Kriptosporidioza

Kriptosporidioza je protozoalno oboljenje digestivnog, respiratornog ili urinarnog sistema živine, koje uzrokuju kokcidije Cryptosporidium baileyi i Cryptosporidium meleagridis.

 

Etiologija

Bolest kod živine prouzrokuju kokcidije Cryptosporidium baileyi i Cryptosporidium  meleagridis. Infekcija oocistama kriptosporidija nastupa peroralnim ili aerogenim putem. Oociste se izlučuju izmetom i kontaminiraju vodu, hranu i spoljašnju sredinu, u kojima su veoma otporne. Oociste su vrlo otporne na hemijska dezinfekciona sredstva i na njih deluju samo 5% amonijak, 10% formalin i vodonik-peroksid.

 

Epizotiologija

Kriptosporidioza je zabeležena kod . svih vrsta domaće živine, a najčešće kod ćuraka kao respiratorno boljenje i kod kokošaka kao respiratorno i intestinalno oboljenje. Infekcija je ustanovljena i kod velikog broja vrsta sobnih i divljih ptica, fazana, i prepelica.Infekciji su podložne sve starosne kategorije, ali obole prvenstveno mlade ptice i živina. Oboljenje je rašireno u celom svetu,  pa i kod nas. Kriptosporidioza je zoonoza. Iako se smatra da kriptosporidije živine nisu patogene za čoveka, zabeleženi su slučajevi kliničkog oboljenja ljudi.

Cryptosporidium može da bude patogen ili fakultativno patogen. Kao oportuna infekcija, često je udružena sa različitim sojevima E. Coli, salmonela, virusi Gumbora i Marekove bolesti, zarazne anemije i hepatitisa ćuraka.

Štete od kriptosporidioze sastoje se od zaostajanja u rastu, slabe konverzije hrane i povećanja mortaliteta, kada je u koincidenciji sa drugim bolestima. Ako je u pitanju mešana infekcija treba pažljivo proceniti koji agens je primarni uzročnik bolesti i uginuća.

Inficiranost kriptosporidijama je skrivena sve dok se pregledom izmeta ne otkriju oociste. Prepatentni period razvoja parazita traje od 3 do 5, retko i do 12 dana, a patentni ili vreme eliminisanja oocista do 24 dana. Prepatentna faza se kod mlađih jedinki skraćuje, a patentna kod starijih produžava.

Patogeneza oboljenja nije do kraja razjašnjena. Uništavanje mikrovilusa uz prisustvo ogromnog broja inficiranih ćelija, koje dovodi do smanjenja ili gubitka funkcije epitela, osnov je poremećaja digestivne i respiratorne prirode. Malapsorpcija i maldigestija su osnov digestivnih poremećaja.

 

Klinička slika

Respiratorni oblik bolesti odlikuje se kašljem, krkljanjem, dispnojom i nosnim iscetkom. Opisani oblik oboljenja kod ćuraka, sa sinuzitisom, jak otok infraorbitalnih sinusa, klinički se ne razlikuje od mikoplazmatskog. Mortalitet u jatu je povećan.

Intestinalnu kriptosporidiozu karakteriše smanjenje ili gubitak apetita i zaostajanje u porastu. Obolele jedinke su nevesele i nakosgoešenog perja. Kod prepelica je opisana intestinalna forma sa jakim prolivom i velikim uginućem.

Štete od kriptosporidioze sastoje se od zaostajanja u rastu, slabe konverzije hrane i povećanja mortaliteta, kada je u koincidenciji sa drugim bolestima. Ako je u pitanju mešana infekcija treba pažljivo proceniti koji agens je primarni uzročnik bolesti i uginuća.

Infekcija oocistama kriptosporidija nastupa peroralnim ili aerogenim putem. Oociste se izlučuju izmetom i kontaminiraju vodu, hranu i spoljašnju sredinu, u kojima su veoma otporne.

 

Patomorfološki nalaz 

Uobičajeni nalazi su traheitis, bronhitis, aerosakulitis, pneumonija, sinuzitis i konjunktivitis. U traheji i bronhima se nađe veća količina mukoznog eksudata.

Kod intestinalnog oblika obdukcijom se ustanovi fokalni kataralni enteritis. Najčešće je inficirana sluznica kloake. Nekad se nađe dilatacija tankog, a nekad i slepog creva, sa sluzavo-penušavim sadržajem.

Histološke lezije uključuju atrofiju i fuziju mikrovila, kao i proširenje Liberkinijevih kripti. I mikrovili u blizini parazita su izmenjeni, razređeni, skraćeni i zadebljali. Mukoza je infiltrisana paketićima limfocita i plazma ćelija.

Afekcija epitela Fabricijeve burze kriptosporidijama je gotovo redovna i nije zavisna od prethodnog oštećenja limfoidnog epitela. Zapaža se markantan difuzni superficijalni burzitis. Epitel je hipertrofičan, a u zonama oko parazita infiltrisan heterofilima. Retko se nađe i nekrotični detritis u lumenu burze.

Renalna forma je opisana kod divljih i domaćih kokošaka. Bubrezi su bledi i otečeni, a u tubulima se nađu kristali urata. Epitel sabirnih kanalića i uretera je hipertrofičan, a u intersticijumu se nalaze limfociti, makrofagi, heterofili i plazmociti.

 

Dijagnoza

Dijagnoza se postavlja na osnovu kliničke slike i izolacije uzročnika. Cryptosporidije su protozoe, kokcidije, čiji se ceo razvoj, šizogonija, 2-3 faze, gametogonija, oogonija i sporogonija, odvija intracelularno, ali ekstracitoplazmatski, intramembranozni paraziti epitelnih ćelija raznih organskih sistema. Kriptosporidije domaće živine lokalizovane su u tankom crevu, cekumima, Fabricijevoj burzi, bubrezima i disajnim organima. Najčešća lokalizacija je epitel kloake i Fabricijeve burze. Oociste kriptosporidija su sferičnog oblika, opna je debela, lipoproteinske prirode, a sadržaj čine 4 srpolika sporozoita.

Razvojni    oblici    kriptosporidija mogu da se ustanove histološkim pregledom tkiva, sinusa, traheje, vazdušne kese, creva i burze Fabrici ili razmazima sluznice, i nalazom oocista u izmetu. Za brzu, pouzdanu i ekonomičnu dijagnozu respiratorne kriptosporidioze preporučuje se pregled otisak preparata traheje, bojenog Diff-Quik i modifikovanom Kinyiounovom metodom. Oociste u izmetu mogu da se ustanove pregledom preparata razmaza izmeta, bojenog različitim tehnikama ili dobijenog koncentracionim metodama  flotacije.

Serološka dijagnostika oboljenja moguća je primenom ELISA postupka, imunofluorescencije ili Western b1ot tehnike. Serumska antitela pojavljuju se 7. dana posle infekcije i njihov titar raste u narednih 2-3 nedelje, da bi najveću vrednost postigao 21. dana.

 

Lečenje

 U terapiji kriptosporidioze primenjuje se samo simptomatska, jer do sada nije pronađena efikasna terapija niti profilaksa.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE