foto: pixabay.com
Najvažniji preduslov da gajenje životinja bude uspešno jeste očuvanje njihovog zdravlja, a da bi se ono postiglo neophodno je obezbediti im pravilnu ishranu i adekvatnu negu i zaštitu. Tako je i sa živinom. Zato svaki ogajivač treba dobro da poznaje sve karakteristike živine sa kojom radi.
Uslovi u živinarniku
Živinarnik treba da sadrži svu neophodnu opremu, a higijena u njemu da bude savesno i redovno održavana. Ako gajite plovuše, potrebno je obezbediti im dovoljno vode za kupanje koja uvek mora biti čista, a za ostale vrste neophodan je sitan pesak ili pepeo od drva za suvo kupanje. Živinarnik takođe mora biti dobro osvetljen, jer živini jako prija svetlo, naročito prirodno, sunčevo.
Ako i u okolnim dvorištima ima živine, potrebno je dobro ograditi prostor, kako bi se sprečilo njihovo mešanje, a veoma je važno, koliko god je to moguće, zaštiti prostor i od doletanja divljih ptica. Tako će se znatno smanjiti rizik od eventualnih zaraznih bolesti.
Ishrana
Ishrana živine naročito je važna, pa joj se posvećuje posebna pažnja, kako u pogledu količine, tako i u pogledu kvaliteta dnevnih obroka. Vodu koju živina koristi za piće potrebno je redovno menjati, ona mora uvek da bude sveža.
foto: pixabay.com
Zdravlje
O zdravlju živine brine, pre svih, sam odgajivač, koji osim pravilne ishrane i održavanja higijene mora obezbediti i stalnu veterinarsko-medicinsku zaštitu. Ovde važi pravilo „bolje sprečiti nego lečiti“, pa su preventivne mere daleko važnije, jefitnije i bezbednije od lečenja.
Prepoznavanje simptoma
Kako bi mogao da razlikuje izgled i ponašanje zdrave i bolesne živine, odgajivač mora da poseduje određeno iskustvo. Nekada su i jedva primetne promene u ponašanju znak da postoji opasnost. Pri tome, najpre treba posmatrati čitavo jato, a tek onda obaviti pojedinačne preglede. Posmatranje jata se vrši tako što se tiho uđe u živinarnik, tako da se živina ne uznemiri i sa velikom pažnjom posmatra ponašanje svih grla.
Ako je živina zdrava, biće pravilno raspoređena - otprilike jedna trećina treba da bude oko hranilica, a dve trećine na sedalima ili u gnezdima. Primetna je harmonična atmosfera, ujednačenost i opuštenost. Čuje se razdragan žamor, „pevanje“ kokošaka oko hranilica, kokodakanje onih koje snele jaja, kukurikanje petlova. Živina je, dakle, vidno raspoložena, dobro jede. Ima jasan pogled, okrugle zenice koje brzo reaguju na svetlost. Na kapcima ne postoje naslage, kreste su jarko crvene i barušaste, perje sjajno i čisto. Mužjaci su aktivni, petlovi kukuriču, a ćurani se šire.
Ako su u pitanju plovke, one će biti oko vode, brčkaće se i veselo grakati, tražiće hranu u ispustima. Živina koja je zdrava, iako deluje kao da je potpuno skoncentrisana na ono što trenutno radi, jasno opaža sve što se u njenoj neposrednoj okolini dešava.
foto: pixabay.com
Ukoliko je prisutna neka bolest, kokoške su ujutru ili na sedalima ili u mračnim ćoškovima živinarnika. Oko hranilca ih ima malo, a oko pojilica znatno više, jer bolesna živina oseća veliku žeđ. Ona se grupiše, stoji u gomili na jednom istom mestu dok neko ne počne da je tera. Kod ćuraka i gusaka, bolesna grla zaostaju za jatom na paši. Bolesne plovuše ili se zavuku u živinarnik i ne izlaze, ili lagano plivaju ne pokazujući zainteresovanost za hranu. U jatu je muk i primetan je neprijatan zadah. Tada treba pregledati prostirku, kako bi se utvrdilo da li postoje tragovi proliva i ako ih ima, da li su vodenasti, beli ili krvavi.
Bolesna živina teško se kreće, ne može ni da beži, pa ju je lako uhvatiti. Nevesela je i pije neobično mnogo vode. Pilići i ćurići tužno pijuču, mladunci se utopljavaju, uglavnom spavaju i imaju neuredno, prljavo perje. Oči su im mutne, suzne i sa naslagama ispod kapaka. Kreste im poblede ili pomodre i smežuraju se. Iz kljuna i nosa izlazi tečnost, a sluzokožu jezika zahvataju naslage.
Ako bolest traje više dana, živina će naglo mršaviti, stomak će joj biti naduven, perje se nakostrešiti, a krila potpuno opustiti. Kod određenih oboljenja mogu se javiti i tikovi, zabacivanje glave, nekontrolisano hodanje ili ležanje. Bolesnoj i slaboj živini veoma brzo slabi imunitet, pa je napadaju razni paraziti.
Lečenje
Obolela grla što pre treba izolovati iz jata i pozvati veterinare. Nemojte preduzimati nikakve zdravstvene mere sami, već isključivo nakon pregleda i po dobijenim uputstvima od veterinara. Ako ima uginulih primeraka, najbolje ih je sačuvati i pokazati veterinaru kada dođe, jer mu to može značajno pomoći u dijagnostikovanju. Ako bude bilo potrebe, leševi ili njihovi delovi šalju se na laboratorijsku analizu. Nakon toga, leševe spalite ili zakopajte.
Kod teških zaraznih oboljenja neophodno je uništavanje svih obolelih jedinki, a ako se proceni da je reč o opakim bolestima, potrebno je usmrtiti celo jato. To je mera koja je regulisana zakonom, a uništavanje jata sprovodi veterinarska služba.
Veterinarska zaštita
Veterinarske usluge odnose se na prevenciju ili lečenje bolesti. Preventivne mere, pored pravilne nege i ishrane, podazumevaju i redovnu vakcinaciju živine. Postoje one vakcinacije koje je zakon predvideo kao obavezne i one koje se obavljaju na zahtev odgajivača.
Takođe, nepohodna je redovna kontrola i zaštita živine od spoljašnjih i unutrašnjih parazita, a veoma često je potrebno i lečenje koje treba sprovoditi tačno onako i onoliko dugo koliko je veterinar odredio. Bez obzira što lečena živina više ne pokazuje simptome bolesti, lečenje treba sprovesti do kraja, jer se u suprotnom rizikuje da bolest koja nije izlečena do kraja poprimi hronični karakter.
Lekovi se daju rastvoreni u svežoj, čistoj vodi za piće, a mogu se stavljati i u pojilice koje je potrebno svakodnevno prati i menjati vodu u njima. Dok se živini daju lekovi i izvesno vreme nakon toga, živinu ne treba klati, jer meso može sadržati lekove u tragovima. Postoji verovatnoća da ih ima i u jajima, pa i njih morate ispitati. Tokom lečenja potrebno je obaviti čišćenje i dezinfekciju živinarnika i skoniti đubre van domašaja živine.
