Karakteristike adenovirusa

U veterinarskoj medicini, adenovirusi ptica podeljeni su u tri grupe-I, II, III. Grupu I, ili konvencionalne adenoviruse, čine virusi sa zajedničkim grupnim Ag koji je različit od grupnog Ag adenovirusa sisara. Ovi virusi po pravilu rastu na ćelijskim kulturama ptica, i izoluju se iz kokoši, ćuraka, gusaka, pataka, prepelica, golubova, nojeva i drugih vrsta ptica.

Adenoviruse živine čine najmanje 12 serotipova virusa. Glavni problem pri klasifikaciji je prisustvo prime sojeva i sojeva različite antigenosti. Na osnovu analize restriktivne endonukleaze pomoću dva enzima, ustanovljeno je pet grupa adenovirusa, A-E . Adenovirusi živine nisu infektivni samo za kokoši, već i za ćurke i mnoge druge vrste. Ćurke, guske i patke napadaju adenovirusi koji ne rastu ili slabo rastu na pilećim ćelijskim kulurama i zahtevaju homologne ćelije. Iz ćuraka je izolovano najmanje tri serotipa, koji rastu na ćurećim ćelijskim kulturama a na pilećim ne rastu.

U grupi II adenovirusa nalaze se virusi hemoragičnog enteritisa ćuraka (THE), bolesti mramorisane slezine (marble spleen disease, MSD) i grupa II splenomegalije pilića. Ovi virusi imaju zajednički grupni Ag koji se razlikuje od grupnog Ag sisara i grupe I avijarnih adenovirusa.

Grupa III adenovirusa, u kojoj je virus sindroma pada nosivosti (EDS), široko je rasprostranjena u vodene živine, a može lako da inficira kokoši i dovede do produkcije jaja sa abnormalnom ljuskom.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE