Ptičija paramiksoviroza - 2

(Avian paramixovirosis 2)

Ptičija paramiksoviroza-2 je akutno infektivno oboljenje kaveznih ptica, ptica u prirodi, broilerskih pilića i odraslih kokošaka, koje se manifestuje upalom gornjih respiratornih puteva,  edemima na glavi pa se bolest naziva i  Sindrom otoka glave.

 

Etiologija

APMV-2 je uzročnik za respiratorne probleme i probleme nosivosti kod kokošaka i ćuraka, od blagih, do teških sa povećanim uginućem. Oboljenje je teže kod ćuraka nego kokošaka. Izolacijom virusa ili prisustvom antitela takođe je potvrđeno prisustvo APMV-2 virusne infekcije u jatima kokošaka i ćuraka bez kliničkih simptoma. Da li će se ispoljiti klinička slika pri infekciji APMV-2 virusima, najverovatnije zavisi od infekcije usled prisustva drugih mikroorganizama ili uticaja uslova sredine.

Prema nekim podacima, bolest nastaje mešanom infekcijom uzročnika iz genusa avijarnog Pneumovirusa, koji se inače smatra uzročnikom Rhinotrachitisa u ćuraka, TRT virus uz sadejstvo sekundamih bakterija i to prveustveno E.coli. Njenom delovanju se pripisuju pojave edema u predelu glave kao dominantan nalaz. Prema nekim autorima, kao uzročnik nije isključen ni Paramyxovirus 3 Influenzae (zbog čega je privremeno bio označen kao Pseudomyxovirus).

 

Epizootiologija

APVM-2 najčešće uzrokuje latentne infekcije pa se lako unose papigama i drugim kaveznim pticama, kao i pticama selicama. Ptičija paramiksoviroza-2 je prvi put opisana 1956. godine u Kaliforniji kod pilića, kada je izolovan prototip virus nazvan Chicken Californija Yucaipa-56. Čiste infekcije kokošaka ili ćuraka APMV-2 virusom, najverovatnije dovode samo do blagog respiratornog oboljenja.

Oboljenje se pojavljuje u brojlerskim jatima koja su stara od 4-6 nedelja, i u jatima brojlerskih roditelja u svakom starosnom dobu, ali naičešće u početku proizvodnje.Bolest se ne pojavljuje pre treće nedelje života. Intenzitet oboljenja zavisi od ambijentnih uslova, tako da mortalitet može da varira od 1 -20 %. U starijih, bolest se razvija sporije i smrtnost u svakom slučaju zavisi od delovanja sekundarnih bakterija, zbog čega može da varira od 5-10%. I pad proizvodnje jaja varira od 5-40%.

 

Kliničkа slika

Inkubacija obično traje 2 do 6 dana. Simptomi bolesti u brojlera manifestuju se kijanjem, iscetkom iz nosnih otvora i konjunktivitisom. Nakon toga pojavljuju se potkožni edemi u predelu glave, najpre oko očiju, a zatim se šireći u infraorbitalni predeo, spuštajući se u intermandibularni prostor, zahvatajući ponekad i podbradnjake. Ova područja pilići češu nogama. U kasnijoj fazi bolesti mogu se zapaziti i nervni simptomi u vidu torticollisa, opistotonusa, dezorijentacije i opšte depresije. U nosilja nosivost može da opadne do 10%, ali su jaja normalnog izgleda. Zapaženo je, takodje, da je i valjenje smanjeno.Tok bolesti obično traje od 5-14 dana.

 

Patomorfološkim pregledom uočavaju se edemi na različitim delovima glave. Rasecanjem tih područja zapaža se žućkasto-želatinozan eksudat koji ponekad sadrži i primese gnoja. Histološkira pregledom uočavaju se bogate nakupine limfocita i heterofila. Hiperemija i limfocitna hiperplazije zapaža se i na turbinalijama, u suznim žlezdicama i okolnom tkviu. Kao dosta čest nalaz na obdukciji se zapaža fibrinoziio-gnojni pleuroperitonitis usled prskanja jaja u abdoniinalnoj duplji (tzv. „Egg peritonitis,).

 

Dijagnoza se  obzirom na karakterističnu sliku bolesti, prilično lako postavlja.

 

Lečenje i preventiva. Za sada ne postoji odgovarajuća terapija ove bolesti, ali upotreba antibiotika svakako ograničava efekat sekundarnih infekcija.

Postoje i brojni pokušaji izrade odgovarajućih vakcina, ali još uvek bez uspeha. Medjutim, obezbedjivanje odgovarajućih uslova životinjama u objektima pokazali su se efikasnim u sprečavanju širenja bolesti.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE