Crveni vetar ptica

(Erysipelas avium)

 

Crveni vetar ili Vrbanac ptica je bakterijska zarazna bolest od koje obolevaju prvenstveno ćurke, ponekad fazani a veoma  retko ostala živina. U poslednje vreme bolest je često nazivana od nemačkih autora «infekcija crvenim bakterijama».

 

Etiologija

Uzročnik bolesti je bakterija Erysipelotrix rhusiopathiae, gram pozitivan štapić koji je nepokretan i ne pravi spore. Nalazi se svuda u prirodi i smatra se ubikvitarnim mikroorganizmom.

 

Epizootiologija

Pored toga što je uzročnik veoma raširen u prirodi i okruženju bolest se ne pojavljuje česzo kod živine i ptica. Najčešće obolevaju ćurke, zatim fazani, i ređe ostala živina. Za nastanak bolesti, pored uzročnika, važnu ulogu imaju i razni stresni faktori koji dovode do slabljenja opšte otpornosti organizma. Epizootije se javljaju u većim jatima ćuraka. Infekcije obično nastaju alimentarnimputem. Ptice u prirodi se inficiraju od miševa i drugih glodara koji su uginuli od Vrbanca. Za pojavu zaraze potrebna je posebna dispozicija i negativan uticaj ekoloških činilaca.

 

Klinička slika

Inkubacija traje 3 do 5 dana. Klinički simptomi u početku bolesti kod ćuraka nisu specifični. Sve počinje u vidu septikemije. Nekoliko dana kasnije koža na glavi, kresta i nabori ispod brade poplave i oteknu. Krila su opuštena, i pojavi se iscedak iz nosa  žuto zelene boje. Karekterističan je simptom otoka nosa kod ćuraka , naročito kod ćurana, pri čemu otok može da zahvati i očne orbite posebno iznad očiju. Ponekad su zahvaćeni i zglobovi a na koži vrata izražene urtrikarije u vidu četvrtastih nekroza.

 

Patomorfološki nalaz

Postmortem nalaz nije karakterističan. Jetra je povećana i i crveno roza boje. Izražena je splenomegalija i hiperplazija bubrega. Mogu se naći tačkasta krvarenja po muskulaturi, perikardu, miokardu i bubrezima, a ređe i nekroze na jetri, slezini i plućima. Veoma  čest je i nalaz kataralni ili hemoragični enteritis. Nisu vidljive postmortem makro promene u zglobovima.

 

Profilaksa i terapija

Profilaksa se sprovodi primenom vakcina. Za vakcinaciju se koristi fenolizirana hemolizat vakcina, a imunitet nastaje kroz 7 dana i traje 10 do 12 meseci.

Terapija se sprovodi antibioticima na osnovu ispitanog antibiograma.Za sprečavanje širenja bolesti značajne su mere DDD.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE