije Anisakidae. Na našim prostorima paraziti su u više navrata identifikovani u smrznutoj ribi iz uvoza.
Etiologija
Oboljenje izazivaju larve nematoda iz familije Anisakidae, a dva najznačajnija roda su Anisakis i Pseudoterranova. Bolest je prvi put zabeležena u Holandiji, gde su parazita nazvali ,,crv haringe”, a bolest koju izaziva ,,bolest haringinog crva".
Kada govorimo o vrstama parazita, najzanačajnije su dve vrste Anisakis simplex “haringin crv” i Pseudoterranova decipiens “bakalarov crv”. Novija istraživanja pokazuju da postoji više varijateta A. simplex, a to su:
· A.simplex simplex koje nalazimo u severnom Atlantiku,
· A. simplex C u severnom Pacifiku i
· Anisakis pegreffi na Mediteranu.
Dužina larvi iznosi 10-15 mm, širine 0,4-0,8 mm, bezbojne ili staklaste.
Opisane su i tri podvrste Pseudoterranove:
· P. decipiens A u severno-istočnom Atlantiku i Norveškom moru,
· P. decipiens C u severno-zapadnom Atlantiku i Barentskom moru i
· P. decipiens B koji se javlja u svim morima severne polulopte.
Veličina ovih larvi je 30-50 mm, bele do braon boje.
sl.2. Oblasti gde se najčešće javlja A.simplex simplex
sl.3 . L3 P. decipiens sl.4. Razlike između A. simplex i P. decipiens Sl.5. L3 A. simplex
Prednji deo A. simplex(F1) i P. decipiens(G1)
Zadnji deo A. simplex(F2) i P. decipiens(G2)
Epizootiologija
Pravi domaćini su morski sisari i ptice koje se hrane ribom, a prelazni su ribe i vodeni beskičmenjaci. Adulti Anisakis spp. se najčešće nalaze u gastrointestinalnom traktu kitova i delfina, dok se Pseudoterranova spp. nalaze kod foka, morskih lavova i morževa.
Neembrionirana jaja se fecesom izbacaju u spoljašnju sredinu, gde se embrioniraju i u jajetu se razvijaju larve prvog stepena. Kada larva napusti jaje postaje larva drugog stepena koja slobodno pliva, veličine oko 5 mm.
Prvi prelazni domaćin je planktonski račić (Euphausidii, Thysanoessa ) i u krvnom sistemu raka se razvijaju larve trećeg stepena. Kako se ribe i morski beskičmenjaci hrane račićima, oni postaju sledeći prelazni domaćini. Larve dospevaju u gastrointestinalni trakt i penetrirajući zid creva dospevaju u trbušnu duplju odakle migriraju ka organima i mišićima, gde rastu ili se inkapsuliraju. Samo mesto migracije zavisi od vrste parazita, vrste prelaznog domaćina i uslova koji trenutno vladaju.
Sledeći prelazni domaćin može biti bilo koji kičmenjak koji se hrani račićima ili ribama. Ptice predstavljaju najveće rezervoare infekcije. Od riba najčešće su zaražene: haringa, oslić, skuša, arbun, škarpina, šnjur, kovač i salmonide. Kod haringi, larve nalazimo najčešće oko želuca, creva, gonada, u muskulaturi, dok kod bakalara u sluznici želuca i creva. U tkivima riba, larve su končaste, spiralno uvijene, pojedinačne ili grupisane. Nakon smrti, zbog menjanja uslova u digestivnom traktu i hlađenju leša, larve migriraju iz visceralnih organa u muskulaturu.
Klinička slika
Simptomi kod riba nisu jasno izraženi. Ponekad se može primetiti nekoordinisano kretanje, mršavljenje riba i slabiji apetit.
Čovek se zarazi konzumacijom sirove ili nedovoljno termički obrađene ribe, ali nije odgovarajući domaćin za larve. Larve mogu penetrirati zid želuca ili tankih creva i dospeti u unutrašnje organe ili što je češće, uginuti u zidu organa digestivnog trakta.
Sama lokalizacija u gastrointestinalnom traktu čoveka zavisi od vrste i broja larvica. Dokazano je da su invazije Pseudoterranova spp. češće u sluznici želuca, dok Anisakis spp. u crevima. Simptomi se javljaju kod želudačne forme za 1-7 sati, dok kod crevne forme bolesti 5-7 dana posle konzumiranja ribe. Klinička slika podseća na čir želuca ili dvanaestopalačnog creva. Prisutna je mučnina, povraćanje, dijareja, febra, pojava krvi u stolici, tako da se gastrična forma često meša sa peptičnim ulkusom, a intestinalna sa peritonitisom ili upalom slepog creva.
Pored direktnih oštećenja koje nanosi larva, pri raspadanju larve u zidu gastrointestinalnog trakta oslobađaju se moćni alergeni koji dovode do senzibilizacije, tako da se pri ponovnom unošenju antigena stvara alergijska reakcija. Na koži se javlja urtikarija, a može doći i do anafilaktičkog šoka. Kod radnika koji su često izloženi zaraženom mesu javlja se kontaktni dermatitis, bronhitis i astma.
U digestivnom traktu, histopatološkim ispitivanjima možemo ustanoviti eozinofilni granulom u čijem centru se nalazi larva.
Postoje i neinvanzivne lave koje migriraju kroz lumen digestivnog trakta, preko ezofagusa ka orofarinksu, pri čemu dovode do osećaja golicanja.
Dijagnoza
Dijagnozu postavljamo nalazom larvi.
sl.6. Larve A.simplex na jetri ribe sl.7. A.simplex u abdomenu ribe
sl.8. Endoskopski nalaz parazita GI traktu ljudi
Lečenje
Lečenje riba se ne primenjuje jer je bolest potpuno skrivena.
Larve su veoma otporne, uništava ih temperatura 50 - 52 oC za 40 sekundi ili zamrzavanje na -35oC 15 sati ili na -20oC 7 dana što se koristi pri konzerviranju ribe. Soljenje, mariniranje i hladno dimljenje ne uništava larve.
U lečenju ljudi koristimo albendazol, ali kod većih lezija potrebna je i hiruška intervencija.
Literatura:
Stojković – Atancković Milica, Matejić Milanka: Bolesti riba, rakova i školjki, Fakultet Veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, Beograd 1989
http://conganat.uninet.edu/6CVHAP/autores/trabajos/T084/index.html
http://dpd.cdc.gov/dpdx/html/Frames/A-F/Anisakiasis/body_Anisakiasis_mic1.htm
http://www.scielo.cl/scielo.php?pid=s0718-19572008000200004&script=sci_arttext
http://www.eolapaz.com/indi-ciencia/tec-anisaki.htm
http://www.bik-f.de/root/index.php page_id=267&PHPSESSID=u6h208mcs7p95rvvs7aa431d389q36b7&year=2012&ID=615
Prijavi se
Pretraži sajt
Oglasi
-
Otvarač za usta
(Oprema / Prodajem) -
Fleso zatvarac
(Oprema / Prodajem) -
Meredov za pse
(Oprema / Prodajem)