Bolest mramoraste slezine

(Morbus lienis marmorei)

 

Bolest mramoraste slezine je virusna zarazna bolest koja se manifestuje u vidu nekroze slezine i edema pluća kod fazana u intenzivnom uzgoju.

 

Etiologija

Izazivač bolesti mramoraste slezine je avijarni Adenovirus grupe II. Virus je veoma otporan u spoljašnjoj sredini. Virusi preživljavaju zagrevanje na 65°C 1h, ali ih uništava temperatura 70°C 1h. Virus karakteriše varijabilnost virulencije, pa tako postoje visoko virulentni i avirulentni adenovirusi.

Virusi rastu na ćurećim ćelijskim linijama limfoblasta B, dobijenim od tumora Marekove bolesti, MDCT-RP19 ćelijske linije. Virusi takođe rastu i u leukocitima periferne krvi ćuraka.

 

Epizootiologija

Bolest mramorisane slezine utvrđena je kod fazana u odgoju širom sveta. U prirodnim uslovima, oboljevaju ptice u uzrastu 3-8 meseci, ali je eksperimentalno reprodukovana kod odrasnih fazana. Infekcija, na koju ukazuje prisustvo antitela, približava se vrednosti 100%. Antigen je pristan u slezini, jetri, plućima, kostnoj srži i bubregu, ali suprotno od hemoragičnog enteritisa ćuraka nema ga u crevima. Burzektomija štiti od bolesti, i postoji starosna rezistencija – manje od 6 nedelja, koja nije u vezi sa prisustvom maternalnih antitela. Ovo ukazuje na značaj B-limfocita u patologiji bolesti. T-limfociti su važni za kontrolu bolesti. Infekcija MSD slabi oba tipa odgovora – humoralni i ćelijski. Naglašeniji je uticaj na humoralni odgovor i efekti traju nekoliko nedelja.

 

Klinička slika

Ptice se često nađu mrtve, a takođe se mogu uočiti depresija, slabost, iscedak iz nosnih otvora i dispnoja. Mortalitet se kreće u rasponu 2-20%, do uginuća najčešće dolazi za 10-14 dana, ali ptice mogu da uginu i za nekoliko nedelja.

 

Patomorofološki nalaz

Karakteristične makroskopske promene su na slezini i plućima. Slezine uginulih fazana obično su uvećane i išarane ili mramorisane. U prirodnim uslovima, na plućima je prisutna kongestija i edem pa se smatra da je uzrok uginuća asfiksija. Nasuprot THEV, nema krvarenja ili lezija u crevima. Težina slezine značajno je povećana između 6-10 dana. Histološke promene u slezini slične su promenama kod hemoragičnog enteritisa ćuraka. Obično se uočavaju nekroza slezine i brojne velike intranuklearne inkluzije. Nekroza može biti prisutna i u plućima.

 

Profilaksa i terapija

Ne postoji efikasna terapija za ovo obolenje. Mere opšte zoohigijene i visok nivo biosigurnosti doprineće kontroli širenja zaraze.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE