Postovane kolege i koleginice!
Postovani korisnici ovog sajta!
Danas posle podne na TV Pinku pojavila se vest da su lekari KBC Srbije amputirali starom krokodilu Muji nogu.
Zaista mi nije jasno zasto to nisu uradili veterinari sa hirurske klinike Fakulteta veterinarske medicine ili bilo koji drugi kolega..ili eto mogao sam i ja to da uradim???
Mnogi od nas znaju da prepoznaju mnoge bolestoi kod ljudi pa to ne rade..niti se cak javno hvale time.
Ovo pitanje sam postavio i VKS i zaista me interesuje sta ce uraditi po ovom pitanju?
U suprotnom ako struku ostane nema pitam se da li smo mi kao profesija potrebni?
Neka nas ugase!
Neznamo sebe da cenimo pa neka izumremo kao sto nam izumiru seoska domacinstva....zaista mi je tesko i pukao bih od muke!!!
Sta cemo da uradimo?

Evo i vesti da se konkretnije vidi o čemu je reč:
Ortopedi Kliničkog centra spasli život najstarijem aligatoru na svetu (VIDEO)

Zvanicno pitanje KBC Srbije bi trebala postaviti VKS zbog cega se amputacija noge izvrsila kod humanih doktora, a ne tamo gde bi i trebala da bude , kod veterinara.Isto pitanje i vlasniku krokodila ,zasto se obratio njima ?Sve dok niko ne reaguje na ovakve stvari, nasa kola koja i tako idu nizbrdo , jos brze ce ici!Ostajemo bez posla zbog nadrilekara , bilo da su sami vlasnici zivotinja,ili kolege koji rade na crno!A posebno pitanje je sto mi nemamo ESNAF u pravom smislu reci, nemamo kolegijalnost, i nismo jedinstveni po brojnim zajednickim pitanjima a koji su u nasem interesu..Razjedinjeni smo , i svi ostali to koriste!

Da slazem se..pitanje se moze preformulisati na hiljadu nacina ali ostaje isto...bojim se da odgovor dobiti necu!
Vuku Bojovicu to nije prvi put da nam celu struku osamari i da nas baca pod noge..ali mmoze mu se dok ga ne ne budemo po dzepu i po Sudu.
Ranijih godina su pravil;i senzaciju sto je pobogu ginekolog uradio carski rez simpanzi. Bruka za sve nas.Tada mu nismo stali na put i zato nam ponovo sve radi. Esnafa nema jer smo dozvolili da nam i tehnicari brljaju po terenu. Njih nema samo u maloj praksi ali srljamo sve dalje i dalje i nema nam spasa.
Kao sto sam i mislio reakcije na moju temu su minorne.
Zao mi je zbog toga.

A sad malo od nas koji nismo veterinari: Ja sam ing. stočarstva i prilično se razumem u temu. takođe sam i držalac životinja pa sam se ne jednom susrela sa aljkavošću, neažurnošću, nestručnošću veterinara na terenu- čast izuzecima, al se bojim da je manje tih izuzetaka- bar na našem terenu. Prinuđena sam da koliko god mogu sama lečim životinje; v.o. krmača,gvožđe prasadima, kastracija malih prasića- maltene sve osim vakcinacije i obeležavanja! Znam da ste godinama učili vašu struku, al zna se šta vas čeka na terenu: i noću, i praznikom, i nedeljom-na šta mnoge vaše kolege nisu spremne. Kad je meni životinja bolesna, znam da je pravovremena intervencija životno važna...

Nerado Korni moram da ti priznam da si u pravu.Kao i u svakoj struci,tako i u nasoj, ima onih koji se trude da budu uvek na raspolaganju musterijama ( o zalaganju necu ni da komentiram, to se podrazumeva) i onih drugih koji misle da se preko noci moze postati " GAZDA", i samo otaljavaju posao.Medjutim samo medjusobno sporazumevanje davaoca i primaoca usluga moze da uradi pravu stvar!Zato postoji veci broj vet.stanica i ambulanti pa moze korisnik usluga sam da bira koja mu vise odgovara.Ali isto tako moras da priznas da ostavljate nama samo najteze stvari da radimo, za koje vi niste strucni , a one od kojih mi ustvari i imamo zaradu vi sami odradjujete.Mora da se nadje zajednicki jezik , naravno i cene , i da postoji uzajamno poverenje, i samo u tom slucaju posao ide kako sto treba.Znas da pored nase terapije ima dosta veliku ulogu i ishrana, smestaj,kad nas pozovete za intervenciju ( prvo sami lecite ili cekate dan,dva,tri pa tek tada nas zovete).Postoje niz faktora koji odlucuju ishod terapije.Na kraju da ne duzim:MORA DA IMA UZAJAMNA SARADNJA za sve probleme koje nas se obostrano ticu, i samo na taj nacin bice za sve nas dobro.