Deficit vitamina rastvorljivih u vodi

Deficiti vitamina B – kompleksa

Vitamin B1 (tiamin)

Uloga vitamina B1 u ishrani živine je višestruka. Njegov deficit u ishrani mladih pilića izaziva smanjenu vitalnost, anoreksiju, mršavljenje, opštu slabost, apatiju, zabacivanje glave na leđa ili opistotonus, uvrtanje glave, tremor, konvulzije, oštećenje srca i poremećaje u njegovom radu. Dolazi i do poremećaja u funkciji nervnog sistema pa pilići nemogu da stoje usled polineuritisa.

Kod odrasle živine i ćuraka deficit vitamina B1 dovodi najčešće do oštećenja nervnog sistema i polineuritisa. Kod plovuša deficit vitamina B1 je veoma retka pojava i dovodi najčešće do oštećenja nervnog sistema i polineuritisa u blažoj formi. Najčešće do ovih simptoma ne dolazi jer hraniva od kojih je sastavljen obrok sadrži dovoljno tiamina ili vitamina B1.

 

Vitamin B2 (riboflavin)

Kao sastavni deo oksido redukcionog sistema vitamin B2 utiče na metaboličke procese kod živine. Deficitaran sadržaj vitamina B2 kod pilića dovodi do pojave sporijeg rasta, slomljenog perja i povećane osetljivosti na razne infekcije. Simptomatična je pojava zgrčenih prstiju, otežano kretanje i oslanjanje na  deo noge od skočnog zgloba do prstiju. Usled degeneracije perifernih nerava koji mogu biti zadebljeli i 4 do 5 puta pilići leže sa izraženom paralizom, usled čega ne jedu, mršave, javlja se poremećaj vida i povećan mortalitet.

Vremenom se pilići oporavljaju od ove avitaminoze, jer sa starošću potrebe za riboflavinom se smanjuju a delimično ga ima i u dubokoj prostirci. Kod odrasle živine, kokošaka i ćuraka deficit riboflavina izaziva smanjen procenat leženja. Najveća smrtnost embriona događa se 12 i 14 dana inkubiranja. Uginuli embrioni pokazuju karakteristično kovrdžanje paperja na abdomenu, zakržljalost i pojavu edema.

Kod plovuša, gusaka i pataka, nema karakterističnih simptoma deficita riboflavina. Javljaju se opšti simptomi usporenog rasta, slaba vitalnost i povećano uginuće.

 

Vitamin B6 (piridoksin)

Deficit vitamina B6 od odrasle živine izaziva poremećaje u reprodukciji, slabiji kvalitet priplodnih jaja, smanjen procenat oplođenosti i smanjeno leženje. Izraženo je bledilo kreste i podbradnjaka, smanjen apetit pad nosivosti i involucija jajnika.

Deficit riboflavina kod pilića izaziva usporen porast, smanjen apetit, što dovodi do smanjenog prirasta telesne mase i loše konverzije hrane. Vitamin B6 se naziva i antidermatitni vitamin. Nedostatak B6 vitamina kod pilića dovodi do poremećenog operjavanja. Perje je nedovoljno razvijeno, iskrzano, kudravo i brzo opada. Na samom početku deficita pilići su razdražljivi, kako vreme u deficitu odmiče javljaju se nervni poremećaji u vidu grčeva, pilići počinju izneneda da besciljno trče pri čemu su krila spuštena. U poodmakloj fazi deficita pilići gube apetit, jako mršave, padaju na stranu, čuče sa zabodenim kljunom u prostirku, krive se prsti ili jedna noga postaje kljakava. Ovakvi simptomi mogu se sprečiti davanjem odgovarajuće količine vitamina B6 bilo u hrani bilo kroz vodu u vidu terapije.

 

Vitamin B12

Deficit vitamina B12 kod odrasle živine, kokošaka i ćuraka izaziva pad nosivosti, smanjeno leženje, uginjavanje embriona 17-og dana inkubiranja i veći broj deformisanih pilića pri vađenju iz inkubatora.

Kod mladih pilića deficit vitamina B12 dovodi do slabog prirasta, kržljavosti, defektnog operjavanja, nervnih smetnji i povećanog uginjavanja. Prisutni su i simptomi anemije. Vitamin B12 je potreban kod mlade živine za transformaciju homocistina u metionin. Vitamin B12 smanjuje potrebe za holinom. Poznato je da u sastav vitamina B12 ulazi i kobalt koji se mora obezbediti u dovoljnoj količini kroz premiks. Vitamin B12 se u ishrani živine obezbeđuje preko animalnih hraniva ili posebnim dodavanjen ovog vitamina koji se proizvodi uz pomoć mikroorganizama.

 

Holin

Nedostatak holina kod odrasle živine, kokošaka i ćuraka, izaziva pad nosivosti, poremećaj vida, deformacije kostiju, perozu i povećan mortalitet. Holin je neophodan za metabolizam masti, deponovanje vitamina A u jetri pilića. Pojavu peroze nije moguće rešiti dodavanjem mangana ako u hrani nema dovoljno Holina i nikotinske kiseline. Kod pilića deficit holina dovodi do pojave peroze i deformacija kostiju. Zapažen je i usporen rast, nervni poremećaji koji dovode do grčenja mišića i povećan mortalitet. Do deficita holina može doći ako se u ishrani živine kao jedini izvor proteina koristi sojina sačma. Dodavanjem holina, betanina ili metionona mogu se rešiti problemi deficita holina.

 

Biotin

U živinarskoj proizvodnji je poznato da biotin prevenira pojavu dermatitisa kod pilića. Takođe je poznato da deficit biotina izaziva perozu, usporen rast, smanjen apetit, slabo operjavanje i povećan mortalitet. Markantne su pojave dermatitisa, zatim pojava žuljeva i zadebljanja na koži, tabani sa ragadama i ranama. Na koži oko kljuna, a naročito na uglovima usta edemi prekriveni naslagama koje podsećaju na krljušti. Ove promene i deformacije često podsećaju na papagajski kljun. Promene koje nastaju kao posledica deficita biotina veoma podsećaju na promene usled deficita pantotenske kiseline.Ipak postoje razlike između ove dve hipovitaminoze. Kod deficita biotina promene se prvo pojavljuju na nogama a potom na glavi, za razliku od deficita pantotenske kiseline gde promene prvo kreću na glavi. Kod odrasle živine nedostatak biotina izaziva pad nosivosti i smanjeno leženje pilića. Slični simtomi deficita biotina se ispoljavaju i kod plovuša,  gusaka i pataka.

 

Pantotenska kiselina

Kod odrasle živine deficit pantotenske kiseline izaziva pad nosivosti, smanjen procenat leženja pilića, visok procenat zamiranja embriona i subkutane hemoragije na embrionima. Kod kokošaka je izraženo slabo operjavanje, otok očnih kapaka, poremećaj vida, slab nagon za ležanjem na nasadu. Izražene su promene na koži, rane i fisure na jastučićima tabana iz kojih curi krv.

Kod pilića deficit pantotenske kiseline izaziva usporen rast i povećan mortalitet. Česti su poremećaji zastoja u operjavanju, loš izgled perja, krzavo i izlomljeno perje koje ispada i telo ostaje golo. Karakterističan je dermatitis oko kljuna i očnim kapcima koji su često slepljeni. Kasnije nastaju promene na tabanskom delu kože slično kao kod deficita biotina.

 

Folna kiselina

Folna kiselina se koristi za preveniranje peroze, normalan prirast,dobro operjavanje i normalan sadržaj hemoglobina u krvi živine. Kod odrasle živine deficit folne kiseline izaziva pad nosivosti, slabu operjalost, grčeve, promene na koštanom tkivu u vidu deformacija i anemiju. Iz jaja koja su snele kokoške hranjene obrokom deficitarnim folnom kiselinom, izleće se mali procenat pilića, koji su slabo vitalni, sa anemijom i uginjavanjem embriona. Nedostatak folne kiseline kod mladih pilića izaziva slab rast, sporo operjavanje, anemiju i povećan mortalitet. Zbog izražene anemije i pada imuniteta uobičajene su sekundarne infekcije.

 

Niacin (nikotinska kiselina)

Nedostatak niacina kod odrasle živine dovodi do smanjene potrošnje hrane što dovodi do smanjenja telesne mase. Izražen je i pad nosivosti i gubljenje perja. Iz jaja, koja potiču od kokošaka hranjenih obrokom koji je deficitaran niacinom, izleženje je veoma slabo a pilići avitalni. Deficit niacina kod mladih pilića izaziva promene u usnoj duplji i na jeziku poznate pod nazivom «crni jezik». Karakterističan je i usporen rast, pojava peroze, dermatitis, slabije operjavanje, nervne smetnje i poremećaj vida.

 

Vitamin C. Živina ima sposobnost sinteze vitamina C, ali je ipak neophodno njegovo dodavanje kroz hranu, naročito kod jata koja su izložena stresnim situacijama koje su često prisutne u intenzivnom živinarstvu. Nedostatak vitamina C može da izazove hipovitaminozu koja se ispoljava opštim simptomima avitalnosti i smanjene nosivosti. Poznati su pozitivni efekti primene vitamina C u letnjim periodima kada su visoke temperature. Smanjuje stres, pad nosivosti i mortalitet. Vitamin C utiče povoljno na porast telesne mase pilića, jača opštu otpornost i imunitet pilića.

 

Literatura: dr Dušan B. Orlić, dr Miloš Kapetanov; BOLESTI ŽIVINE