Anisakijaza (eng. Anisakiasis)           

 

 

             Anisakijaza je zoonoza izazvana nematodama iz familije Anisakidae. Na našim prostorima paraziti su u više navrata identifikovani u smrznutoj ribi iz uvoza. 

 

Etiologija

 

Oboljenje izazivaju larve nematoda iz familije Anisakidae, a dva najznačajnija roda su Anisakis i Pseudoterranova. Bolest je prvi put zabeležena u Holandiji, gde su parazita nazvali ,,crv haringe”, a bolest koju izaziva ,,bolest haringinog crva".

Kada govorimo o vrstama parazita, najzanačajnije su dve vrste Anisakis simplex “haringin crv” i Pseudoterranova decipiens “bakalarov crv”. Novija istraživanja pokazuju da postoji više varijateta A. simplex, a to su:

 

 

·         A.simplex simplex koje nalazimo u severnom Atlantiku,

·         A. simplex C u severnom Pacifiku i 

·         Anisakis pegreffi na Mediteranu.

 

      Dužina larvi iznosi 10-15 mm, širine 0,4-0,8 mm, bezbojne ili staklaste.

 

Opisane su i tri podvrste Pseudoterranove:

 

 ·         P. decipiens A u severno-istočnom Atlantiku i Norveškom moru,

 ·          P. decipiens C u severno-zapadnom Atlantiku i Barentskom moru i

 ·         P. decipiens B koji se javlja u svim morima severne polulopte.

    

Veličina ovih larvi je 30-50 mm, bele do braon boje.

 

 

 

 

 Untitled-3.jpg

              

 

 

 

 

 

 

                                   sl.2. Oblasti gde se najčešće javlja A.simplex simplex

 

 

Pseudoterranova_whole1.jpgnew-5.jpg       anasakid_whole.jpg

       

 

   

 

 

 

sl.3 .  L3 P. decipiens            sl.4. Razlike između A. simplex i P. decipiens                     Sl.5. L3 A. simplex

                                                         Prednji deo A. simplex(F1) i P. decipiens(G1)

                                                          Zadnji deo A. simplex(F2) i P. decipiens(G2)      

                                       

 

          

Epizootiologija

 

 

            Pravi domaćini su morski sisari i ptice koje se hrane ribom, a prelazni su ribe i vodeni beskičmenjaci. Adulti Anisakisnew-4.jpg spp. se najčešće nalaze u gastrointestinalnom traktu kitova i delfina, dok  se Pseudoterranova spp. nalaze kod foka, morskih lavova i morževa.

           Neembrionirana jaja se fecesom izbacaju u spoljašnju sredinu, gde se embrioniraju i u jajetu se razvijaju larve prvog stepena. Kada larva napusti jaje postaje larva drugog stepena koja slobodno pliva, veličine oko 5 mm.

           Prvi prelazni domaćin je planktonski račić (Euphausidii, Thysanoessa ) i u krvnom sistemu raka se razvijaju larve trećeg stepena. Kako se ribe i morski beskičmenjaci hrane račićima, oni postaju sledeći prelazni domaćini. Larve dospevaju u gastrointestinalni trakt i penetrirajući zid creva dospevaju u trbušnu duplju odakle migriraju ka organima i mišićima, gde rastu ili se inkapsuliraju. Samo mesto migracije zavisi od vrste parazita, vrste prelaznog domaćina i uslova koji trenutno vladaju.

Sledeći prelazni domaćin može biti bilo koji kičmenjak koji se hrani račićima ili ribama. Ptice predstavljaju najveće rezervoare infekcije. Od riba najčešće su zaražene: haringa, oslić, skuša, arbun, škarpina, šnjur, kovač i salmonide. Kod haringi, larve nalazimo najčešće oko želuca, creva, gonada, u muskulaturi, dok kod bakalara u sluznici želuca i creva. U tkivima riba, larve su končaste, spiralno uvijene, pojedinačne ili grupisane. Nakon smrti, zbog menjanja uslova u digestivnom traktu i hlađenju leša, larve migriraju iz visceralnih organa u muskulaturu.

 

 

 

Klinička slika 

 

            Simptomi kod riba nisu jasno izraženi. Ponekad se može primetiti nekoordinisano kretanje, mršavljenje riba i slabiji apetit.

 

Čovek se zarazi konzumacijom sirove ili nedovoljno termički obrađene ribe, ali nije odgovarajući domaćin za larve. Larve mogu penetrirati zid želuca ili tankih creva i dospeti u unutrašnje organe ili što je češće, uginuti u zidu organa digestivnog trakta.

Sama lokalizacija u gastrointestinalnom traktu čoveka zavisi od vrste i broja larvica. Dokazano je da  su invazije Pseudoterranova spp. češće u sluznici želuca, dok Anisakis spp. u crevima. Simptomi se javljaju kod želudačne forme za 1-7 sati, dok kod crevne forme bolesti 5-7 dana posle konzumiranja ribe. Klinička slika podseća na čir želuca ili dvanaestopalačnog creva. Prisutna je mučnina, povraćanje, dijareja, febra, pojava krvi u stolici, tako da se gastrična forma često meša sa peptičnim ulkusom, a intestinalna sa peritonitisom ili upalom slepog creva.

Pored direktnih oštećenja koje nanosi larva, pri raspadanju larve u zidu gastrointestinalnog trakta oslobađaju se moćni alergeni koji dovode do senzibilizacije, tako da se pri ponovnom unošenju antigena stvara alergijska reakcija. Na koži se javlja urtikarija, a može doći i do anafilaktičkog šoka. Kod radnika koji su često izloženi zaraženom mesu javlja se kontaktni dermatitis, bronhitis i astma. 

U digestivnom traktu, histopatološkim ispitivanjima možemo ustanoviti eozinofilni granulom u čijem centru se nalazi larva. 

Postoje i neinvanzivne lave koje migriraju kroz lumen digestivnog trakta, preko ezofagusa ka orofarinksu, pri čemu dovode do osećaja golicanja.

 

 

Dijagnoza

 

            Dijagnozu postavljamo nalazom larvi.

 

 

            fischleber_mit_anisakis_vorschau.jpg  new-6.jpg  

          

 

 

 

 

   

 

 

sl.6. Larve A.simplex na jetri ribe                        sl.7. A.simplex u abdomenu ribe

 

httpwww.eolapaz.comindi-cienciatec-anisaki.htm1.jpg     

 

 

 

 

 sl.8. Endoskopski nalaz parazita GI traktu ljudi

 

 

                                                 

                                                                                 

Lečenje

 

Lečenje riba se ne primenjuje jer je bolest potpuno skrivena.

Larve su veoma otporne, uništava ih temperatura 50 - 52 oC za 40 sekundi ili zamrzavanje na -35oC 15 sati ili na -20oC 7 dana što se koristi pri konzerviranju ribe. Soljenje, mariniranje i hladno dimljenje ne uništava larve.

U lečenju ljudi koristimo albendazol, ali kod većih lezija potrebna je i hiruška intervencija.

 

 

Literatura:

 

 

Stojković – Atancković Milica, Matejić Milanka: Bolesti riba, rakova i školjki, Fakultet Veterinarske medicine, Univerziteta u Beogradu, Beograd 1989 

 http://conganat.uninet.edu/6CVHAP/autores/trabajos/T084/index.html

 http://dpd.cdc.gov/dpdx/html/Frames/A-F/Anisakiasis/body_Anisakiasis_mic1.htm

 http://www.scielo.cl/scielo.php?pid=s0718-19572008000200004&script=sci_arttext

 http://www.eolapaz.com/indi-ciencia/tec-anisaki.htm

 http://www.bik-f.de/root/index.php page_id=267&PHPSESSID=u6h208mcs7p95rvvs7aa431d389q36b7&year=2012&ID=615

 

 

Prijavi se

Pretraži sajt

Oglasi

Oglasi za posao

veterina.info fan box