Limfoproliferativna bolest ćuraka

(Lymphoproliferative disease)

Limfoproliferativna bolest ćuraka je neoplastično oboljenje, koje se odlikuje izraženom splenomegalijom, hepatomegalijom I proliferacijom pleomorfnih limfocitnih ćelija u timusu , pankreasu, srcu, plućima i perifernim nervima.

 

Etiologija

 Uzročnik Limfoproliferativne bolesti ćuraka je virus C- tipa, којi pripada familiji Retroviridae. Antigeno se razlikuje od virusa leukoza i MB, kao i virusa retikuloendotelioze (RE) ćiraka i kokoši.

Virusne čestice se mogu naći elektronskom mikroskopilom u tumorima, tkivu slezine i tumusa,  kao i sedimentu plazme obolelih ćuraka., od 12 do 42 dana a ređe i do 20-e  nedelje posle eksperimentalne infekcije. Virusne čestice nisu nađene u kontrolnim ćurkama, osim ako nisu bije eksperimentalno inficirane virusom LPBĆ.

Delimično prečišćen virus ostaje infektivan posle filtrovanja kroz membranske filtere, prečnika pora 220 nm, ali ne kad su pore prečnika 100 nm. Ako se delimično prečišćeni virus LPBĆ tretira rastvaračima lipida (etar i hloroform) i aplikuje ćurićima, uzrasta 4 nedelje, zbog gubitka infektivnosti virus neće izazvati patoloske promene.

U determinisanju strukturnih polipepzida virusa LPBĆ postoje teškoće. Naime, pošto kulture fibrobalasta embriona kokoši, ćurke patke i prepelice, kao i ćelija bubrega pilića i ćurića nisu prijemčive za infekciju virusom LPBĆ , za ova ispitivanja se koristi plazma viremičnih ćuraka. Međutim virus iz plazme može biti kontaminovan polipeptidima domaćina. Do sada postoje detaljni podaci o izučavanju polipeptida LPBĆ od strane dve grupe istraživača, koji pokazuju da se oni razlikuju od polipeptida drugih retrovirusa .

 

Epizootiologija

Bolest je utvrđena samo kod ćurak. Infekcija se eksperimentalno može izazvati parenteralnom aplikacijom infektivnog virusa samo u pilića ali ne i u pačića i guščića.

Eksperimentalna ispitivanja su pokazala da su ćurići, uzrasta 3-4 nedelje, znatno osetljivi na infekciju virusom LPBĆ nego uzrasta 1 dan. Ovo se ne može objasniti promenom prijemčivosti za infekciju, jer su ćurići eksperimentalno inficirani 1. dana uzrasta ipak  oboleli. Najverovatnije da prisustvo matrnalnih antitela sprečava razvoj bolesti kod veoma mladih ćurića. Ustanovljeno je da postoji i genetska predispozicija na ovu bolest, kao i suprotno genetska otpornost pojedinih linija na virus LPBĆ.

Bolest LPBĆ se javlja najčešće između 7 i 18 nedelje, mada se može pojaviti i kod odraslih u sporadičnim slučajevima. Mortalitet je najizraženiji u starosti od 16 nedelja i kreće se do 25%.

 

Klinička slika

Klinički tok bolesti je obično veoma kratak. Simptomi bolesti nisu jasni. Retko nastupa anoreksija i promene na perju sa kaheksijom, a da nisu izraženi tumori kod uginulih. Krvna slika kod obolelih se menja. Vrednosti hemokrita i broj eritrocita kod obolelih značajno padaju. Kod pojedinih ćurki nalazi se leukocitopenija a kod drugih leukocitoza. U krvnom serumu dolazi do povišene koncentracije IgM.

 

Patomorfološke promene

Patomorfološke promene se nalaze u svim organima i tkivima obolelih ćuraka. Najizraženija je splenomegalija pri čemu slezina može biti uvećana i do 5 i više puta od normalne. Na ostalim oraganima jetri, pankreasu,timusu, bubrezima, gonadama, plućima, miokardu i zidu creva izražene su difuzne miliarne promene u vidu tumora. U muskulaturi je često prisutno krvarenje pa je muskulatura bela i anemična. Na nekim nervima lumbalno sakralnog dela,  ischiadicus i dr. zapaženo je zadebljanje ograničenog a ne difuznog karaktera.

Histološke promene u obolelim organima se odlikuju limfoproliferacijom i infiltracijom zrelih i velikih limfocita, zatim limfoblasta, plazma ćelija i makrofaga. U tumorima i promenjenim organima se nalaze ćelije u mitozi. Struktura organa je bitno izmenjena zbog jake infiltracije pleomorfnih ćelija.

 

Dijagnoza

Dijagnoza bolesti LPBĆ se postavlja na osnovu imunoloških i patomorfoloških ispitivanja, jer je pokušaj izolacije virusa za sada bez uspeha. Za sad se koriste ELISA, Imuno florescencija i test transkriptaze. Testom  transkriptaze se može utvrditi i viremija pre pojave kliničkih znakova i patomorfoloških promena.

 

Diferencijalna dijagnoza

LPBĆ treba razlikovati od RE ćuraka jer se promene nalaze skoro u istim organima. Primarni organ za LPBĆ je slezina a zatim pankreas, jetra, timus i gonade, a za RE je jetra, slezina, creva a u manjem stepenu pankreas, srce, gonade i pluća. Tumori u crevima i prominirajući nodulski tumori u jetri su karakteristični za RE, a promenjen i hiperemičan timus je patognomoničan za LPBĆ.

Histološki je takođe moguće razlikovanje ovih bolesti. U tumorozno izmenjenim organima kod RE se nalaze limfoblastoidne ćelije, a u LPBĆ zreli limfociti,  nediferentovani limfoblasti, plazma i retikulinske ćelije.

 

Profilaksa i terapija

Ne postoji uspešna i specifična profilaksa i terapija protiv LPBĆ. Profilaksa se zasniva na primeni zoohigijenskih mera i visokim merama biosigurnosti. Gajenje ćuraka koje su genetski otporne na retro viruse treba smatrati perspektivnom merom za preveniranje LPBĆ. 

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE